Пређи на садржај

Рејмонд Дамадијан

С Википедије, слободне енциклопедије

Рејмонд Дамадијан
Пуно имеРејмонд Вахан Дамадијан
Име по рођењуРаyмонд Вахан Дамадиан
Датум рођења(1936-03-16)16. март 1936.
Место рођењаЊујорк Сити, Њујорк
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетУниверзитет Висконсин-Мадисон
Алберт Ајнштајнов колеџ медицине
Занимањелекар, медицински практирач и проналазач

Рејмонд Вахан Дамадијан (рођен 16. март 1936) амерички је лекар, медицински практичар и изумитељ прве МР (магнетно резонантне) скенирајуће машине.[1][2][3][4]

Дамадијанова истраживања натријума и калијума у живим ћелијама довела су га до његових првих експеримената са нуклеарном магнетном резонанцом (НМР) због којих је први пут предложио МР скенер тела 1969. Дамадијан је открио да се тумори и нормално ткиво могу ин виво разликовати помоћу нуклеарне магнетне резонанце (НМР) због продуженог времена релаксације, оба Т1 (релаксације спин-решетка) или Т2 (релаксације спин-спин). Дамадијан је први извршио скенирање тела човека током 1977. године како би дијагнозирао канцер. Дамадијан је изумео апарат и методу за безбедно и прецизно коришћење НМР-а за скенирање људског тела, методу која је данас добро позната као снимање магнетном резонанцом (МРИ).[5]

Дамадијан је добио неколико награда. Године 2001, наградни програм Лемелсон-МИТ доделио је Дамадијану награду за животно дело у износу од 100.000 долара као „човеку који је изумео МРИ скенер.”[6] Он је наставио да сарађује са Вилсоном Гретахом, једним раним развијачем имплантабилног пејсмејкера, да би се развио пејсмејкер компатибилан са МРИ. Франклинов институт из Филаделфије одао је своје признање Дамадијановом доприносу на МРИ примени, наградом Боуер за пословно лидерство.[7] Он је такође именован витезом Вартана 2003. године, доделом награде „Човек године”.[8] Националну медаљу за технологију добио је 1988. године, а уведен је у Националну кућу славних изумитеља 1989. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Дамадијан је рођен у Њујорку, у јерменској фамилији, Вахана и Одете (девојачки Јазеџијан). Он је дипломирао математику на Универзитету Висконсина у Мадисону 1956. године, и стекао је диплому доктора медицине на Алберт Ајнштајновом колеџу медицине у Њујорк Ситију 1960. године. Он је студирао виолину Џулијарду током 8 година,[9] и натицао се на јуниорским тениским такмиченима Дејвис купа.[10][11]

Он је упознао је будућу супругу, Дону Тери, док је радио као тениски тренер. Она га је позвала на проповед Билија Грахама 1957. године у Медисон сквер гардену, и он је одговорио на позив олтара. Рејмонд и Дона су се венчали годину дана након што је он завршио медицинску школу,[10] и имали су троје дјеце. Рејмонд каже да се први пут заинтересовао за откривање рака када је као дечак од 10 година гледао своју баку по мајци, са којом је био веома близак, како болно умире од рака дојке.[12]

Магнетна резонанца[уреди | уреди извор]

Рејмонд Дамадијанов „Апарат и метода за откривање рака у ткиву“.

Дамадијанов рани рад на НМР тицао се истраживања јона калијума унутар ћелија.[13] Он је открио да су времена релаксације калијума била много краћа у поређењу са воденим растворима калијумових јона. Ово је сугерисало да калијум није слободан, већ у комплексу са контрајонима 'фиксног набоја', као што је он раније утврдио.[14]

Он и други истраживачи су независно истраживали сигнале 1Х НМР у ћелијама и открили да су времена релаксације била много краћа него у дестилованој води. Ово је било у складу са уређењем великог дела воде адсорпцијом на макромолекуларне површине. Дамадијан је предвидео да ће канцерогене ћелије имати дуже време опуштања, како због поремећаја малигних ћелија, тако и због њиховог повишеног нивоа калијума, пошто би јони калијума 'разбијали структуру' уређене водене фракције.

