Пређи на садржај

Синкопа код старих

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Синкопа код старих
Класификација и спољашњи ресурси

Синкопа код старих је пролазни губитак свести због транзиторне глобалне хипоперфузије мозга који се карактерише наглим настанком, кратким трајањем и спонтаним потпуним опоравком.[1]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Према подацима из Фрамингхајмске студије инциденца синкопе нагло расте након 70. године живота, са 5.7 догађаја на 1000 особа годишње код мушкараца старости 60–69 година, на 11.1 код мушкараца старости 70–79 година. Међутим, код старијих адулта и старих особа (>60 год.) кумулативну инциденцу синкопе је све теже одредити због пристрасности у сећању на епизоде несвестице које су се догодиле деценијама раније.[2]

Број хоспитализација у вези са ортостатском хипотензијом се увећава прогресивно са годинама старости и износи:

  • 4.2% код болесника старости 65–74 године
  • 30.5% код болесника старијих од 75 година,
  • 25% код симптоматских болесника, у вези са старењем.[3]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]

Најчешћи узроци синкопе код старих болесника су:

  • Ортостатска хипотензија - која је често последица узимања неких лекова или примарне или секундарне атријалне фибрилације. Систолна хипертензија у лежећем положају је често присутна код старих болесника са ортостатском хипотензијом и компликује лечење, узимајући у обзир да већина лекова који се користе за лечење ортостатске хипотензије погоршавају хипертензију и обрнуто.[4]
  • Рефлексна синкопа - код које је вазодепресорни одговор код старих болесника јавља готово са једнаком учесталошћу, али је његова потенцијална улога код синкопа мање јасна.[5][6]
  • Синдром каротидног синуса - који се манифестује кардиоинхибиторним одговором је узрок симптома код чак до 20% старих болесника са синкопом.[7][8]
  • Поремећаји срчаног ритма - као различите форме могу постојати удружено код истог болесника, што отежава постављање дијагнозе.[9]
  • Фокална неурологија са синкопом - јавља се код пролазних исхемијских напада или можданих удара, у којима се синкопа сматра међусобно искључивим манифестацијама. Међутим, једна недавна серија известила је да је 5,7% пацијената са синкопом доживело жаришне неуролошке догађаје у време синкопе или пре синкопе. Свест о овом феномену је важна како би се спречила погрешна дијагноза можданог удара и неодговарајуће повећање доза антихипертензивних лекова, што би додатно погоршало хипотензивне симптоме.[10][11]

Лекови, полифармација и синкопа

[уреди | уреди извор]

Полифармација је чешћа са старењем. Неки од најчешће преписиваних лекова за синкопу који се користе у комбинацији су антихипертензиви, анти-ангинози, антихистаминици, антипсихотици, трициклични антидепресиви и диуретици. Ово изазива брадикардију, продужење QТ интервала, ОХ и ВВС. Интеракције са лековима такође могу изазвати синкопу, посебно код старијих пацијената са вишеструким морбидитетом и полифармацијом.[12]

Временска повезаност између почетка или промене лека и симптома може бити очигледна иако напредовање физиолошких промена повезаних са узрастом може изазвати синкопу чак и уз дуготрајну употребу лекова.[13]

Повећан ризик и учесталост синкопе при употреби трицикличних антидепресива, је приказан у неколико студија.[14] Најчешћи нежељени ефекат је хипотензија, али су такође пријављене брадикардија и тахикардија.[15][16]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Пратећи стандардизован алгоритам дефинитивна дијагноза се може поставити >90% старих болесника са синкопом. Неки аспекти историје болести, које је некада тешко добити, од изузетне су важности код старих болесника. Синкопе које се јављају ујутру говоре у прилог ОХ. Једна трећина болесника старијих од 65 година узима три или више прописаних лекова који могу допринети појави синкопе. Показало се да прекид њиховог узимања смањује рецидиве синкопе и падова.[17][18]

Анамнеза у вези са узимањем лекова треба да обухвати временску повезаност са узимањем лека. Анамнеза такође мора да обухвати коморбидитете, повезаност са физичком слабошћу и локомоторним инвалидитетом.

Кретање, нестабилност и спори заштитни рефлекси су присутни код 20–50% старих. У овим околностима умерене хемодинамске промене, недовољне да узрокују синкопу, манифестују се падовима. Стога је неопходно узети податке од сведока, иако ово није могуће у чак 60% случајева.

