Пређи на садржај

Религиозна филозофија

С Википедије, слободне енциклопедије

Религиозна филозофија је филозофско размишљање које је инспирисано и усмерено датом религијом.[1] То се може обавити објективно, али исто тако може бити учињено и као средство за убеђивање од стране верника дате вере.

Због историјског развоја религија, многе религије деле заједничке карактеристике у погледу својих филозофија. Ове филозофије се често сматрају универзалним и укључују веровања која се односе на концепте као што су загробни живот, душе и чуда.[2] За сваку религију постоје различите филозофије, попут ових: астечка филозофија, будистичка филозофија,[3] хришћанска филозофија, хиндуистичка филозофија, исламска филозофија, ђаинистичка филозофија, јеврејска филозофија, сикистичка филозофија, таоистичка филозофија, и зороастризна филозофија.[4]

Филозофска заједништва

[уреди | уреди извор]

Религијска вера и филозофска рефлексија су повезани једно са другим. Верска традиција утиче на филозофско размишљање и веровања следбеника те религије.[5]

Многе филозофске сличности су се појавиле међу религијама због основних историјских основа. На пример, абрахамске религије, које обухватају јудаизам, хришћанство, ислам, бахајску веру, језиди, друзе, самарићане и растафаре, деле филозофске сличности, иако се разликују у свом представљању ових филозофских концепата кроз своје религиозне текстове.[6][7]

У религијским учењима постоје и филозофски концепти и расуђивања који су конципирани независно један од другог, међутим, и даље су слични и одражавају аналогне идеје.[8] На пример, аргумент и образложење за постојање свезнајућег Бога или више богова могу се наћи у неколико религија укључујући хришћанство, ислам и хиндуизам. Још један пример укључује филозофски концепт слободне воље; присутне у монотеистичким религијама као и у политеистичким религијама.[8]

Интуитивна религијска филозофија

[уреди | уреди извор]

Многи религијски концепти се сматрају „међукултурално свеприсутним“,[2] јер су „когнитивно природни“.[9][2] Сматра се да су интуитивни, што значи да настају без много усмеравања, инструкција или подучавања у раним фазама људског интелектуалног развоја,[10] и не произилазе нужно из утицаја културе.[11] Такви религиозни концепти укључују веровања о 'загробном животу, душама, натприродним агенсима и чудесним догађајима'.[2]

Рефлексивна религијска филозофија

[уреди | уреди извор]

Неки верски концепти захтевају наменско подучавање како би се обезбедило преношење њихових идеја и веровања другима.[10] Ова уверења су категорисана као рефлектујућа и често се чувају у лингвистичком формату који омогућава лакши пренос. Сматра се да рефлексивне филозофије значајно доприносе наставку културних и религиозних веровања.[12] Такве религиозне филозофије укључују карму, божанску иманентну правду или провиђење, а такође обухватају теолошке концепте као што су Тројство у хришћанству или Браман у хиндуизму.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Г.C. Оостхуизен (1977). „Религиоус пхилосопхy, религион анд цхурцх”. Сциентологy. Натал, Соутх Африца. 
  2. ^ а б в г Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9. 
  3. ^ Калупахана, Давид (2006). Муламадхyамакакарика оф Нагарјуна. Мотилал Банарсидасс. стр. 1. 
  4. ^ Зороастрианисм он РелигионФацтс.цом
  5. ^ Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487—497. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9. 
  6. ^ Витковиц, Сцотт (2018). „Тхе Симиларитиес анд Дифференцес Бетwеен Абрахамиц Религионс”. ИЈАСОС- Интернатионал е-Јоурнал оф Адванцес ин Социал Сциенцес. 4 (11): 456. ИССН 2411-183X. дои:10.18769/ијасос.455673Слободан приступ. 
  7. ^ Кунст, Јонас Р.; Тхомсен, Лотте (2015-10-02). „Продигал Сонс: Дуал Абрахамиц Цатегоризатион Медиатес тхе Детриментал Еффецтс оф Религиоус Фундаменталисм он Цхристиан–Муслим Релатионс”. Тхе Интернатионал Јоурнал фор тхе Псyцхологy оф Религион (на језику: енглески). 25 (4): 293—306. ИССН 1050-8619. С2ЦИД 53625066. дои:10.1080/10508619.2014.937965. хдл:10852/43723Слободан приступ. 
  8. ^ а б Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 491. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9. 
  9. ^ МцЦаулеy, Роберт Н. (новембар 2013). Wхy религион ис натурал анд сциенце ис нот. Оxфорд. ИСБН 978-0-19-934154-2. ОЦЛЦ 869781247. 
  10. ^ а б в Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 488. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9. 
  11. ^ Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 67—83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x. 
  12. ^ Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]