У раду из 1971. у часопису Сциенце,[15] професор Медицинског центра СУНY Дамадијан је известио да се тумори могу открити ин виво нуклеарном магнетном резонанцом (НМР) због много дужег времена опуштања од нормалног ткива. Он је сугерисао да би се ове разлике могле користити за откривање рака, чак и у раним фазама где би се он највише могао лечити, иако су каснија истраживања открила да су ове разлике, иако стварне, превише променљиве за дијагностичке сврхе. Међутим, Дамадијан је у свом главном раду тврдио само да је његова метода алат за откривање, не тврдећи да је дијагностички алат, мада је намеравао да обезбеди неинвазиван начин откривања рака и праћења ефикасности њихове терапије.

Године 1974, добио је први патент у области МРИ када је патентирао концепт НМР[16] за откривање рака након подношења пријаве 1972. Као што Национална научна фондација примећује, „Патент је укључивао идеју коришћења НМР за 'скенирање' људског тела да би се лоцирало канцерогено ткиво.“[17] Међутим, тај рад није описао метод за генерисање слика из таквог скенирања, нити прецизирао како би се такво скенирање могло вршити.[18] Дамадијаново препознавање чињенице да се време релаксације НМР може користити за разликовање различитих типова ткива и малигног ткива је оно што МРИ приступу даје контраст међу типовима ткива.

Током 1950-их, Херман Кар је известио[19] о стварању једнодимензионалне слике магнетне резонанце (МР). Подстакнут Дамадијановим извештајем о потенцијалној медицинској употреби НМР-а, Пол Лаутербур је проширио Карову технику и развио начин да генерише прве МРИ слике, у 2Д и 3Д, користећи градијенте. Питер Менсфилд са Универзитета у Нотингему је потом развио математичку технику која би омогућила да скенирање траје неколико секунде, а не сати, и да произведу јасније слике него што их је имао Лаутербур. Док су се Лаутербур и Мансфиелд фокусирали на животиње и људске удове, Дамадијан је направио прву машину за магнетну резонанцу целог тела[20] и направио прву потпуну магнетну резонанцу („МРИ“) скенирања људског тела, иако користећи технику „фокусираног поља“ која се знатно разликује од модерног имиџинга.

