Семикарбазон
У органској хемији, семикарбазон је дериват имина формиран путем реакције кондензације између кетона или алдехида и семикарбазида. Они се класификују као имински деривати пошто се формирају реакцијом алдехида или кетона са терминалном -НХ2 групом семикарбазида, који се понашају веома слично примарним аминима.
Формирање[уреди | уреди извор]
- Из кетона
- Х2ННХЦ(=О)НХ2 + РЦ(=О)Р → Р2C=ННХЦ(=О)НХ2
- Из алдехида
- Х2ННХЦ(=О)НХ2 + РЦХО → РЦХ=ННХЦ(=О)НХ2
На пример, семикарбазон ацетона би имао структуру (ЦХ3)2C=ННХЦ(=О)НХ2.
Својства и примене[уреди | уреди извор]
Неки семикарбазони, као што је нитрофуразон, и тиосемикарбазони имају антивирално и антиканцерно дејство, обично посредовано везивање за бакар или гвожђе у ћелијама. Многи семикарбазони су кристалине материје, које су корисне при идентификацији родитељских алдехида/кетона путем анализе тачке топљења.[1]
Тиосемикарбазон[уреди | уреди извор]
Тиосемикарбазон је аналог оф семикарбазона који садржи атом сумпора уместо атома кисеоника.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wиллиамсон, Кеннетх L. (1999). Мацросцале анд Мицросцале Органиц Еxпериментс, 3рд ед. Бостон: Хоугхтон-Миффлин. стр. 426—7. ISBN 0-395-90220-7.