Пређи на садржај

Реј Соломоноф

С Википедије, слободне енциклопедије

Реј Соломоноф (25. јул 1926 – 7. децембар 2009)[1][2] био је амерички математичар који је осмислио алгоритамску вероватноћу,[3] своју Општу теорију индуктивног закључивања (такође познату као универзално индуктивно закључивање),[4] и био је оснивач теорије алгоритамских информација.[5] Он је био зачетник гране вештачке интелигенције засноване на машинском учењу, предвиђању и вероватноћи́. Он је објавио први извештај о несемантичком машинском учењу 1956. године.[6]

Соломонов је први описао алгоритамску вероватноћу 1960. године, објављујући теорему која је покренула Колмогоровљеву теорију сложености и алгоритамске информације. Он је први пут описао ове резултате на конференцији на Калтеху 1960.[7] и у извештају из фебруара 1960. „Прелиминарни извештај о општој теорији индуктивног закључивања”.[8] Он је потпуније разјаснио ове идеје у својим публикацијама из 1964. године, „Формална теорија индуктивног закључивања“, део I[9] и део II.[10]

Алгоритамска вероватноћа је математички формализована комбинација Окамове оштрице[11][12][13][14] и принципа вишеструких објашњења.[15] То је машински независна метода додељивања вредности вероватноће свакој хипотези (алгоритму/програму) која објашњава дато запажање, при чему најједноставнија хипотеза (најкраћи програм) има највећу вероватноћу, а све сложеније хипотезе добијају све мање вероватноће.

Соломонов је основао теорију универзалног индуктивног закључивања, која се заснива на чврстим филозофским основама[4] и има корен у комплексности Колмогорова и алгоритамској теорији информација. Теорија користи алгоритамску вероватноћу у Бајесовом оквиру. Универзални приор се преузима над класом свих израчунљивих мера; ниједна хипотеза неће имати нулту вероватноћу. Ово омогућава Бајесово правило (узрочности) да се користи за предвиђање највероватнијег следећег догађаја у низу догађаја и колико ће то бити вероватно.[10]

Иако је најпознатији по алгоритамској вероватноћи и својој општој теорији индуктивног закључивања, током свог живота направио је многа друга важна открића, од којих је већина била усмерена ка његовом циљу у вештачкој интелигенцији: да развије машину која би могла да решава тешке проблеме користећи пробабилистичке методе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Раy Соломонофф, 1926–2009 « Тхе Тхирд Цонференце он Артифициал Генерал Интеллигенце”. Архивирано из оригинала 2011-08-07. г. Приступљено 2009-12-12. 
  2. ^ Маркофф, Јохн (9. 1. 2010). „Раy Соломонофф, Пионеер ин Артифициал Интеллигенце, Диес ат 83”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 11. 1. 2009. 
  3. ^ Витанyи, Паул; Легг, Схане; Хуттер, Марцус (2007). „Алгоритхмиц пробабилитy”. Сцхоларпедиа. 2 (8): 2572. Бибцоде:2007СцхпЈ...2.2572Х. дои:10.4249/сцхоларпедиа.2572Слободан приступ. хдл:1885/15013Слободан приступ. 
  4. ^ а б Самуел Ратхманнер анд Марцус Хуттер. „А пхилосопхицал треатисе оф универсал индуцтион”. Ентропy. 13 (6): 1076—1136. 2011. , .
  5. ^ Витанyи, П. "Обитуарy: Раy Соломонофф, Фоундинг Фатхер оф Алгоритхмиц Информатион Тхеорy"
  6. ^ "Ан Индуцтиве Инференце Мацхине", Дартмоутх Цоллеге, Н.Х., версион оф Ауг. 14, 1956. (пдф сцаннед цопy оф тхе оригинал)
  7. ^ Папер фром цонференце он "Церебрал Сyстемс анд Цомпутерс", Цалифорниа Институте оф Тецхнологy, Феб 8–11, 1960, цитед ин "А Формал Тхеорy оф Индуцтиве Инференце, Парт 1, 1964, п. 1.
  8. ^ Соломонофф, Р., "А Прелиминарy Репорт он а Генерал Тхеорy оф Индуцтиве Инференце", Репорт V-131, Затор Цо., Цамбридге, Ма. Феб 4, 1960, ревисион, Нов., 1960.
  9. ^ Соломонофф, Р., (март 1964). „А Формал Тхеорy оф Индуцтиве Инференце, Парт И” (ПДФ). Информатион анд Цонтрол. 7 (1): 1—22. ,.
  10. ^ а б Соломонофф, Р., (јун 1964). „А Формал Тхеорy оф Индуцтиве Инференце, Парт ИИ” (ПДФ). Информатион анд Цонтрол. 7 (2): 224—254. ,.
  11. ^ Индуцтион: Фром Колмогоров анд Соломонофф то Де Финетти анд Бацк то Колмогоров ЈЈ МцЦалл – Метроецономица, 2004 – Wилеy Онлине Либрарy.
  12. ^ Фоундатионс оф Оццам'с разор анд парсимонy ин леарнинг фром рицох.цом D Сторк – НИПС 2001 Wорксхоп, 2001
  13. ^ Оццам'с разор ас а формал басис фор а пхyсицал тхеорy фром арxив.орг АН Соклаков – Фоундатионс оф Пхyсицс Леттерс, 2002 – Спрингер
  14. ^ Беyонд тхе Туринг Тест фром уцлм.ес Ј ХЕРНАНДЕЗ-ОРАЛЛО – Јоурнал оф Логиц, Лангуаге, анд …, 2000 – дси.уцлм.ес
  15. ^ Минг Ли анд Паул Витанyи. Ан Интродуцтион то Колмогоров Цомплеxитy анд Итс Апплицатионс.  Спрингер-Верлаг, Н.Y., 2008п 339 фф.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]