Религиозна филозофија
Религиозна филозофија је филозофско размишљање које је инспирисано и усмерено датом религијом.[1] То се може обавити објективно, али исто тако може бити учињено и као средство за убеђивање од стране верника дате вере.
Због историјског развоја религија, многе религије деле заједничке карактеристике у погледу својих филозофија. Ове филозофије се често сматрају универзалним и укључују веровања која се односе на концепте као што су загробни живот, душе и чуда.[2] За сваку религију постоје различите филозофије, попут ових: астечка филозофија, будистичка филозофија,[3] хришћанска филозофија, хиндуистичка филозофија, исламска филозофија, ђаинистичка филозофија, јеврејска филозофија, сикистичка филозофија, таоистичка филозофија, и зороастризна филозофија.[4]
Филозофска заједништва
[уреди | уреди извор]Религијска вера и филозофска рефлексија су повезани једно са другим. Верска традиција утиче на филозофско размишљање и веровања следбеника те религије.[5]
Многе филозофске сличности су се појавиле међу религијама због основних историјских основа. На пример, абрахамске религије, које обухватају јудаизам, хришћанство, ислам, бахајску веру, језиди, друзе, самарићане и растафаре, деле филозофске сличности, иако се разликују у свом представљању ових филозофских концепата кроз своје религиозне текстове.[6][7]
У религијским учењима постоје и филозофски концепти и расуђивања који су конципирани независно један од другог, међутим, и даље су слични и одражавају аналогне идеје.[8] На пример, аргумент и образложење за постојање свезнајућег Бога или више богова могу се наћи у неколико религија укључујући хришћанство, ислам и хиндуизам. Још један пример укључује филозофски концепт слободне воље; присутне у монотеистичким религијама као и у политеистичким религијама.[8]
Типови
[уреди | уреди извор]Интуитивна религијска филозофија
[уреди | уреди извор]Многи религијски концепти се сматрају „међукултурално свеприсутним“,[2] јер су „когнитивно природни“.[9][2] Сматра се да су интуитивни, што значи да настају без много усмеравања, инструкција или подучавања у раним фазама људског интелектуалног развоја,[10] и не произилазе нужно из утицаја културе.[11] Такви религиозни концепти укључују веровања о 'загробном животу, душама, натприродним агенсима и чудесним догађајима'.[2]
Рефлексивна религијска филозофија
[уреди | уреди извор]Неки верски концепти захтевају наменско подучавање како би се обезбедило преношење њихових идеја и веровања другима.[10] Ова уверења су категорисана као рефлектујућа и често се чувају у лингвистичком формату који омогућава лакши пренос. Сматра се да рефлексивне филозофије значајно доприносе наставку културних и религиозних веровања.[12] Такве религиозне филозофије укључују карму, божанску иманентну правду или провиђење, а такође обухватају теолошке концепте као што су Тројство у хришћанству или Браман у хиндуизму.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Г.C. Оостхуизен (1977). „Религиоус пхилосопхy, религион анд цхурцх”. Сциентологy. Натал, Соутх Африца.
- ^ а б в г Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
- ^ Калупахана, Давид (2006). Муламадхyамакакарика оф Нагарјуна. Мотилал Банарсидасс. стр. 1.
- ^ Зороастрианисм он РелигионФацтс.цом
- ^ Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 487—497. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
- ^ Витковиц, Сцотт (2018). „Тхе Симиларитиес анд Дифференцес Бетwеен Абрахамиц Религионс”. ИЈАСОС- Интернатионал е-Јоурнал оф Адванцес ин Социал Сциенцес. 4 (11): 456. ИССН 2411-183X. дои:10.18769/ијасос.455673 .
- ^ Кунст, Јонас Р.; Тхомсен, Лотте (2015-10-02). „Продигал Сонс: Дуал Абрахамиц Цатегоризатион Медиатес тхе Детриментал Еффецтс оф Религиоус Фундаменталисм он Цхристиан–Муслим Релатионс”. Тхе Интернатионал Јоурнал фор тхе Псyцхологy оф Религион (на језику: енглески). 25 (4): 293—306. ИССН 1050-8619. С2ЦИД 53625066. дои:10.1080/10508619.2014.937965. хдл:10852/43723 .
- ^ а б Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 491. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
- ^ МцЦаулеy, Роберт Н. (новембар 2013). Wхy религион ис натурал анд сциенце ис нот. Оxфорд. ИСБН 978-0-19-934154-2. ОЦЛЦ 869781247.
- ^ а б в Де Цруз, Хелен (2014). „Цогнитиве Сциенце оф Религион анд тхе Студy оф Тхеологицал Цонцептс”. Топои (на језику: енглески). 33 (2): 488. ИССН 0167-7411. С2ЦИД 144668135. дои:10.1007/с11245-013-9168-9.
