Роберт Калмаревић
 | Овај чланак је биографија живе особе који нема никакве независне и поуздане изворе. Према правилима о биографијама живих особа, чланак мора садржавати изворе. Помозите да га се унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе. Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — морају бити одмах уклоњене без икакве дискусије. Погледајте Википедија:Контроверзни чланци. |
| Роберт Калмаревић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Роберт Калмаревић |
| Датум рођења | 18. новембар 1955. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство |
Роберт Калмаревић (Београд, 18. новембар 1955) је српски сликар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирао на Вишој педагошкој школи (ликовни одсек у класи професора Слободана Сотирова), а касније започео студије на Ликовној академији у Прагу.
Од своје прве самосталне изложбе 1981. године када се појавио на београдској ликовној сцени, реализовао је више самосталних изложби, а учествовао је и на неколико колективних.
Почетком 1990. године почиње да ради за Српску православну цркву, где слика портрете некадашњих и садашњих владика, неколико портрета патријарха Павла, и око 200 слика на тему православља. Живи и ради у Београду.[1]
Награде
[уреди | уреди извор]- 1992. године, стручна комисија Музеја Српске православне цркве у Београду за оцену приспелих радова на конкурс објављен на основу одлуке Светог архијерејског синода оценила је дело „Вапај мученика” најбољим радом који подсећа на голготу Српског народа у II светском рату.
- 1992. године, иста комисија је наградила рад „Крст судбине” другом наградом.
- 1994. године, добитник је прве награде на конкурсу „Карађорђе и Карађорђевићи” од свесрпског савеза – Краљевског клуба „Карађорђевић” за портрет његовог краљевског височанства Томислава Карађорђевића.
- 1997. године, захвалница од Митрополита Амфилохија за портрете бивших митрополита: Јоаникије Липовац, Арсеније Брадваревић и Митрофан Бане.
- 2003. године, захвалница сестринства манастира Светог Ваведења у Београду, за портрет игуманије Агније Дмитровић.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Дан Добротвора”. Приступљено 24. 1. 2021.
