Религиозна филозофија

Религиозна филозофија је филозофско размишљање које је инспирисано и усмерено датом религијом.^[1] То се може обавити објективно, али исто тако може бити учињено и као средство за убеђивање од стране верника дате вере.

Због историјског развоја религија, многе религије деле заједничке карактеристике у погледу својих филозофија. Ове филозофије се често сматрају универзалним и укључују веровања која се односе на концепте као што су загробни живот, душе и чуда.^[2] За сваку религију постоје различите филозофије, попут ових: астечка филозофија, будистичка филозофија,^[3] хришћанска филозофија, хиндуистичка филозофија, исламска филозофија, ђаинистичка филозофија, јеврејска филозофија, сикистичка филозофија, таоистичка филозофија, и зороастризна филозофија.^[4]

Филозофска заједништва

Религијска вера и филозофска рефлексија су повезани једно са другим. Верска традиција утиче на филозофско размишљање и веровања следбеника те религије.^[5]

Многе филозофске сличности су се појавиле међу религијама због основних историјских основа. На пример, абрахамске религије, које обухватају јудаизам, хришћанство, ислам, бахајску веру, језиди, друзе, самарићане и растафаре, деле филозофске сличности, иако се разликују у свом представљању ових филозофских концепата кроз своје религиозне текстове.^[6]^[7]

У религијским учењима постоје и филозофски концепти и расуђивања који су конципирани независно један од другог, међутим, и даље су слични и одражавају аналогне идеје.^[8] На пример, аргумент и образложење за постојање свезнајућег Бога или више богова могу се наћи у неколико религија укључујући хришћанство, ислам и хиндуизам. Још један пример укључује филозофски концепт слободне воље; присутне у монотеистичким религијама као и у политеистичким религијама.^[8]

Типови

Интуитивна религијска филозофија

Многи религијски концепти се сматрају „међукултурално свеприсутним“,^[2] јер су „когнитивно природни“.^[9]^[2] Сматра се да су интуитивни, што значи да настају без много усмеравања, инструкција или подучавања у раним фазама људског интелектуалног развоја,^[10] и не произилазе нужно из утицаја културе.^[11] Такви религиозни концепти укључују веровања о 'загробном животу, душама, натприродним агенсима и чудесним догађајима'.^[2]

Рефлексивна религијска филозофија

Неки верски концепти захтевају наменско подучавање како би се обезбедило преношење њихових идеја и веровања другима.^[10] Ова уверења су категорисана као рефлектујућа и често се чувају у лингвистичком формату који омогућава лакши пренос. Сматра се да рефлексивне филозофије значајно доприносе наставку културних и религиозних веровања.^[12] Такве религиозне филозофије укључују карму, божанску иманентну правду или провиђење, а такође обухватају теолошке концепте као што су Тројство у хришћанству или Браман у хиндуизму.^[10]

Референце

^ Г.C. Оостхуизен (1977). „Религиоус пхилосопхy, религион анд цхурцх”. Сциентологy. Натал, Соутх Африца.
^ ^а ^б ^в ^г Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
^ Калупахана, Давид (2006). Муламадхyамакакарика оф Нагарјуна. Мотилал Банарсидасс. стр. 1.
^ Зороастрианисм он РелигионФацтс.цом
^ Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487—497. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
^ Витковиц, Сцотт (2018). „Тхе Симиларитиес анд Дифференцес Бетwеен Абрахамиц Религионс”. ИЈАСОС- Интернатионал е-Јоурнал оф Адванцес ин Социал Сциенцес. 4 (11): 456. ИССН 2411-183X. дои:10.18769/ијасос.455673 .
^ Кунст, Јонас Р.; Тхомсен, Лотте (2015-10-02). „Продигал Сонс: Дуал Абрахамиц Цатегоризатион Медиатес тхе Детриментал Еффецтс оф Религиоус Фундаменталисм он Цхристиан–Муслим Релатионс”. Тхе Интернатионал Јоурнал фор тхе Псyцхологy оф Религион (на језику: енглески). 25 (4): 293—306. ИССН 1050-8619. С2ЦИД 53625066. дои:10.1080/10508619.2014.937965. хдл:10852/43723 .
^ ^а ^б Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 491. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
^ МцЦаулеy, Роберт Н. (новембар 2013). Wхy религион ис натурал анд сциенце ис нот. Оxфорд. ИСБН 978-0-19-934154-2. ОЦЛЦ 869781247.
^ ^а ^б ^в Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 488. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
^ Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 67—83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x.
^ Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x.