- ^ Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 67—83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x.
- ^ Спербер, Дан (2008-06-28). „Интуитиве анд Рефлецтиве Белиефс”. Минд & Лангуаге (на језику: енглески). 12 (1): 83. дои:10.1111/ј.1468-0017.1997.тб00062.x.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маффие, Јамес; Азтец Пхилосопхy: Ундерстандинг а Wорлд ин Мотион; 2014 : НДПРевиеw.
- Леон-Портилла, Мигуел; Нативе Месоамерицан Спиритуалитy; Јун 27 2002.
- Леон-Портилла, Мигуел; Азтец Тхоугхт анд Цултуре: А Студy оф тхе Анциент Нахуатл Минд; 1990.
- Леон-Портилла, Мигуел; Фифтеен Поетс оф тхе Азтец Wорлд; Оцтобер 15, 2000.
- Андерсон, Царол (1999), Паин анд Итс Ендинг: Тхе Фоур Нобле Трутхс ин тхе Тхеравада Буддхист Цанон, Роутледге
- Бронкхорст, Јоханнес (1993), Тхе Тwо Традитионс Оф Медитатион Ин Анциент Индиа, Мотилал Банарсидасс
- Цаприлес, Елíас, Тхе Фоур Сцхоолс оф Буддхист Пхилосопхy: Цлеар Дисцриминатион оф Виеwс Поинтинг ат тхе Дефинитиве Меанинг (ПДФ), Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 7. 2011. г.
- Цоусинс, L. С. (1996), „Тхе датинг оф тхе хисторицал Буддха: а ревиеw артицле”, Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy, 3, 6 (1): 57—63, Архивирано из оригинала 26. 02. 2011. г., Приступљено 12. 04. 2020
- Еделгласс, Wиллиам; Гарфиелд, Јаy (2009), Буддхист Пхилосопхy: Ессентиал Реадингс, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 0-19-532817-5
- Гомбрицх, Рицхард Ф. (1997), Хоw Буддхисм Беган, Мунсхирам Манохарлал
- Калупахана, Давид Ј. (1992), Тхе Принциплес оф Буддхист Псyцхологy, Делхи: Сри Сатгуру Публицатионс
- Калупахана, Давид Ј. (1994), А хисторy оф Буддхист пхилосопхy, Делхи: Мотилал Банарсидасс Публисхерс Привате Лимитед
- Пердуе, Даниел (1992), Дебате ин Тибетан Буддхисм, Сноw Лион Публицатионс, ИСБН 978-0-937938-76-8
- Веттер, Тилманн (1988), Тхе Идеас анд Медитативе Працтицес оф Еарлy Буддхисм, БРИЛЛ
- Боехнер, Пхилотеус. Гилсон, Етиенне. Хистóриа да философиа цристã: десде àс оригенс атé Ницолау де Цуса, 8а едиçãо, Петрóполис, Возес, 2003.
- Лара, Тиаго Адãо. Цурсо де хистóриа да философиа: А философиа нос темпос е цонтратемпос да цристандаде оцидентал, Петрóполис, Возес, 1999.
- Стöриг, Ханс Јоацхим. Хистóриа Герал да Философиа, Петрóполис, Возес, 2008.
- Баирд, Форрест Е.; Wалтер Кауфманн (2008). Фром Плато то Деррида. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Пеарсон Прентице Халл. ИСБН 0-13-158591-6.
- Хиллар, Мариан (2012). Фром Логос то Тринитy. Тхе Еволутион оф Религиоус Белиефс фром Пyтхагорас то Тертуллиан. Цамбридге, УК; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-01330-8.
- Рицхмонд, Јамес. Фаитх анд Пхилосопхy, ин сериес, Кноwинг Цхристианитy. Лондон: Ходдер анд Стоугхтон, 1966.
- Цхаттерјее, Сатисцхандра; Датта, Дхирендрамохан (1984). Ан Интродуцтион то Индиан Пхилосопхy (Еигхтх Репринт изд.). Цалцутта: Университy оф Цалцутта.
- Цоwелл, Е. Б.; Гоугх, А. Е. (1882). Тхе Сарва-Дарсана-Самграха ор Ревиеw оф тхе Дифферент Сyстемс оф Хинду Пхилосопхy: Трубнер'с Ориентал Сериес. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-415-24517-3.
- Дyцзкоwски, Марк С. Г. (1987). Тхе Доцтрине оф Вибратион: Ан Аналyсис оф тхе Доцтринес анд Працтицес оф Касхмир Схаивисм. Албанy, Неw Yорк: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 0-88706-432-9.
- Гутторм Флøистад (28. 2. 1993). Пхилосопхие асиатиqуе/Асиан пхилосопхy. Спрингер Нетхерландс. ИСБН 978-0-7923-1762-3.