Когнитивна оштећења су присутна код 5% старијих од 65 година и 20% старијих од 80 година. Ова појава може ослабити сећање на пад или синкопу. Когнитивни статус треба одредити као додатак осталим подацима (социјалне прилике, подаци о повређивању, утицај на самопоуздање и сигурност, способност за обављање свакодневних активности).[19]

Иницијална евалуација је довољна за постављање дијагнозе у мањем проценту него код млађих болесника због тога што су симптоми који сугеришу вазовагалну синкопу ређи код старих болесника. Често је неопходна процена функције аутономног нервног система (масажа каротидног синуса, тилт тест). Евалуација неуролошког и локомоторног система, укључујући и кретање, као и одржавање равнотеже, корисна је. Уколико постоји сумња на когнитивни дефицит треба урадити процену менталног статуса (Мини Ментал Стате Еxаминатион).

Преостала клиничка и дијагностичка испитивања су иста као код млађих болесника, изузев масаже каротидног синуса у лежећем и усправном положају. Неки важни аспекти дијагностичких тестова и коришћења уређаја код старих пацијената су наведени у даљем тексту:

  • ортостатска хипотензија није увек репродуцибилна код старих пацијената (нарочито хипотензија која је повезана са лековима или старошћу), стога мерење крвног притиска у циљу тестирања ортостазе треба понављати, најбоље ујутру и/или непосредно након синкопе;
  • од великог је значаја коришћење МКС, чак и код неспецифичног хиперсензитивног каритидног синуса код пацијената без историје синкопе;
  • за процену рефлексне синкопе код старих пацијената, тилт тест је добро подношљив и безбедан, са стопом позитивног одговора сличном оној код млађих пацијената, нарочито након употребе нитроглицерина;
  • 24-часовно праћење крвног притиска може бити од помоћи уколико се сумња на нестабилност крвног притиска (изазваног лековима или након оброка);
  • због велике учесталости аритмија, електрокардиографија може бити од велике користи код старих пацијената са необјашњивом синкопом.[20][21]

Испитивање осетљивих (слабих) старијих болесника Старост није контраиндикација за процену и лечење. Међутим, код болешљивих старих болесника, строгост протокола за евалуацију зависи од комплијансе, као и од прогнозе.

Евалуација покретних, независних, когнитивно нормалних болесника мора се изводити као и код млађих болесника.

Мерење ортостатског крвног притиска, ЦСМ и тилт тест се добро толеришу, чак и код осетљивих старих болесника са незнатним оштећењем когнитивних функција.

Код осетљивих старих болесника постоји велики број фактора ризика, па разликовање падова од синкопе може бити отежано. У једној скорашњој студији симптоматски стари болесници са когнитивним оштећењем имали су у просеку пет фактора ризика за синкопу или падове. Постоје докази да модификација неких кардиоваскуларних фактора ризика за синкопу/падове смањује инциденцу појаве ових догађаја код старих осетљивих болесника, чак и оних са деменцијом, али не и код институционализованих старих болесника.

Утицај хипотензије и аритмије на когнитивно пропадање код пацијената са деменцијом остаје непознат.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Основни циљ лечења болесника са синкопом је:[22]

  • продужење животног века,
  • смањење могућности повређивања и
  • превенција понављања синкопа.

Значај и приоритет ових различитих циљева зависи од узрока синкопе.

Пример: код болесника са коморском тахикардијом као узроком синкопе доминира ризик од смртног исхода,док код болесника са рефлексном синкопом приоритет и значај се придају превенцији рецидива синкопе и/или смањењу повређивања.

Познавање узрока синкопе има кључну улогу у одабиру терапије. Оног тренутка када је узрок откривен, следећи корак је процена механизма који доводи до синкопе.

Пример: механизам је очиглдеан у случају АВ блока услед интравентрикуларних поремећаја у спровођењу, али механизам може бити и комплексан у случају рефлексне синкопе: да ли је у питању кардиоинхибиторни, вазодепресорни или мешовити одговор.

Испитивање узрока и механизма синкопе се изводи у исто време и може водити различитим облицима лечења (или одсуству лечења).

Пример: синкопа током акутне фазе инфаркта миокарда доњег зида је обично рефлексног порекла,а тешка брадикардија, хипотензија, или оба, последица су инфаркта и треба их лечити као компликације инфаркта. Са друге стране, понављане рефлексне синкопе као последице тешке брадикардије, хипотензије или оба у одсуству акутне болести срца морају се лечити као синкопа.

На крају, оптимално лечење синкопе мора бити усмерено на узрок глобалне хипоперфузије мозга. Ипак, уколико је узрок непознат или не реагује на терапију (не постоји специфично лечење за дегенеративни АВ блок), лечење треба усмерити на механизам који је одговоран за хипоперфузију мозга (пејсмејкер терапија у горе наведеном примеру).