Литература

Маффие, Јамес; Азтец Пхилосопхy: Ундерстандинг а Wорлд ин Мотион; 2014 : НДПРевиеw.
Леон-Портилла, Мигуел; Нативе Месоамерицан Спиритуалитy; Јун 27 2002.
Леон-Портилла, Мигуел; Азтец Тхоугхт анд Цултуре: А Студy оф тхе Анциент Нахуатл Минд; 1990.
Леон-Портилла, Мигуел; Фифтеен Поетс оф тхе Азтец Wорлд; Оцтобер 15, 2000.
Андерсон, Царол (1999), Паин анд Итс Ендинг: Тхе Фоур Нобле Трутхс ин тхе Тхеравада Буддхист Цанон, Роутледге
Бронкхорст, Јоханнес (1993), Тхе Тwо Традитионс Оф Медитатион Ин Анциент Индиа, Мотилал Банарсидасс
Цаприлес, Елíас, Тхе Фоур Сцхоолс оф Буддхист Пхилосопхy: Цлеар Дисцриминатион оф Виеwс Поинтинг ат тхе Дефинитиве Меанинг (ПДФ), Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 7. 2011. г.
Цоусинс, L. С. (1996), „Тхе датинг оф тхе хисторицал Буддха: а ревиеw артицле”, Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy, 3, 6 (1): 57—63, Архивирано из оригинала 26. 02. 2011. г., Приступљено 12. 04. 2020
Еделгласс, Wиллиам; Гарфиелд, Јаy (2009), Буддхист Пхилосопхy: Ессентиал Реадингс, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 0-19-532817-5
Гомбрицх, Рицхард Ф. (1997), Хоw Буддхисм Беган, Мунсхирам Манохарлал
Калупахана, Давид Ј. (1992), Тхе Принциплес оф Буддхист Псyцхологy, Делхи: Сри Сатгуру Публицатионс
Калупахана, Давид Ј. (1994), А хисторy оф Буддхист пхилосопхy, Делхи: Мотилал Банарсидасс Публисхерс Привате Лимитед
Пердуе, Даниел (1992), Дебате ин Тибетан Буддхисм, Сноw Лион Публицатионс, ИСБН 978-0-937938-76-8
Веттер, Тилманн (1988), Тхе Идеас анд Медитативе Працтицес оф Еарлy Буддхисм, БРИЛЛ
Боехнер, Пхилотеус. Гилсон, Етиенне. Хистóриа да философиа цристã: десде àс оригенс атé Ницолау де Цуса, 8а едиçãо, Петрóполис, Возес, 2003.
Лара, Тиаго Адãо. Цурсо де хистóриа да философиа: А философиа нос темпос е цонтратемпос да цристандаде оцидентал, Петрóполис, Возес, 1999.
Стöриг, Ханс Јоацхим. Хистóриа Герал да Философиа, Петрóполис, Возес, 2008.
Баирд, Форрест Е.; Wалтер Кауфманн (2008). Фром Плато то Деррида. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Пеарсон Прентице Халл. ИСБН 0-13-158591-6.
Хиллар, Мариан (2012). Фром Логос то Тринитy. Тхе Еволутион оф Религиоус Белиефс фром Пyтхагорас то Тертуллиан. Цамбридге, УК; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-01330-8.
Рицхмонд, Јамес. Фаитх анд Пхилосопхy, ин сериес, Кноwинг Цхристианитy. Лондон: Ходдер анд Стоугхтон, 1966.
Цхаттерјее, Сатисцхандра; Датта, Дхирендрамохан (1984). Ан Интродуцтион то Индиан Пхилосопхy (Еигхтх Репринт изд.). Цалцутта: Университy оф Цалцутта.
Цоwелл, Е. Б.; Гоугх, А. Е. (1882). Тхе Сарва-Дарсана-Самграха ор Ревиеw оф тхе Дифферент Сyстемс оф Хинду Пхилосопхy: Трубнер'с Ориентал Сериес. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-415-24517-3.
Дyцзкоwски, Марк С. Г. (1987). Тхе Доцтрине оф Вибратион: Ан Аналyсис оф тхе Доцтринес анд Працтицес оф Касхмир Схаивисм. Албанy, Неw Yорк: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 0-88706-432-9.
Гутторм Флøистад (28. 2. 1993). Пхилосопхие асиатиqуе/Асиан пхилосопхy. Спрингер Нетхерландс. ИСБН 978-0-7923-1762-3.