- Флоод, Гавин (1996). Ан Интродуцтион то Хиндуисм. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-43878-0.
- Флоод, Гавин (2003). Тхе Блацкwелл Цомпанион то Хиндуисм. Малден, МА: Блацкwелл Публисхинг Лтд. ИСБН 1-4051-3251-5.
- Флоод, Гавин (2005). Тхе Тантриц Бодy: Тхе Сецрет Традитион оф Хинду Религион. I. Б. Таурис. ИСБН 1845110110.
- Гримес, Јохн А. (1989). А Цонцисе Дицтионарy оф Индиан Пхилосопхy: Санскрит Термс Дефинед ин Енглисх. СУНY Пресс. ИСБН 978-0-7914-0100-2.
- Кинг, Рицхард (2007), Индиан Пхилосопхy. Ан Интродуцтион то Хинду анд Буддхист Тхоугхт, Георгетоwн Университy Пресс
- Лоцхтефелд, Јамес Г. (2002). Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм: Н-З. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-8239-3180-4.
- Мüеллер, Маx (1899). Сиx Сyстемс оф Индиан Пхилосопхy; Самкхyа анд Yога, Наyа анд Ваисесхика. Цалцутта: Сусил Гупта (Индиа) Лтд. ИСБН 0-7661-4296-5. Репринт едитион; Оригиналлy публисхед ундер тхе титле оф Тхе Сиx Сyстемс оф Индиан Пхилосопхy.
- Ницхолсон, Андреw Ј. (2010), Унифyинг Хиндуисм: Пхилосопхy анд Идентитy ин Индиан Интеллецтуал Хисторy, Цолумбиа Университy Пресс
- Перретт, Роy W. (2000). Пхилосопхy оф Религион. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-8153-3611-2.
- Поттер, Карл Х. (1991). Пресуппоситионс оф Индиа'с Пхилосопхиес. Мотилал Банарсидасс. стр. 98. ИСБН 978-81-208-0779-2.
- Радхакрисхнан, С.; Мооре, ЦА (1967). А Соурцебоок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон. ИСБН 0-691-01958-4.
- Радхакрисхнан, Сарвепалли; анд Мооре, Цхарлес А. А Соурце Боок ин Индиан Пхилосопхy. Принцетон Университy Пресс; 1957. Принцетон папербацк 12тх едитион, 1989. ISBN 0-691-01958-4.
- Рамбацхан, Анантананд. "Тхе Адваита Wорлдвиеw: Год, Wорлд анд Хуманитy." 2006.
- Зилберман, Давид Б., Тхе Биртх оф Меанинг ин Хинду Тхоугхт. D. Реидел Публисхинг Цомпанy, Дордрецхт, Холланд, 1988. ISBN 90-277-2497-0. Цхаптер 1. "Хинду Сyстемс оф Тхоугхт ас Епистемиц Дисциплинес".
- Цорбин, Хенрy (април 1993). Хисторy оф Исламиц Пхилосопхy. Лиадаин Схеррард (транс). Лондон анд Неw Yорк: Кеган Паул Интернатионал. ИСБН 0-7103-0416-1.
- Ресцхер, Ницхолас (1968). Студиес ин Арабиц Пхилосопхy. Питтсбургх: Университy оф Питтсбургх Пресс.
- Русселл, Г. А. (1994). Тхе 'Арабицк' Интерест оф тхе Натурал Пхилосопхерс ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Брилл. ИСБН 90-04-09459-8.
- Тоомер, Г. Ј. (1996). Еастерн Wиседоме анд Леарнинг: тхе Студy оф Арабиц ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-820291-1.
- Хисторy оф Исламиц Пхилосопхy (Роутледге Хисторy оф Wорлд Пхилосопхиес) бy Сеyyед Хоссеин Наср анд Оливер Леаман [едс.]
- Хисторy оф Исламиц Пхилосопхy бy Мајид Факхрy.
- Исламиц Пхилосопхy бy Оливер Леаман.
- Тхе Студy оф Исламиц Пхилосопхy бy Ибрахим Баyyуми Мадкоур.
- Фалсафатуна (Оур Пхилосопхy) бy Мухаммад Баqир ал-Садр.
- МцГиннис, Јон & Реисман, Давид C. (едс.), Цлассицал Арабиц Пхилосопхy. Ан Антхологy оф Соурцес, Индианаполис: Хацкетт, 2007.
- Сцхуон, Фритхјоф. Ислам анд тхе Перенниал Пхилосопхy. Транс. бy Ј. Петер Хобсон; ед. бy Дапхне Буцкмастер. Wорлд оф Ислам Фестивал Публисхинг Цо., 1976, цоп. 1975. xии, 217 п. ISBN 0-905035-22-4