Роберт Фиск
| Роберт Фиск | |
|---|---|
 Фиск 2008. године | |
| Име по рођењу | Роберт Фиск |
| Датум рођења | 12. јул 1946. |
| Место рођења | Мејдстон, Кент Енглеска |
| Датум смрти | 30. октобар 2020. (74 год.) |
| Место смрти | Даблин Ирска |
| Пребивалиште | Енглеска |
| Држављанство | Британско |
| Образовање | Ланкастер универзитет (Б.А., 1968) Тринити коллеџ, Дублин (ПхД, 1985) |
| Занимање | Блискоисточни дописник за Independent |
| Награде | Џејкобова награда, награда Амнести интернашонал за УК штампу, Британска новинарска награда, Међународни новинар године, Лананова награда за слобуду културе |
| Веб-сајт | https://www.independent.co.uk/biography/robert-fisk |
Роберт Фиск (12. јул 1946 – 30. октобар 2020) био је британски писац и новинар који је радио као дописник листа Independent за Блиски Исток и уживао статус најнаграђиванијег британског новинара. Више од 30 година свог живота Фиск је провео у Либану.[1] Био је познат по оштрој критици америчке и западне политике према Блиском истоку.
Његови чланци су га учинили омраженом особом међу америчким неоконзервативцима и њиховим присталицама у америчкој сфери утицаја, чије су онлајне критике Фискових текстова послужиле као подлога за нову реч: „фискинг”[2]. Фиск је добитник бројних британских и међународних новинарских награда, укључујући новинарску награду Страног новинара године коју је добио седам пута. Објавио је више књига и извештавао је о неколико ратова и оружаних конфликта.
Као репортер који говори арапски,[3] један је од ретких западних новинара који су интервјуисали Осаму бин Ладена, што је он учинио у три наврата у периоду од 1993. до 1997. године.[4][5]
Награде и почасти
[уреди | уреди извор]Фиск је примио британску новинарску награду Међународни новинар године седам пута[6] и два пута је освојио награду „Репортер године”.[7] Такође је примио награду Амнести интернашонал за УК медије 1992. године за његов извештај „Друга страна саге о таоцима”,[8] године 1998. за његове извештаје из Алжира[9] и поново 2000. године за његове чланке о НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године.[10]
- 1984 Ланкастер универзитет диплома са почастима[11]
- 1991 Џејкобова награда за покривање Заливског рата на РТÉ Радио 1[12]
- 1999 Орвелова награда за журнализам[13]
- 2001 Дејвид Ватова награда за истраживање геноцида над Јерменима Отоманског царства из 1915. године[14]
- 2002 Награда за журнализам Марте Гелхорн[15]
- 2003 почасни докторат Отвореног универзитета[16]
- 2004 почасна диплома Универзитета у Сент Ендрузу[17]
- 2004 почасна диплома Карлетон универзитета[18]
- 2005 Меморијално предавање Едварда Саида на Аделејдском универзитету[19]
- 2006 почасна диплома политичких и друштвених наука Гентског универзитета[20]
- 2006 почасна диплома Америчког универзитета у Бејруту[21]
- 2006 почасна диплома Квинс универзитета у Белфасту[22]
- 2006 Лананова награда за слобуду културе вредна $350,000[23]
- 2008 почасна диплома Универзитета у Кенту[24]
- 2008 почасни докторат Тринити колеџа у Даблину[25]
- 2009 златна медаља за изванредни допринос јавном дискорсу Колеџа историјског друштва[26]
- 2009 почасна диплома Ливерпулског Хоуп универзитета[27][28]
- 2011 Интернационална награда на Амалфијевих обалских медија, Италија[29]
Радови
[уреди | уреди извор]Књиге
[уреди | уреди извор]Његова најзначајнија и вероватно најпознатија књига из 2005. године, Велики рат за цивилизацију, са његовом критиком приступа Запада и Израела питањима Средњег исторка, била је добро прихваћен од стране критичара и проучавалаца међународних односа. Међутим, рецензент за новине The Guardian, бивши британски амбасадор у Либији, Оливер Мајлс, био је мање ентузијастичан. Он је написао да „жалосно велики број грешака” у 1.366 страница дугој књизи „поткопава поверење читаоца” и да би „пажљиво уређивање и немилосрдно поткресивање можда од овога произвело две или три добре кратке књиге”.[30]
- Тхе Поинт оф Но Ретурн: Тхе Стрике wхицх Броке тхе Бритисх ин Улстер Лондон: Тимес Боокс/Деутсцх. 1975. ISBN 978-0-233-96682-3.
- Ин Тиме оф Wар: Иреланд, Улстер анд тхе Прице оф Неутралитy, 1939–1945 Лондон: Гилл & Мацмиллан. 2001. ISBN 978-0-7171-2411-4. (1ст ед. 1983).
- Питy тхе Натион : Лебанон ат Wар (3рд ед. 2001). Лондон: Оxфорд Университy Пресс; xxи, 727 пагес. ISBN 978-0-19-280130-2. (1ст ед. wас 1990).
- Тхе Греат Wар фор Цивилисатион: Тхе Цонqуест оф тхе Миддле Еаст (Оцтобер 2005) Лондон. Фоуртх Естате; xxви, 1366 пагес. ISBN 978-1-84115-007-9.
- Тхе Аге оф тхе Wарриор: Селецтед Wритингс. Лондон, Фоуртх Естате. 2008. ISBN 978-0-00-727073-6.
- Роберт Фиск он Алгериа (2013) Индепендент Принт Лимитед
Видео документарни записи
[уреди | уреди извор]Фиск произвео троделну серију под насловом Од Бејрута до Босне 1993. године, за који је рекао да је била покушај „да се утврди зашто све већи број муслимана мрзи Запад”.[31] Фиск је изјавио да Дискавери канал није поновно приказао филмове, након иницијалног потпуног приказивања, због критичких писама које су послале про-израелске групе као што је ЦАМЕРА.[31][32]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Роберт Фиск Биограпхy”. Лондон: Индепендент. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2012.