Флоод, Гавин (1996). Ан Интродуцтион то Хиндуисм. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-43878-0.
Флоод, Гавин (2003). Тхе Блацкwелл Цомпанион то Хиндуисм. Малден, МА: Блацкwелл Публисхинг Лтд. ИСБН 1-4051-3251-5.
Флоод, Гавин (2005). Тхе Тантриц Бодy: Тхе Сецрет Традитион оф Хинду Религион. I. Б. Таурис. ИСБН 1845110110.
Гримес, Јохн А. (1989). А Цонцисе Дицтионарy оф Индиан Пхилосопхy: Санскрит Термс Дефинед ин Енглисх. СУНY Пресс. ИСБН 978-0-7914-0100-2.
Кинг, Рицхард (2007), Индиан Пхилосопхy. Ан Интродуцтион то Хинду анд Буддхист Тхоугхт, Георгетоwн Университy Пресс
Лоцхтефелд, Јамес Г. (2002). Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм: Н-З. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-8239-3180-4.
Мüеллер, Маx (1899). Сиx Сyстемс оф Индиан Пхилосопхy; Самкхyа анд Yога, Наyа анд Ваисесхика. Цалцутта: Сусил Гупта (Индиа) Лтд. ИСБН 0-7661-4296-5. Репринт едитион; Оригиналлy публисхед ундер тхе титле оф Тхе Сиx Сyстемс оф Индиан Пхилосопхy.
Ницхолсон, Андреw Ј. (2010), Унифyинг Хиндуисм: Пхилосопхy анд Идентитy ин Индиан Интеллецтуал Хисторy, Цолумбиа Университy Пресс
Перретт, Роy W. (2000). Пхилосопхy оф Религион. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-8153-3611-2.
Поттер, Карл Х. (1991). Пресуппоситионс оф Индиа'с Пхилосопхиес. Мотилал Банарсидасс. стр. 98. ИСБН 978-81-208-0779-2.
Радхакрисхнан, С.; Мооре, ЦА (1967). А Соурцебоок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон. ИСБН 0-691-01958-4.
Радхакрисхнан, Сарвепалли; анд Мооре, Цхарлес А. А Соурце Боок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон Университy Пресс; 1957. Принцетон папербацк 12тх едитион, 1989. ISBN 0-691-01958-4.
Рамбацхан, Анантананд. "Тхе Адваита Wорлдвиеw: Год, Wорлд анд Хуманитy." 2006.
Зилберман, Давид Б., Тхе Биртх оф Меанинг ин Хинду Тхоугхт. D. Реидел Публисхинг Цомпанy, Дордрецхт, Холланд, 1988. ISBN 90-277-2497-0. Цхаптер 1. "Хинду Сyстемс оф Тхоугхт ас Епистемиц Дисциплинес".
Цорбин, Хенрy (април 1993). Хисторy оф Исламиц Пхилосопхy. Лиадаин Схеррард (транс). Лондон анд Неw Yорк: Кеган Паул Интернатионал. ИСБН 0-7103-0416-1.
Ресцхер, Ницхолас (1968). Студиес ин Арабиц Пхилосопхy. Питтсбургх: Университy оф Питтсбургх Пресс.
Русселл, Г. А. (1994). Тхе 'Арабицк' Интерест оф тхе Натурал Пхилосопхерс ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Брилл. ИСБН 90-04-09459-8.
Тоомер, Г. Ј. (1996). Еастерн Wиседоме анд Леарнинг: тхе Студy оф Арабиц ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-820291-1.
Хисторy оф Исламиц Пхилосопхy (Роутледге Хисторy оф Wорлд Пхилосопхиес) бy Сеyyед Хоссеин Наср анд Оливер Леаман [едс.]
Хисторy оф Исламиц Пхилосопхy бy Мајид Факхрy.
Исламиц Пхилосопхy бy Оливер Леаман.
Тхе Студy оф Исламиц Пхилосопхy бy Ибрахим Баyyуми Мадкоур.
Фалсафатуна (Оур Пхилосопхy) бy Мухаммад Баqир ал-Садр.
МцГиннис, Јон & Реисман, Давид C. (едс.), Цлассицал Арабиц Пхилосопхy. Ан Антхологy оф Соурцес, Индианаполис: Хацкетт, 2007.
Сцхуон, Фритхјоф. Ислам анд тхе Перенниал Пхилосопхy. Транс. бy Ј. Петер Хобсон; ед. бy Дапхне Буцкмастер. Wорлд оф Ислам Фестивал Публисхинг Цо., 1976, цоп. 1975. xии, 217 п. ISBN 0-905035-22-4

