Самјуел Кромптон
Самјуел Кромптон | |
---|---|
Име по рођењу | Самуел Цромптон |
Датум рођења | 3 децембар 1753 |
Место рођења | 10 Фирвуд фолд, Болтон, Ланкашир Велика Британија |
Датум смрти | 26. јун 1827. (73 год.) |
Место смрти | 17 Кинг стрит, Болтон, Ланкашир Уједињено Краљевство |
Место укопа | Сент Петерова црква, Болтон ле Мурс, Ланкашир, Енглеска |
Пребивалиште | Енглеска |
Држављанство | енглеско |
Занимање | проналазач, пионир индустрије предења |
Деловање | предилица |
Потпис | |
Самјуел Кромптон (3. децембар 1753 – 26. јун 1827) био је енглески проналазач и пионир текстилне индустрије.[1] Надограђујући на раду Џејмса Харгривса и Ричарда Аркрајта, он је изумео предилицу, машину која је револуционисала индустрију широм света.[2][3]
Рани живот
[уреди | уреди извор]Семјуел Кромптон је рођен кући у 10 Фирвуд Фолд, Болтон, Ланкашир, у породици Џорџа и Бети Кромптон (рођена Елизабет Холт од Туртона). Његов отац је био домар на оближњем земљопоседничком имању. Самуел је имао две млађе сестре. Док је био дечак, изгубио је оца и морао је да допринесе породичним ресурсима предући предиво, учећи да преде на Џејмс Харгривсовој пределици.[4] Недостаци тог алата су га прожели идејом да осмисли нешто боље, на чему је у тајности радио пет-шест година. Напор је апсорбовао сво његово слободно време и новац, укључујући и онај који је зарадио свирајући виолину у позоришту Болтон.
Дана 16. фебруара 1780. у жупској цркви Болтон, Кромптон се оженио Мери Пимлот (или Пимбли). Имали су осморо деце, укључујући Џорџа Кромптона (рођеног 8. јануара 1781), који је наставио породични посао.
Предилица
[уреди | уреди извор]Око 1779, Самјуел Кромптон је успешно произвео предилицу, машину која упреда пређу погодну за употребу у производњи муслина.[8] Била је позната као муслински кочак или вудвилски точак,[9] по имену куће у којој су он и његова породица обитавали.[10] Тај уређај је касније постао познат као предилица (енгл. spinning mule). Постојала је велика потражња за пређом коју је Кромптон правио у Вудовој дворани, али недостајало му је средстава да успостави патент. Нежењени увиди у његове методе приморали су Кромптона да изабере између уништавања своје машине или њеног објављивања у јавности. Он је изабрао последњу алтернативу након обећања многих произвођача да ће му платити употребу предилице, али све што је добио је око £60.[11] Он је наставио да прави пређу на свој рачун, мада је од тока имао скромну финансијску корист.
Предилица је увртала пређу користећи ваљке у маниру Аркрајтових оквира, док се носач вретена померао напред-назад за 54 инча како би развукао нит, а затим је скупио на предњем вретену попут Харгривсове пределице.[12] Значај његове пределице је био у томе што је могла да упреда нити боље него што се то може учинити ручно, што је довело до све финијих нити. Груба нит (40с) се продавала за 14 шилинга по фунти, док се (80с) предиво са његове предилице продавало за 42 шилинга по фунти.[13]
Како предилица није била патентирана други су ускоро почели да је праве. Машина је била израђена од жељеза, и погонска сила се користила за остваривање кретању према унутра 1790. године,[8] а до 1834. године у потпуности је била аутоматска или самоделујућа.[14] Једно истраживање из 1812. године је показало да је у употреби било између 4 и 5 милиона предилачких вретена. Кромптон није добио ауторски хонорар за свој изум.[15][16]
Године 1800, претплатом је прикупљена свота од £500 у његову корист, а кад је 1809. Едмунд Картрајт, изумитељ ткалачке машине,[17][18] добио £10.000 фунти од парламента, Кромптон је био одлучан да поднесе захтев за доделу потпоре. Године 1811, он је обишао производне четврти Ланкашира и Шкотске како би прикупио доказе о томе колико се широко користе његове предилице, а 1812. године му је парламент доделио £5000.[16] Уз помоћ тог новца, Кромптон је започео посао као избељивач, а затим као трговац памуком и предионичар, али без већег пословног успеха. Године 1824, неки од његових пријатеља и чланова Болтонског клуба „Црни коњ” (укључујући Исака и Бенџамина Добсона, Бенџамина Хика, Џона Кенедија и Петера Ротвела) формирали су му ануитет од £63 без његовог знања.[19][20]
Кромптон је умро у својој кући у Кинг стриту у Болтону 26. јуна 1827. године и сахрањен је у жупској цркви Светог Петра.[21]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Самуел Цромптон, тхе инвентор оф тхе спиннинг муле : а бриеф сурвеy оф хис лифе анд wорк, wитх wхицх ис инцорпоратед а схорт хисторy оф Мессрс. Добсон & Барлоw ин СеарцхWоркс”. Приступљено 30. 1. 2017.
- ^ Тимминс 1996, стр. 21, 24.
- ^ Јацксон, Тим (4. 5. 2006). „Тхе Фасхион Хандбоок”. Роутледге. Приступљено 30. 1. 2017 — преко Амазон.
- ^ Баинес 1835, стр. 159.
