Реметилачка иновација
Типови иновација[1] |
---|
|
У теорији пословања, реметилачка иновација је иновација која креира ново тржиште и мрежу вредности и евентуално ремети постојећу тржишну и вредносну мрежу, премештајући успостављене фирме, производе и савезе успостављене на тржишту.[2] Термин је дефинисао и први анализирао амерички научник Клејтон M. Кристенсен и његови сарадници почетком 1995,[3] и назван је најутицајнијом пословном идејом с почетка 21. века.[4]
Нису све иновације реметилачке, чак и ако су револуционарне. На пример, први аутомобили крајем 19. века нису били реметилачка иновација, јер су рани аутомобили били скупи луксузни предмети који нису пореметили тржиште запрега с коњском вучом. Транспортно тржиште је у суштини остало нетакнуто све до дебија јефтинијег Фордовог модела Т 1908.[5] Аутомобил из масовне производње био је реметилачка иновација, јер је променио тржиште транспорта, док првих тридесет година аутомобила то није учинило.
Постоји тенденција да дисруптивне иновације производе аутсајдери и предузетници у новооснованим фирмама, пре него постојеће водеће компаније на тржишту. Пословно окружење тржишних лидера често не допушта да имплементирају реметилачке иновације када се први пут појаве, јер у почетку нису довољно профитабилне и зато што њихов развој може одузети оскудне ресурсе од одржавања иновација (које је потребно ради одржавања крака са тренутном конкуренцијом).[6] Развојни процес може трајати дуже него конвенционалним приступом и ризик који је с њим повезан већи је од осталих, у већој мери инкременталних или еволутивних облика иновација. Међутим, када једном досегну тржиште, десруптивне иновације остварују много бржи продор и већи степен утицаја на успостављена тржишта.[7]
Поред пословних и економских, реметилачким иновацијама се могу сматрати и оне које нарушавају комплексне системе, укључујући економске и пословне аспекте.[8]
Историја и употреба термина
[уреди | уреди извор]Термин реметилачке технологије је сковао Клејтон M. Кристенсен и увео га је у свом чланку из 1995. године под насловом Реметилачке технологије: Хватање таласа,[9] који је написао са Џозефом Бовером. Чланак је намењен руководиоцима који доносе одлуке о финансирању или куповини у компанијама, пре него истраживачкој заједници. Он додатно описује овај термин у својој књизи Дилема изумитеља.[10] Изумитељева дилема је истражила случајеве индустрије тврдих дискова (која са својим брзим генерацијским променама представља у студирању пословања исто што и винске мушице у генетичким студијама, као што је Кристенсен наглашавао током 1990-их[11]) и индустију опреме за ископавање (где хидраулички погон полако замењује кабловима покретану опрему). У наставку оригиналне књиге написаном са Мајклом Е. Рјенором, под насловом Изумитељево решење,[12] Кристенсен је појам реметилачке технологије заменио реметилачком иновацијом, јер је препознао да је мало технологија које су суштински реметилачке или одрживог карактера. Чешће је случај да пословни модел који технологија омогућава ствара тај реметилачки утицај. Међутим, Кристенсенова еволуција од технолошког фокуса до оног на пословном моделовању је централна за разумевање еволуције пословања на нивоу тржишта или индустрије. Кристенсен и Марк V. Џонсон, који су заједно основали консултантску фирму за менаџмент Иносајт, описали су динамику „пословног модела иновације” у чланку у часопису Харвардски пословин преглед из 2008, с насловом „Поновно откривање вашег пословног модела”.[13] Концепт реметилачке технологије наставља дугу традицију идентификовања радикалних техничких промена у истраживању иновација од стране економиста, и развоја алата за управљање њима на нивоу фирме или у политичком контексту.
Према Кристенсену, „израз 'реметилачка иновација' је погрешан када се користи да се односи на дериват, или 'тренутну вредност', тржишног понашања производа или услуге, а не на интеграл, или 'збир историје', тржишног понашања производа.“[14]
Крајем 1990-их, аутомобилски сектор је почео да прихвата перспективу „конструктивне дисруптивне технологије“ радећи са консултантом Дејвидом Е. О'Рајаном, при чему је коришћење тренутне готове технологије интегрисано са новијим иновацијама како би се створило оно што назвао је „неправедном предношћу“. Промена процеса или технологије у целини морала је да буде „конструктивна“ у побољшању постојећег метода производње, али да ремети цео модел пословног случаја, што је резултирало значајним смањењем отпада, енергије, материјала, рада или наслеђених трошкова кориснику.
