Роњење на већим надморским висинама
Роњење на већим надморским висинама је специфичан облик роњења који од ронилаца захтева добро познавање физике и физиологије роњења и на основу тих сазнања правилно коришћење декомпресионих таблица и подешавање инструмената за роњење и изрон.[1] Наиме у моненту изроњавања притисак воде се смањује до атмосферског притиска на одређеној висини, тако да када ронилац изрони на површине језера он доживљва релативно оштар пад притиска у укупном притиску у плућима, који је другојачији од оног на нивоу мор, што повећава ризик од појаве декомпресионе болести. Због тога, рониоци на надморској висини морају користити специфичне табеле за изрион прилагођене промени притиска околине. Већина ронилачких рачунара за роњење такође има могућност подешавање надморске висине.
Имајући у виду наведено роњење на планинама, у планинском језеру, захтева од сваког рониоца стицање одговарајућиг знања из ове области и посебног сертификата о правилној обучености за ову врсту роњења.
Општа разматрања
[уреди | уреди извор]Већина ронилачких профилактичких декомпресионих таблица је предвиђена за изроне на атмосферски притисак који влада на површини мора. Наведене таблице не узимају у обзир ваздушни пртисак који је на већим надморским висинама нижи него на нивоу мора. Уколико се овај фактор не узме у обзир може се десити да рониоци који роне у планинским језерима оболе од декомпресионе болести без обзира што су коректно применили стандардне профилактичке декомпресионе таблице.[2]
Приликом роњења у планинским језерима мора се водити рачуна да се због снижавања атмосферског притиска на висинама, мења однос између парцијалног притиска азота у телу рониоца, у моменту изроњавања и азота у атмосфери, у односу на услове које постоје на нивоу мора за које су предвиђене стандардне декомпресионе таблице.
На нивоу мора стандардне профилактичке таблице крећу од прорачуна да се у рониоцу налази 1 литра раствореног азота и да се након изрона у организму може наћи највише још једна литра раствореног азота (укупно две литре). Ово је услов да се не појави декомпресиона болест.
На већим надморским висинама раствореност азота у организму је пропорционална са притиском на датој висини. Па тако на пример:
...на висини од 2.500 метара количина раствореног азота је око 2/3 литре јер је и атмосферски притисак смањен на 750 милибара. Након изрона из планинског језера на овој висини у организму може остати највише још додатних 0,75 литара азота (укупно у организму сме бити максимално 1,5 литра азота). Ако би се примењивале стандардне профилактичке декомпресионе таблице које дају могућност задржавања још једне литре азота, ронилац би изронио са 1,75 литара азота што би на тој надморској висини изазвало декомпресиону болест.[3]
Корекција мерних иструмената и прорачуни за корекцију декомпресионих застанака
[уреди | уреди извор]Приликом роњења на планинским језерима требају се примењивати профилактичке декомпресионе таблице предвиђене за веће надморске висине. Уколико ронилац не располаже са таквим таблицама предвиђеним за роњење на великој надморској висини он мора да вршити прорачун на основу стандардних таблица кориговањем дубине роњења и дубине застанка, на следећи начин:
Кориговање дубине роњења
[уреди | уреди извор]Кориговање стварне дубине роњења у планинском језеру на еквиваленту дубину у мору (према којој се врши одабир декомпресионог режима) врши се према следећој формули:[4]
- П.1 — барометарски притисак на нивоу мора
- П.2 — барометарски притисак на нивоу језера
- D = дубина зарона у језеру
Кориговање дубине застанка
[уреди | уреди извор]Кориговање дубине застанка на којем се врши декомпресија врђи се према следећој формули:
- П.2 — барометарски притисак на нивоу језера
- П.1 — барометарски притисак на нивоу мора
- D.1 = дубина стандардних застранака у мору.
| Дубина | Притисак у мору | Притисак на висини > 2.000 м |
|---|---|---|
| површина | 1 бар | 0.8 бар |
| -10 м | 2 бар | 1.8 бар |
| -40 м | 5 бар | 4.8 бар |
| -50 м | 6 бар | 5.8 бар |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Цросс ЕР. "Тецнифацтс, фром а мастер дивер." Скин Дивер 1967; 16(12): 60.
- ^ Цросс ЕР. "Тецнифацтс — Хигх алтитуде децомпрессион." Скин Дивер 1970; 19(11): 17.
- ^ Поллоцк НW, Фитзпатрицк ДТ. "НАСА флyинг афтер дивинг процедурес." Ин: Схеффиелд П, Ванн РД (едс). ДАН Флyинг Афтер Рецреатионал Дивинг Wорксхоп Процеедингс. Дурхам, Н.C.: Диверс Алерт Нетwорк, 2004: 59-64.
- ^ У.С. Навy Дивинг Мануал, Волуме 2, Ревисион 6. НАВСЕА 0910-ЛП-106-0957. Навал Сеа Сyстемс Цомманд: Wасхингтон, D.C., 2008: Волуме 9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алтитуде анд Децомпрессион Сицкнесс Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2017) — www.алертдивер.цом (језик: енглески)