Према чланку часописа Wалл Стреет Јоурнал,[21] Дамадијанове почетне методе су биле неподесне за практичну употребу,[20] ослањајући се на скенирање тачку по тачку целог тела и коришћење стопе опуштања, што се испоставило да није ефикасан показатељ канцерогеног ткива. Међутим, исти чланак је истакао: „Ипак, његово запажање Т1 и Т2 разлика у канцерогеном ткиву представљало је Еурека моменат за Пола Лотербура. Штавише, Дамадијанов првобитни рад[15] је документовао у својој Табели 2 да су времена релаксације Т1 била различита, ван експерименталне несигурности, у свим његовим узорцима на различитим здравим ткивима: ректус мишића, јетре, желуца, танког црева, бубрега и мозга. Ово је по први пут указало на начин прецизног снимања меких ткива тела; Рендгенско снимање је било у знатној мери недовољно за анализу меког ткива, јер је разлика у апсорпцији била веома мала (<4%). Стога, када су у судском предмету Фонар против Генерал Електрика адвокати ГЕ изнели исту тврдњу да су времена релаксације такође продужена у неканцерозном ткиву, те нису била добра дијагностичка мера, Фонарови адвокати су одговорили да је неправедно казнити Дамадијана, зато што су његове методе детектовале чак више особина него што је намеравао. Заиста, чак и данас, 90% МР скенирања пацијената производи слике које зависе од опуштања, било Т1 или Т2 зависне слике.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ринцк, Петер А. (2022). Тхе Хисторy оф МРИ. ин:Магнетиц Ресонанце Ин Медицине: А Цритицал Интродуцтион (12тх изд.). Нордерстедт: БоД ГмбХ. ИСБН 978-3-7460-9518-9. 
  2. ^ „Раyмонд V. Дамадиан”. Лемелсон-МИТ. Архивирано из оригинала 8. 11. 2016. г. Приступљено 24. 7. 2021. 
  3. ^ Дамадиан, Р. (19. 3. 1971). „Тумор Детецтион бy Нуцлеар Магнетиц Ресонанце”. Сциенце (на језику: енглески). 171 (3976): 1151—1153. Бибцоде:1971Сци...171.1151Д. ИССН 0036-8075. ПМИД 5544870. С2ЦИД 31895129. дои:10.1126/сциенце.171.3976.1151. 
  4. ^ Одеблад, Е.; Линдстром, Г. (1. 6. 1955). „Соме Прелиминарy Обсерватионс он тхе Протон Магнетиц Ресонанце ин Биологиц Самплес”. Ацта Радиологица. Оригинал Сериес, Волуме 43 (6): 469—476. ИССН 0284-1851. С2ЦИД 208241205. дои:10.1177/028418515504300606. 
  5. ^ Инвентор оф тхе Wеек Арцхиве
  6. ^ Лемелсон-МИТ Лифетиме Ацхиевемент Аwард он Др. Дамадиан ас "тхе ман wхо инвентед тхе МРИ сцаннер"
  7. ^ Раyмонд Дамадиан wинс тхе [[|Боwер Аwард] ин Бусинесс Леадерсхип фром тхе Франклин Институте ин Пхиладелпхиа]
  8. ^ Раyмонд V. Дамадиан, M.D. Намед Книгхтс оф Вартан 2003 "Ман оф тхе Yеар"
  9. ^ „Еxплоре Инвенторс Биограпхy Алпхабетицаллy”. 11. 5. 2020. Архивирано из оригинала 15. 09. 2019. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  10. ^ а б Цхувала, Боб, Лоокинг Ригхт Тхроугх Yоу Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2017), Цроссwалк.цом, Цхристианитy Тодаy Интернатионал, 1 Јануарy 1997.
  11. ^ Георге Б. Кауффман, 2003 Нобел Призе фор МРИ Дениед то Раyмонд Вахан Дамадиан, Тхе Армениан Wееклy, Новембер 7, 2013
  12. ^ Кинлеy, Јефф; Дамадиан, Раyмонд (2015). Гифтед Минд: Тхе Др. Раyмонд Дамадиан Сторy, Инвентор оф тхе МРИ. Мастер Боокс. ИСБН 978-0890518038. 
  13. ^ Цопе, Фрееман W.; Дамадиан, Раyмонд (1970). „Целл Потассиум бy 39К Спин Ецхо Нуцлеар Магнетиц Ресонанце”. Натуре. 228 (5266): 76—77. ПМИД 5456216. дои:10.1038/228076а0. 
  14. ^ Дамадиан, Раyмонд (1969). „Ион Еxцханге ин Есцхерицхиа цоли : Потассиум-Биндинг Протеинс”. Сциенце. 165 (3888): 79—81. Бибцоде:1969Сци...165...79Д. ПМИД 17840695. дои:10.1126/сциенце.165.3888.79. 
  15. ^ а б Дамадиан, Раyмонд (1971). „Тумор Детецтион бy Нуцлеар Магнетиц Ресонанце”. Сциенце. 171 (3976): 1151—1153. Бибцоде:1971Сци...171.1151Д. ПМИД 5544870. дои:10.1126/сциенце.171.3976.1151. 
  16. ^ У.С. Патент 3.789.832
  17. ^ НСФ хисторy Архивирано јануар 3, 2012 на сајту Wayback Machine
  18. ^ „Does Dr. Raymond Damadian Deserve the Nobel Prize for Medicine?”. The Armenian Reporter. 8. 11. 2003. Архивирано из оригинала 6. 11. 2012. г. Приступљено 5. 8. 2007. 
  19. ^ Physics Today July 2004 – Field Gradients in Early MRI Архивирано јун 30, 2006 на сајту Wayback Machine
  20. ^ а б „The man who did not win”. Sydney Morning Herald. 17. 10. 2003. Приступљено 4. 8. 2007. 
  21. ^ „Scan and Deliver”. Wall Street Journal. 14. 6. 2002. Приступљено 4. 8. 2007. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • James Mattson and Merrill Simon. The Pioneers of NMR and Magnetic Resonance in Medicine: The Story of MRI. Jericho & New York: Bar-Ilan University Press. 1996. ISBN 0-9619243-1-4.
  • Доналд П. Холлис. "Абусинг Цанцер Сциенце: Тхе Трутх Абоут НМР анд Цанцер", Цхехалис, WА: Страwберрy Фиелдс Пресс. 1987. ISBN 0-942033-15-9.
  • Доуг Схарп анд Јеррy Бергман (2008). Персуадед бy тхе Евиденце: Труе Сториес оф Фаитх, Сциенце, анд тхе Поwер оф а Цреатор. ИСБН 0-89051-545-X. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рејмонд Дамадијан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rejmond_Damadijan&oldid=27810411”