Окосница лечења базира се на стратификацији ризика и идентификацији специфичних механизама када је то могуће.

Економски проблеми

[уреди | уреди извор]

Дијагнос ка и лечење синкопа су веома скупи из више разлога:

Први разлог

С обзиром на то да је синкопа честа у општој популацији, то неминовно доводи до високих директних клиничких и индиректних социјалних трошкова. Приближно 1% пријема у службама хитне помоћи је због синкопе, а од њих 40% остаје на болничком испивању и лечењу. У једној од већих студија виђено је да је медијана боравка у болници 5.5 дана. Хоспитализација представља >75% од укупних трошкова.

Други разлог

Широк спектар поремећаја може узрокова синкопу. Сходно томе, показало се неефикасним непоштовање публикованих препорука за евалуацију болесника са синкопом. Одсуство златног стандарда у постављању дијагнозе – теста који је у стању да омогући одређену, једину и једноставну дијагностику, узрокује употребу различих неадекватних дијагнос чких тестова („сачмарица“ приступ) што доводи до прекомерне употребе медицинских средстава и већих трошкова. Праћењем добро дефинисаног пута збрињавања болесника са синкопом могло би се постићи значајно побољшање у области дијагностике и економичности.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

У прогнози (односно стратификације ризика) у вези са синкопом, треба размотрити два битна елемента:[18]

Ризик од смрти и по живот опасних догађаја

Структурна болест срца и поремећај срчаног ритма (електрике срца) су главни фактори ризика за напрасну срчану смрт и укупни морталитет код болесника са синкопом. Ортостатска хипотензија код старијих је повезана са двоструко већим ризиком од смрти због озбиљности коморбидитета у поређењу са општом популацијом. Већина смртних случајева и лоших исхода пре су повезани са озбиљним обољењем које се налази у основи, него са самом синкопом.[2]

