Ретровизор

Возачко огледало или ретровизор (фр. rétroviseur) јесте посебна врста огледала у аутомобилу које је смештено на предњем стаклу или је причвршћено на унутрашњој страни крова и са спољне стране предњих левих и десних врата, а служи возачу како би имао преглед над стањем у промету иза аутомобила а да не мора окретати главу.

Постоји унутрашњи ретровизор и два спољна. Унутрашњи је обично причвршћен за предње стакло, с тим да се само огледало може помицати како би се наместило с обзиром на висину возача. Спољни су причвршћени с спољне стране возачевих и сувозачевих врата, а само огледало такође се може помицати како би возач могао наместити висину и угао који му најбоље одговарају.

Историја ретровизора

Најранија употреба ретровизора помиње се 1906. године у једном трговачком часопису у чланку који описује унутрашњи ретровизор и предводја његову примену у скоријој будућности. Исте године Андри Кејн из франциске патентирао је "Огледало упозорења за аутомобиле". Огледало подесиво тако да се све позиције пута виде из аутомобила појавило се 1908. године.

Елмер Бергер је такодје заслужан проналазак ретровизора, иако је у ствари био први који га је патентирао и развио га за уградњу у производњу уличних аутомобила од стране његове компаније Бергер анд Цомпани, 1921. године.

Делови ретровизора

Сваки ауто ретровизор састоји се од неколико делова. Код унутрашњег ретровизора, сама конструкције није компликована,он се састоји од фиксног држача који је причвршћен за стакло, а на њега иде пластично кућиште у којем је огледало и кућиште заједно с огледалом се може помицати. Када се ради о спољним огледалима, све је нешто компликованије, јер постоје разне врсте овог дела за ауто, тачније постоје ретровизори који се морају намештати ручно и имају обична огледала и они који се аутоматски намештају и имају грејање огледала, што је посебно практично за време смрзавања у зимским месецима. На некима су монтирани и мигавци за показивање праваца.