Пређи на садржај

Реметилачка иновација

С Википедије, слободне енциклопедије
Типови иновација[1]
Одржавајућа
Иновација која знатно не утиче на постојећа тржишта. Он може да буде било:
Еволуциона
Иновација која побољшава продукат на постојећим тржишту на начине које корисници очекују (е.г., убризгавање горива за бензинске моторе, којим су замењени карбуратори.)
Револуционарна (дисконтинуална, радикална)
Иновација која је неочекивана, али упркос тога не утиче на постојећа тржишта (е.г., први аутомобили у касном 19. веку, који су били скупи луксузни производи, и као такви су продавани у веома малом обиму)
Реметилачка
Иновација која креира ново тржиште пружајући нови сет вредности, који ултиматно (и неочекивано) надвладава постојеће тржиште (е.г., јефтини, приуштиви Форд модел Т, који је заменио запреге с коњском вучом)

У теорији пословања, реметилачка иновација је иновација која креира ново тржиште и мрежу вредности и евентуално ремети постојећу тржишну и вредносну мрежу, премештајући успостављене фирме, производе и савезе успостављене на тржишту.[2] Термин је дефинисао и први анализирао амерички научник Клејтон M. Кристенсен и његови сарадници почетком 1995,[3] и назван је најутицајнијом пословном идејом с почетка 21. века.[4]

Нису све иновације реметилачке, чак и ако су револуционарне. На пример, први аутомобили крајем 19. века нису били реметилачка иновација, јер су рани аутомобили били скупи луксузни предмети који нису пореметили тржиште запрега с коњском вучом. Транспортно тржиште је у суштини остало нетакнуто све до дебија јефтинијег Фордовог модела Т 1908.[5] Аутомобил из масовне производње био је реметилачка иновација, јер је променио тржиште транспорта, док првих тридесет година аутомобила то није учинило.

Постоји тенденција да дисруптивне иновације производе аутсајдери и предузетници у новооснованим фирмама, пре него постојеће водеће компаније на тржишту. Пословно окружење тржишних лидера често не допушта да имплементирају реметилачке иновације када се први пут појаве, јер у почетку нису довољно профитабилне и зато што њихов развој може одузети оскудне ресурсе од одржавања иновација (које је потребно ради одржавања крака са тренутном конкуренцијом).[6] Развојни процес може трајати дуже него конвенционалним приступом и ризик који је с њим повезан већи је од осталих, у већој мери инкременталних или еволутивних облика иновација. Међутим, када једном досегну тржиште, десруптивне иновације остварују много бржи продор и већи степен утицаја на успостављена тржишта.[7]

Поред пословних и економских, реметилачким иновацијама се могу сматрати и оне које нарушавају комплексне системе, укључујући економске и пословне аспекте.[8]

Историја и употреба термина[уреди | уреди извор]

Термин реметилачке технологије је сковао Клејтон M. Кристенсен и увео га је у свом чланку из 1995. године под насловом Реметилачке технологије: Хватање таласа,[9] који је написао са Џозефом Бовером. Чланак је намењен руководиоцима који доносе одлуке о финансирању или куповини у компанијама, пре него истраживачкој заједници. Он додатно описује овај термин у својој књизи Дилема изумитеља.[10] Изумитељева дилема је истражила случајеве индустрије тврдих дискова (која са својим брзим генерацијским променама представља у студирању пословања исто што и винске мушице у генетичким студијама, као што је Кристенсен наглашавао током 1990-их[11]) и индустију опреме за ископавање (где хидраулички погон полако замењује кабловима покретану опрему). У наставку оригиналне књиге написаном са Мајклом Е. Рјенором, под насловом Изумитељево решење,[12] Кристенсен је појам реметилачке технологије заменио реметилачком иновацијом, јер је препознао да је мало технологија које су суштински реметилачке или одрживог карактера. Чешће је случај да пословни модел који технологија омогућава ствара тај реметилачки утицај. Међутим, Кристенсенова еволуција од технолошког фокуса до оног на пословном моделовању је централна за разумевање еволуције пословања на нивоу тржишта или индустрије. Кристенсен и Марк V. Џонсон, који су заједно основали консултантску фирму за менаџмент Иносајт, описали су динамику „пословног модела иновације” у чланку у часопису Харвардски пословин преглед из 2008, с насловом „Поновно откривање вашег пословног модела”.[13] Концепт реметилачке технологије наставља дугу традицију идентификовања радикалних техничких промена у истраживању иновација од стране економиста, и развоја алата за управљање њима на нивоу фирме или у политичком контексту.

