Сагласност воља код уговора
Сагласност изјављених воља (подударање) је неопходан услов за закључење уговора, али не мора бити довољан, потребно је да је дозвољен и могућ предмет, основ и некад ако је потребна посебна форма. Преговори су припрема за стварање уговора. То су све радње које претходе постизању сагласности воља. Када се постигне сагласност воља о битним елементима уговора, можемо рећи да је настао уговор. Преговори не обавезују и свака страна их може раскинути кад хоће, једино ће одговарати (за штету насталу вођењем преговора) она страна која је водила преговоре без намјере да закључи уговор или је имала намјеру па одустала без основаног разлога. Уговор је закључен оног часа када понудилац прими изјаву понуђеног да прихвата понуду.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Николић, Ђорђе. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш. ИСБН 978-86-86105-13-4.
- ^ Перовић, Слободан (1980). Облигационо право. Београд: Привредна штампа.
Литература[уреди | уреди извор]
- Перовић, Слободан (1980). Облигационо право. Београд: Привредна штампа.
- Николић, Ђорђе. Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита. Београд: Пројуриш. ИСБН 978-86-86105-13-4.
