Селестина кћи
| Селестинина кћи | |
|---|---|
| Аутор | Алонсо Херонимо де Салас Барбадиљо |
| Земља | Шпанија |
| Језик | кастиљански |
| Жанр / врста дела | женска пикареска |
Селестинина кћи (шп.Ла хија де Целестина) је пикарски роман Алонса Херонима де Салас Барбадиља објављен 1612. године. Овај роман припада подврсти женске пикареске која настаје у првој деценији XVII века. Српска читалачка публика добија превод овога дела 2016[1]. године. Професор Владимир Карановић својим преводом овог дела отвара свет женске пикареске српском читаоцу, јер је овај роман први преведени из те подгрупе.
Женска пикареска[уреди | уреди извор]
Пикарке настају по угледу на лик Селестине из ренесансног пера Фернанда де Рохаса и наравно претходника из мушке пикареске. Међутим женска пикареска оформљава сопствену естетику и правила. Посебне одлике које се развијају у женској пикарески су:
- физичка лепота
- боља материјална ситуација од пикара
- крећу се у друштву по простору
- имају сопствену слободу, ретко су слуге
- не крећу се ван шпанске територије
- мизогинија
Четири најрепрезентативнија дела су:
- Пикарка Хустина — Франсиска Лопес де Убеде,
- Селестинина кћи — Алонса Херонима де Салас Барбадиља,
- Преваранткиња Тереса са Мансанареса и
- Крадљивица из Севиље и удица за иметке — Алонса де Кастиљо Солорсана
О писцу[уреди | уреди извор]
Писац Алонсо Херонимо де Салас Барбадиљо је рођен 29. јула 1581. године у породици старих хришћана. Уписује студије права на Универзитету у Алкали де Енарес која је убрзо напустио. Био је члан Академије Салдања и Књижевне Академије у Мадриду. Провео је буран боемски живот и никада се није женио. Непосредно пред смрт је оглувео, а умро 1635. године у Мадриду. Био је изузетно плодан писац који се опробао у различитим жанровима. У његова дела спадају:
- Врли племић
- Кастиљанске риме
- Узорни племић
- Снага вере блажене сор Хуане Инес де ла Крус
- Мудра и препредена Флора
- Радознали и мудри Алехандро
Структура и радња романа[уреди | уреди извор]
Дело се састоји из осам поглавља чији су наслови епиграфи. Структура дела је затворена, јер се роман завршава Еленином смрћу, ово је новина у односу на већину осталих пикарских романа чији крај остаје отворен за писање нових делова. На самом почетку дела Елена закључава Родриговог слугу, како би од Родрига изнудила новац под тврдњом да ју је обешчастио Дон Санћо, Родригов нећак. Када превара бива откривена пикарка Елена, старица Мендес и пикаро Монтуфар беже захваљујући томе што се Дон Санћо заљубљује у Елену. У међувремену старица Мендес и Елена безуспешно беже од Монтуфара са којим су се претходно сукобиле, Монтуфар их везује за дрво и тада, по други пут, наилази Дон Санћо и настаје моменат дигресије који писац користи да успори радњу. Монтуфар се покаје и дружина наставља са спровођењем својих смицалица. Праве се да су црквењаци и на тај начин добијају поштовање и дарове. Живе у благостању све док их полицији не открије претучени слуга. Елена и Монтуфар беже, али старица умире у затвору након бичевања. Монтуфар и Елена постају супружници, међутим њихов однос се заснива на међусобној користи — Елена продаје своје тело и тиме их прехрањује. Када Монтуфар постане љубоморан, Елена га трује и на крају бива осуђена на погубљење поред реке Мансанарес.
Стил писања[уреди | уреди извор]
Алонсо де Салас Барбадиљо се служи ироничним описима и врло вештим изврнутим значењем у то време опште познатих синтагми. Овакав израз доприноси хумору у делу, као и изражавању критике аутора према протагонисткињи и осталим ликовима са друштвене маргине. Промена наративних техника читаоцу држи пажњу, јер се смењују приповедање у трећем[2] и првом лицу (овај вид приповедања је од изузетног значаја, јер ствара исповедни тон дела). Присутан је моралистички тон кроз читаво дело, али није најасније коме Алонсо де Салас Барбадиљо жели да се обрати — друштвеним слојевима са маргине или пак да уз помоћ њих подучи више слојеве[3].
Одређење жанра[уреди | уреди извор]
Иако спада у пикарски роман ова новела такође има одлике љубавне новеле[1]. У карактеристике љубавне новеле спадају[1]:
- Смена првог и трећег лица при приповедању
- Радња започиње ин медиа рес
- Јасно дата временска и просторна локација
- Уводни опис протагониста
- Затворена структура
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Салас Барбадилло, Алонсо Јерóнимо де (2016). Селестинина кћи. Владимир Карановић. Београд. ИСБН 978-86-7157-752-6. ОЦЛЦ 1135288159.
- ^ Пиqуерас Флорес, Мануел (2015). „ДЕ ЛА ХИЈА ДЕ ЦЕЛЕСТИНА А ЛА ИНГЕНИОСА ЕЛЕНА: ЕСТРУЦТУРА НАРРАТИВА, ГÉНЕРО ЛИТЕРАРИО Е ИНТЕРПОЛАЦИÓН”. Едад де Оро. 34 (2015): 187—200. ИССН 0212-0429. дои:10.15366/едадоро2017.36.
- ^ Ортиз Переира, Даниел (2020-01-01). „Побреза, естигматизациóн y ејемпларидад амороса ен ла Хија де Целестина (1612) де Алонсо Јерóнимо де Салас Барбадилло: уна лецтура морализанте де ла пíцара а травéс де ла цортегиана философíа y лас Новелле”. Цуадернос Салмантинос де Философíа. 47: 121—141. дои:10.36576/сумма.132184.