Према Кристенсену, „израз 'реметилачка иновација' је погрешан када се користи да се односи на дериват, или 'тренутну вредност', тржишног понашања производа или услуге, а не на интеграл, или 'збир историје', тржишног понашања производа.“[14]

Крајем 1990-их, аутомобилски сектор је почео да прихвата перспективу „конструктивне дисруптивне технологије“ радећи са консултантом Дејвидом Е. О'Рајаном, при чему је коришћење тренутне готове технологије интегрисано са новијим иновацијама како би се створило оно што назвао је „неправедном предношћу“. Промена процеса или технологије у целини морала је да буде „конструктивна“ у побољшању постојећег метода производње, али да ремети цео модел пословног случаја, што је резултирало значајним смањењем отпада, енергије, материјала, рада или наслеђених трошкова кориснику.

У складу са увидом да убедљива рекламна кампања може бити једнако ефикасна као и технолошка софистицираност у доношењу успешног производа на тржиште, Кристенсенова теорија објашњава зашто многе реметилачке иновације нису напредне или корисне технологије, већ комбинације постојећих компоненти које се налазе на полици, паметно примењених на нову мрежу вредности.

Онлајн сајт за вести ТецхРепублиц предлаже крај коришћења термина и сличних термина, сугеришући да је од 2014. то претерано коришћен жаргон.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхристенсен 1997, стр. xвиии. Цхристенсен десцрибес ас "револутионарy" инноватионс ас "дисцонтинуоус" "сустаининг инноватионс".
  2. ^ Аб Рахман, Аирини; et al. (2017). „Emerging Technologies with Disruptive Effects: A Review”. PERINTIS eJournal. 7 (2). Приступљено 21. 12. 2017. 
  3. ^ Bower, Joseph L. & Christensen, Clayton M. (1995)
  4. ^ Bagehot (15. 6. 2017). „Jeremy Corbyn, Entrepreneur”. The Economist. стр. 53. Приступљено 23. 6. 2017. „The most influential business idea of recent years is Clayton Christensen’s theory of disruptive innovation.” 
  5. ^ Christensen 2003, стр. 49.
  6. ^ Christensen 1997, стр. 47
  7. ^ Assink, Marnix (2006). „Inhibitors of disruptive innovation capability: a conceptual model”. European Journal of Innovation Management. 9 (2): 215—233. doi:10.1108/14601060610663587. 
  8. ^ Durantin, Arnaud; Fanmuy, Gauthier; Miet, Ségolène; Pegon, Valérie (1. 1. 2017). Disruptive Innovation in Complex Systems. Complex Systems Design & Management (на језику: енглески). стр. 41—56. ISBN 978-3-319-49102-8. doi:10.1007/978-3-319-49103-5_4. 
  9. ^ Bower, Joseph L. & Christensen, Clayton M. (1995). However the concept of new technologies leading to wholesale economic change is not a new idea since Joseph Schumpeter adapted the idea of creative destruction from Karl Marx. Schumpeter (1949) in one of his examples used "the railroadization of the Middle West as it was initiated by the Illinois Central". He wrote, "The Illinois Central not only meant very good business whilst it was built and whilst new cities were built around it and land was cultivated, but it spelled the death sentence for the [old] agriculture of the West."Disruptive Technologies: Catching the Wave" Harvard Business Review, January–February 1995
  10. ^ Christensen 1997
  11. ^ Christensen 1997, стр. 3
  12. ^ Christensen 2003
  13. ^ Johnson, Mark, Christensen, Clayton, et al., 2008, "Reinventing Your Business Model, Harvard Business Review, December 2008.
  14. ^ Christensen, Clayton M.; Raynor, Michael E.; McDonald, Rory (2015-12-01). „What Is Disruptive Innovation?”. Harvard Business Review (December 2015). ISSN 0017-8012. Приступљено 2019-06-25. 
  15. ^ Conner Forrest, May 1, 2014, 5:52 AM PST, https://www.techrepublic.com/article/startup-jargon-10-terms-to-stop-using/

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Реметилачка иновација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Remetilačka_inovacija&oldid=27676137”