Спољашње везе

The Institute for Faithful Research
Online Dictionary of Arabic Philosophical Terms by Andreas Lammer.
Philosophy in Oxford Islamic Studies Online

[1] Г.C. Оостхуизен (1977). „Религиоус пхилосопхy, религион анд цхурцх”. Сциентологy. Натал, Соутх Африца.

[:5-2] а ^б ^в ^г Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.

[3] Калупахана, Давид (2006). Муламадхyамакакарика оф Нагарјуна. Мотилал Банарсидасс. стр. 1.

[4] Зороастрианисм он РелигионФацтс.цом

[5] Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487—497. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.

[6] Витковиц, Сцотт (2018). „Тхе Симиларитиес анд Дифференцес Бетwеен Абрахамиц Религионс”. ИЈАСОС- Интернатионал е-Јоурнал оф Адванцес ин Социал Сциенцес. 4 (11): 456. ИССН 2411-183X. дои:10.18769/ијасос.455673 .

[7] Кунст, Јонас Р.; Тхомсен, Лотте (2015-10-02). „Продигал Сонс: Дуал Абрахамиц Цатегоризатион Медиатес тхе Детриментал Еффецтс оф Религиоус Фундаменталисм он Цхристиан–Муслим Релатионс”. Тхе Интернатионал Јоурнал фор тхе Псyцхологy оф Религион (на језику: енглески). 25 (4): 293—306. ИССН 1050-8619. С2ЦИД 53625066. дои:10.1080/10508619.2014.937965. хдл:10852/43723 .

[:6-8] а ^б Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 491. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.

[9] МцЦаулеy, Роберт Н. (новембар 2013). Wхy религион ис натурал анд сциенце ис нот. Оxфорд. ИСБН 978-0-19-934154-2. ОЦЛЦ 869781247.

[:7-10] а ^б ^в Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 488. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.

[11] Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 67—83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x.

[12] Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]