- ^ Wорд детецтиве, 2003
- ^ „Роберт Фиск лецтуре (аудио)”. Фасс.кингстон.ац.ук. Фацултy оф Артс анд Социал Сциенцес – Кингстон Университy Лондон. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2012.
- ^ Фиск, Роберт. Тхе Греат Wар фор Цивилисатион: Тхе Цонqуест оф тхе Миддле Еаст. Фоуртх Естате. стр. 1—39. ИСБН 978-1-84115-007-9.
- ^ „Хоноуред Wар Репортер Сидес Wитх Вицтимс оф Цонфлицт”. Неw Зеаланд Пресс Ассоциатион. 4. 11. 2005.
- ^ Кеатинге, Патрицк (2. 12. 2002). Иреланд ин Интернатионал Аффаирс: Интерестс, Институтионс анд Идентитиес: Ессаyс ин Хоноур оф Профессор Н.П. Кеатинге, ФТЦД, МРИА. Институте оф Публиц Администратион. стр. 217. ИСБН 978-1-902448-76-3.
- ^ „Тимес репортер wинс аwард”. Тхе Тимес. Лондон. 15. 12. 1987.
- ^ „Фиск wинс Амнестy аwард”. Тхе Индепендент он Сундаy. 7. 6. 1992. стр. 18. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ „Амнестy Интернатионал УК (АИУК) Медиа Аwардс 1998 – Wиннерс – Схорт-лист – Јудгес”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2013.
- ^ „амнестy интернатионал медиа аwардс – Медиа Аwардс Wиннерс 2000”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2001. г. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ Университy, Ланцастер. „Хонорарy Дегреес”. Ланцастер Университy. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ "Ин тхе wарс". Тхе Ирисх Тимес (Дублин). 19 Новембер 1991.
- ^ Лист оф 1999 wиннерс Архивирано 2010-11-20 на сајту Wayback Machine. Тхе Орwелл Призе фор Јоурналисм.
- ^ „Фиск wинс аwард фор политицал јоурналисм”. Тхе Индепендент. Лондон. 20. 7. 2001. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 07. 02. 2019.
- ^ „Превиоус Wиннерс”. Мартха Геллхорн Призе фор Јоурналисм.
- ^ „Доцтор оф тхе Университy 1973–2011” (ПДФ). Тхе Опен Университy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 12. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ Университy оф Ст Андреwс (21. 6. 2004). „Хонорарy дегреес Јуне 2004”. Тхе Университy оф Ст Андреwс. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ Университy, Царлетон (31. 5. 2013). „Хонорарy Дегреес Аwардед Синце 1954”. Царлетон Университy. Приступљено 9. 6. 2013.[мртва веза]
- ^ „Абоут тхе Едwард Саид Мемориал Лецтуре”. Университy оф Аделаиде. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2009.
- ^ Университy, Гхент (2006). „Хонорарy Доцторатес (Дутцх)”. Гхент Университy. Приступљено 1. 1. 2017.
- ^ Америцан Университy оф Беирут (2006). „Хонорарy Доцторатес”. Америцан Университy оф Беирут. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ Цоммуницатионс & Еxтернал Аффаирс Оффице (2006). „Дестингуисхед јоурналист рецеивес Qуеен'с хонорарy дегрее”. Qуеен'с Университy Белфаст. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ „2006 Ланнан Цултурал Фреедом Призе аwардед то Роберт Фиск”. Ланнан Фоундатион. Архивирано из оригинала 22. 5. 2007. г.
- ^ Неwс, Пресс анд Медиа (7. 7. 2008). „Университy Хонорарy Дегреес Јулy 2008”. Тхе Университy оф Кент. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ „Фиве реципиентс то рецеиве хонорарy дегреес ат Тринитy Цоллеге Дублин”. 12. 7. 2008. Архивирано из оригинала 11. 12. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2016.
- ^ Ихле, Јон (8. 1. 2009). „Тринитy Цоллеге аwардс харсх Исраел цритиц”. Јеwисх Телеграпхиц Агенцy. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ Сцхофиелд, Бен (16. 7. 2009). „Ливерпоол Бисхопс хоноуред бy Ливерпоол Хопе Университy”. Ливерпоол Даилy Пост.цо.ук. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ Фиск, Роберт (18. 7. 2009). „Соме лессионс ин сацрифице фром Ливерпоол ин тwо wорлд wарс”. Лондон: Тхе Индепендент. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ "Роберт Фиск wинс Интернатионал Призе". Тхе Индепендент (Лондон). 18 Јуне 2011.
- ^ Милес, Оливер (19. 11. 2005). „Тхе биг пицтуре”. Лондон: Гуардиан Унлимитед. Приступљено 19. 7. 2006.
- ^ а б Wаллис, Давид, ур. (2004). Киллед: греат јоурналисм тоо хот то принт. Натион Боокс. стр. 388. ИСБН 978-1-56025-581-9.
- ^ Трагер, Роберт; Дицкерсон, Донна Лее (1999). Фреедом оф еxпрессион ин тхе 21ст центурy. Пине Форге Пресс. стр. 80. ИСБН 978-0-8039-9085-2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Роберт Фиск он Схакеспеаре анд Wар (Тхе Индепендент 30/03/2007)
- Јоурналисм анд 'тхе wордс оф поwер': Роберт Фиск аддресс то тхе фифтх Ал Јазеера аннуал форум он 23 Маy 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Column archive at The Independent
- Роберт Фиск на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Z Communications articles
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