- ^ Хисториц Енгланд. „Халл и' тх' Wоод, Болтон (1388052)”. Натионал Херитаге Лист фор Енгланд. Приступљено 19. 7. 2012.
- ^ Шаблон:Ците ПастСцапе
- ^ „Самуел Цромптон 1753 - 1827”. Приступљено 2008-04-21.
- ^ а б Баинес 1835, стр. 199.
- ^ Баинес 1835, стр. 202.
- ^ „Самуел Цромптон 1753 - 1827”. Приступљено 21. 4. 2008.
- ^ Баинес 1836, стр. 199.
- ^ Баинес 1835, стр. 198.
- ^ Баинес 1835, стр. 201.
- ^ Баинес 1835, стр. 207.
- ^ „Цромптон, Самуел, 1753-1827.”. Приступљено 30. 1. 2017.[мртва веза]
- ^ а б Баинес 1835, стр. 203.
- ^ Бентлеy, Јеррy; Зиеглер, Херберт; Стреетс-Салтер, Хеатхер (2017). Традитионс & Енцоунтерс: А Глобал Перспецтиве он тхе Паст (6тх изд.). Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл Едуцатион. стр. 669. ИСБН 978-0-07-668128-0.
- ^ Геоффреy Тимминс (1993), Тхе ласт схифт: тхе децлине оф хандлоом wеавинг ин нинетеентх-центурy Ланцасхире, Манцхестер Университy Пресс НД, стр. 19фф, ИСБН 0719037255
- ^ Цхисхолм, Хугх, ур. (1911). „Цромптон, Самуел”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- ^ Collingwood. „Black Horse Hotel, Blackhorse Street”. Lost Pubs of Bolton. Blogger. Приступљено 10. 3. 2015.
- ^ „Manchester Engineers and Inventors”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2010. г. Приступљено 21. 4. 2008.
Literatura
[уреди | уреди извор]- French, Gilbert J. (1859). The Life and Times of Samuel Crompton, Inventor of the Spinning Machine Called the Mule. London: Simpkin, Marshall, and Company. „Life and Times of Samuel Crompton:.”
- Daniels, George William (1929). The Early English Cotton Industry: With Some Unpublished Letters of Samuel Crompton. London: Longmans, Green, and Company. „samuel crompton.”- contains a photograph of a statue of Crompton
- Baines, Edward (1835), History of the cotton manufacture in Great Britain;, London: H. Fisher, R. Fisher, and P. Jackson
- Timmins, Geoffrey (1996), Four Centuries of Lancashire Cotton, Preston: Lancashire County Books, стр. 92, ISBN 1-871236-41-X
- Catling, Harold (1986). The Spinning Mule. Preston: The Lancashire Library. ISBN 0-902228-61-7.
- Nasmith, Joseph (1895). Recent Cotton Mill Construction and Engineering (Elibron Classics изд.). London: John Heywood. ISBN 1-4021-4558-6.
- Marsden, Richard (1884). Cotton Spinning: its development, principles an practice. George Bell and Sons 1903. Приступљено 26. 4. 2009.
- Marsden, ур. (1909). Cotton Yearbook 1910. Manchester: Marsden and Co. Приступљено 26. 4. 2009.
- Miller, I; Wild, C; Little, S (2007). A & G Murray and the Cotton Mills of Ancoats. Storey Institute Lancaster: Oxford Archaeology North. ISBN 0-904220-46-X.
- Saxonhouse, Gary; Wright, Gavin (2010). „Technological Evolution in Cotton Spinning, 1878–1933”. The Japanese Economy in Retrospect. World Scientific. ISBN 9789814271455.
- „Bigagli”. Bigagli automatic spinning mules (на језику: италијански). 2012. Приступљено 13. 12. 2012.
- „Cormatex”. Modern automatic spinning mules, bale breakers and carding machines used for woolen and cashmere products (на језику: италијански и енглески). 2012. Архивирано из оригинала 18. 12. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2012.
- Fowler, Alan (11—13. 11. 2004). „British Textile Workers in the Lancashire Cotton and Yorkshire Wool Industries”. National Overview Great Britain, Textile Conference IISH.
- Beech, S.R.; Farnfield, C.A.; Whorton, P.; et al., ур. (јун 1986) [1954]. Textile Terms and Definitions (8th изд.). Manchester: The Textile Institute. ISBN 0-900739-82-7.
- Cox, Nancy; Dannehl, Karin (2007). „Mocha - Mohair yarn”. Dictionary of Traded Goods and Commodities, 1550-1820. British History Online. Wolverhampton: University of Wolverhampton. Приступљено 11. 4. 2010.
- Jenkins, David, ур. (2003). The Cambridge History of Western Textiles. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-34107-8.
- Picken, Mary Brooks (1957). The Fashion Dictionary. Funk and Wagnalls.
- Montgomery, Florence M. (2007). Textiles in America, 1650-1870: a dictionary based on original documents (2nd изд.). W. W. Norton. стр. 295. ISBN 978-0-393-73224-5.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Essay on Crompton and the spinning mule
- Essay on Samuel Crompton
- The life of Samuel Crompton 1753 – 1827 at Hall i'th' Wood Museum
- The Crompton Trail Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2006)
- Samuel Crompton and Hall 'i 'th Wood
- Short video showing the spinning of cotton yarn on a self-acting cotton mule. The video shows how broken yarn is "pieced" together - without stopping the machine.
- Description of working day in a Lancashire spinning mill- explaining the operation of a mule
- The only surviving mule made by its inventor is at Bolton Museum