У складу са увидом да убедљива рекламна кампања може бити једнако ефикасна као и технолошка софистицираност у доношењу успешног производа на тржиште, Кристенсенова теорија објашњава зашто многе реметилачке иновације нису напредне или корисне технологије, већ комбинације постојећих компоненти које се налазе на полици, паметно примењених на нову мрежу вредности.
Онлајн сајт за вести ТецхРепублиц предлаже крај коришћења термина и сличних термина, сугеришући да је од 2014. то претерано коришћен жаргон.[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цхристенсен 1997, стр. xвиии . Цхристенсен десцрибес ас "револутионарy" инноватионс ас "дисцонтинуоус" "сустаининг инноватионс".
- ^ Аб Рахман, Аирини; et al. (2017). „Emerging Technologies with Disruptive Effects: A Review”. PERINTIS eJournal. 7 (2). Приступљено 21. 12. 2017.
- ^ Bower, Joseph L. & Christensen, Clayton M. (1995)
- ^ Bagehot (15. 6. 2017). „Jeremy Corbyn, Entrepreneur”. The Economist. стр. 53. Приступљено 23. 6. 2017. „The most influential business idea of recent years is Clayton Christensen’s theory of disruptive innovation.”
- ^ Christensen 2003, стр. 49.
- ^ Christensen 1997, стр. 47
- ^ Assink, Marnix (2006). „Inhibitors of disruptive innovation capability: a conceptual model”. European Journal of Innovation Management. 9 (2): 215—233. doi:10.1108/14601060610663587.
- ^ Durantin, Arnaud; Fanmuy, Gauthier; Miet, Ségolène; Pegon, Valérie (1. 1. 2017). Disruptive Innovation in Complex Systems. Complex Systems Design & Management (на језику: енглески). стр. 41—56. ISBN 978-3-319-49102-8. doi:10.1007/978-3-319-49103-5_4.
- ^ Bower, Joseph L. & Christensen, Clayton M. (1995). However the concept of new technologies leading to wholesale economic change is not a new idea since Joseph Schumpeter adapted the idea of creative destruction from Karl Marx. Schumpeter (1949) in one of his examples used "the railroadization of the Middle West as it was initiated by the Illinois Central". He wrote, "The Illinois Central not only meant very good business whilst it was built and whilst new cities were built around it and land was cultivated, but it spelled the death sentence for the [old] agriculture of the West."Disruptive Technologies: Catching the Wave" Harvard Business Review, January–February 1995
- ^ Christensen 1997
- ^ Christensen 1997, стр. 3
- ^ Christensen 2003
- ^ Johnson, Mark, Christensen, Clayton, et al., 2008, "Reinventing Your Business Model, Harvard Business Review, December 2008.
- ^ Christensen, Clayton M.; Raynor, Michael E.; McDonald, Rory (2015-12-01). „What Is Disruptive Innovation?”. Harvard Business Review (December 2015). ISSN 0017-8012. Приступљено 2019-06-25.
- ^ Conner Forrest, May 1, 2014, 5:52 AM PST, https://www.techrepublic.com/article/startup-jargon-10-terms-to-stop-using/
Литература
[уреди | уреди извор]- Антхонy, Сцотт D.; Јохнсон, Марк W.; Синфиелд, Јосепх V.; Алтман, Елизабетх Ј. (2008). Инноватор'с Гуиде то Гроwтх - Путтинг Дисруптиве Инноватион то Wорк. Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс. ИСБН 978-1-59139-846-2.
- Даниеле Арцхибуги, Бладе Руннер Ецономицс: Wилл Инноватион Леад тхе Ецономиц Рецоверy?, Социал Сциенце Ресеарцх Нетwорк, Јануарy 29, 2015.
- Арцхибуги, Даниеле; Филиппетти, Андреа; Френз, Марион (2013). „Ецономиц црисис анд инноватион: Ис деструцтион преваилинг овер аццумулатион?” (ПДФ). Ресеарцх Полицy. 42 (2): 303—314. дои:10.1016/ј.респол.2012.07.002.
- Хоw то Идентифy анд Буилд Дисруптиве Неw Бусинессес, МИТ Слоан Манагемент Ревиеw Спринг 2002
- Цхристенсен, Цлаyтон M. & Овердорф, Мицхаел. (2000). "Меетинг тхе Цхалленге оф Дисруптиве Цханге" Харвард Бусинесс Ревиеw, Марцх–Април 2000.
- Цхристенсен, Цлаyтон M., Бохмер, Рицхард, & Кенагy, Јохн. (2000). "Wилл Дисруптиве Инноватионс Цуре Хеалтх Царе?" Харвард Бусинесс Ревиеw, Септембер 2000.
- Цхристенсен, Цлаyтон M. (2003). Тхе инноватор'с солутион : цреатинг анд сустаининг суццессфул гроwтх. Харвард Бусинесс Пресс. ИСБН 978-1-57851-852-4.
- Цхристенсен, Цлаyтон M.; Сцотт, Антхонy D.; Ротх, Ерик А. (2004). Сееинг Wхат'с Неxт. Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс. ИСБН 978-1-59139-185-2.
- Цхристенсен, Цлаyтон M., Бауманн, Хеинер, Ругглес, Рудy, & Садтлер, Тхомас M. (2006). "Дисруптиве Инноватион фор Социал Цханге" Харвард Бусинесс Ревиеw, Децембер 2006.
- Моунтаин, Даррyл Р., Цоулд Неw Тецхнологиес Цаусе Греат Лаw Фирмс то Фаил?
- Моунтаин, Даррyл Р (2006). „Дисруптинг цонвентионал лаw фирм бусинесс моделс усинг доцумент ассемблy”. Интернатионал Јоурнал оф Лаw анд Информатион Тецхнологy. 15 (2): 170—191. ЦитеСеерX 10.1.1.473.3109 . дои:10.1093/ијлит/еал019. Архивирано из оригинала 12. 3. 2007. г. Приступљено 30. 8. 2006.
- Тусхман, M.L.; Андерсон, П. (1986). „Тецхнологицал Дисцонтинуитиес анд Организатионал Енвиронментс”. Административе Сциенце Qуартерлy. 31 (3): 439—465. ЈСТОР 2392832. дои:10.2307/2392832.
- Ериц Цханиот (2007). "Тхе Ред Пилл оф Тецхнологy Инноватион" Ред Пилл, Оцтобер 2007.
- Даннеелс, Ерwин (2004). „Дисруптиве Тецхнологy Рецонсидеред: А Цритиqуе анд Ресеарцх Агенда” (ПДФ). Јоурнал оф Продуцт Инноватион Манагемент. 21 (4): 246—258. дои:10.1111/ј.0737-6782.2004.00076.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 1. 2006. г.
- Даннеелс, Ерwин (2006). „Фром тхе Гуест Едитор: Диалогуе он Тхе Еффецтс оф Дисруптиве Тецхнологy он Фирмс анд Индустриес”. Јоурнал оф Продуцт Инноватион Манагемент. 23 (1): 2—4. дои:10.1111/ј.1540-5885.2005.00174.x.
- Роy, Раја (2014). „Еxплоринг тхе Боундарy Цондитионс оф Дисруптион: Ларге Фирмс анд Неw Продуцт Интродуцтион Wитх а Потентиаллy Дисруптиве Тецхнологy ин тхе Индустриал Роботицс Индустрy”. ИЕЕЕ Трансацтионс он Енгинееринг Манагемент. 61 (1): 90—100. дои:10.1109/тем.2013.2259590.
- Роy, Раја; Цохен, С.К. (2015). „Дисруптион ин тхе УС мацхине тоол индустрy: Тхе роле оф инхоусе усерс анд пре-дисруптион цомпонент еxпериенце ин фирм респонсе”. Ресеарцх Полицy. 44 (8): 1555—1565. дои:10.1016/ј.респол.2015.01.004.
- Wеекс, Мицхаел (2015). "Ис дисруптион тхеорy wеаринг неw цлотхес ор јуст накед? Аналyзинг рецент цритиqуес оф дисруптиве инноватион тхеорy" Инноватион: Манагемент, Полицy & Працтице 17:4, 417-428. http://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/14479338.2015.1061896
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Peer-reviewed chapter on Disruptive Innovation by Clayton Christensen with public commentaries by notable designers like Donald Norman
- The Myth of Disruptive Technologies Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2009). Note that Dvorák's definition of disruptive technology describes the low cost disruption model, above. He reveals the overuse of the term and shows how many disruptive technologies are not truly disruptive.
- "The Disruptive Potential of Game Technologies: Lessons Learned from its Impact on the Military Simulation Industry", by Roger Smith in Research Technology Management (September/October 2006)
- Disruptive Innovation Theory Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2015)
- Bibliography of Christensen’s "Theory of Disruptive Innovation" as it relates to higher education Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)
- What does Disruption mean?
- Diffusion of Innovations, Strategy and Innovations The D.S.I Framework by Francisco Rodrigues Gomes, Academia.edu share research
- CREATING THE FUTURE: Building Tomorrow’s World
- Lecture (video), VoIP as an example of disruptive technology