Ризик од понављања синкопе и физичких повреда

У популационим студијама једна трећина испитаника има понављане синкопе током трогодишњег периода праћења. Број синкопа током живота је најснажнији предиктор рецидива синкопе. Код болесника примљених у службу ургентне медицине мање трауме су регистроване код 29.1% болесника, а већа траума код 4.7% болесника; највећа преваленца је регистрована код старих болесника (43%) са синдромом каротидног синуса. Морбидитет је посебно висок код старих болесника, почевши од губитка сигурности, депресије, страха од падања, до фрактура и последичне хоспитализације.[2]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бригноле M, Албони П, Бендитт ДГ, Бергфелдт L, Бланц ЈЈ, Блоцх Тхомсен ПЕ, ван Дијк ЈГ, Фитзпатрицк А, Хохнлосер С, Јаноусек Ј, Капоор W, Кеннy РА, Кулакоwски П, Масотти Г, Моyа А, Равиеле А, Суттон Р, Тхеодоракис Г, Унгар А, Wиелинг W; Таск Форце он Сyнцопе, Еуропеан Социетy оф Цардиологy (2004). „Гуиделинес он манагемент (диагносис анд треатмент) оф сyнцопе—упдате 2004”. Еуропаце. 6: 467—537. .
  2. ^ а б в Кеннy, Р. А.; Бхангу, Ј; Кинг-Каллиманис, Б. L. (2013). „Епидемиологy оф сyнцопе/цоллапсе ин yоунгер анд олдер Wестерн патиент популатионс”. Прог Цардиовасц Дис. 55 (4): 357—63. .
  3. ^ Моyа, Ангел; Бригноле, Мицхеле; Суттон, Рицхард; Меноззи, Царло; Гарциа-Цивера, Роберто; Wиелинг, Wоутер; Андресен, Диетрицх; Бендитт, Давид Г.; Гарциа-Сацристáн, Јесúс Ф. (2008). „Репродуцибилитy оф Елецтроцардиограпхиц Финдингс ин Патиентс Wитх Суспецтед Рефлеx Неураллy-Медиатед Сyнцопе”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 102 (11): 1518—1523. ИССН 0002-9149. дои:10.1016/ј.амјцард.2008.07.043. 
  4. ^ Тадић, Данијела (2021-11-02). „Ортостатска хипотензија је узрок због којег губимо свест, прича нам др Габријела Никчевић”. еКлиника (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  5. ^ „Синкопа, пролазни губитак свести”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  6. ^ О’Дwyер C, Беннетт К, Ланган Y; et al. (2011). „Amnesia for loss of consciousness is common in vasovagal syncope”. Europace. 13 (7): 1040—5. .
  7. ^ Del Rosso A, Ungar A, Maggi R, Giada F, Petix NR, De Santo T, Menozzi C, Brignole M (2008). „Clinical predictors of cardiac syncope at initial evaluation in patients referred urgently to a general hospital: the EGSYS score”. Heart. 94: 1620—1626. .
  8. ^ Parry, S. W.; Steen, I. N.; Baptist, M; Kenny, R. A. (2005). „Amnesia for loss of consciousness in carotid sinus syndrome: implications for presentation with falls,”. Journal of the American College of Cardiology. 45 (11): 1840—3. .
  9. ^ „Poremećaji srčanog ritma (Srčane aritmije)”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28. 
  10. ^ Roughton, M.; Campbell, J. T.; Kavanagh, S. J.; et al. (2013). „Строке,”. Аге Агеинг. 42 (Суппл. 2): ии31—ии2. .
  11. ^ Рyан, D.Ј.; Харбисон, Ј.А.; Меанеy, Ј.Ф.; Рице, C.П.; Кинг-Каллиманис, Б.; Кеннy, Р.А. (2015-01-27). „Сyнцопе цаусес трансиент фоцал неурологицал сyмптомс”. QЈМ. 108 (9): 711—718. ИССН 1460-2725. дои:10.1093/qјмед/хцв005. 
  12. ^ Гаета, Т. Ј.; Фиорини, M.; Ендер, К.; et al. (2002). „Потентиал друг–друг интерацтионс ин елдерлy патиентс пресентинг wитх сyнцопе”. Јоурнал оф Емергенцy Медицине. 22 (2): 159—62. 
  13. ^ Тан, Маw Пин; Кеннy, Росе Анне (2006). „Цардиовасцулар ассессмент оф фаллс ин олдер пеопле”. Цлиницал Интервентионс ин Агинг. 1 (1): 57—66. ИССН 1176-9092. дои:10.2147/цииа.2006.1.1.57. 
  14. ^ Бхангу, Ј. С.; Кинг-Каллиманис, Б.; Цуннингхам, C; Кеннy, Р. А. (2014). „Тхе релатионсхип бетwеен сyнцопе, депрессион анд анти-депрессант усе ин олдер адултс,”. Аге Агеинг. 43 (4): 502—9. 
  15. ^ Кремастинос, D. Т. (2008). „Цардиогениц сyнцопе анд серотонин реуптаке инхибиторс,”. Хеллениц Ј Цардиол. 49 (5): 375—6. 
  16. ^ Виеwег, W. V.; Wоод, M. А.; Фернандез, А.; et al. (2009). „Проаррхyтхмиц риск wитх антипсyцхотиц анд антидепрессант другс: имплицатионс ин тхе елдерлy.”. Другс Агинг,. 26 (12): 997—1012. .
  17. ^ Кеннy, Р. А. (2003). „Сyнцопе ин тхе елдерлy: диагносис, евалуатион, анд треатмент”. Јоурнал оф Цардиовасцулар Елецтропхyсиологy. 14: С74—С77. .
  18. ^ а б Цране, С. D. (2002). „Риск стратифицатион оф патиентс wитх сyнцопе ин ан аццидент анд емергенцy департмент”. Емергенцy Медицине Јоурнал. 19: 23—27. 
  19. ^ Моyа, Ангел; Суттон, Рицхард (2011), Сyнцопе 2009, Спрингер Хеалтхцаре Лтд., стр. 257—267, ИСБН 978-1-908517-29-6, Приступљено 2024-01-28 
  20. ^ Топалов Василије, Живков-Шапоња Драгослава,Лукић Оливера. Принципи савремене дијагностике и терапије синкопа. Медицина данас, вол. 5, бр. 3-4, стр. 255-269, 2006.
  21. ^ Топалов V, Ковачевић D, Чанковић З, Водопивец Ж, Живков- Шапоња D. „Електрофизиолошке студије код синкопа”. Медицина данас. 6 (3-4): 164—188. 2007. .
  22. ^ Кеннy, Р. А. (2003). „Сyнцопе ин тхе елдерлy: диагносис, евалуатион, анд треатмент,”. Јоурнал оф Цардиовасцулар Елецтропхyсиологy. 14 (Суппл. 9): С74—7. .

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Срце и крвни судови Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2023): Часопис Удружења кардиолога Србије, Хеарт анд блоод весселс: Јоурнал оф Цардиологy социетy оф СербиаЕдитор ин-цхиеф Миодраг Остојић, Год. 2, Волумен 31, Број 4 Београд
  • ЕСЦ Препоруке за дијагностику и лечење синкопе (2009)Тхе Таск Форце фор тхе Диагносис анд Манагемент оф Сyнцопе оф тхе Еуропеан Социетy оф Цардиологy (ЕСЦ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Синкопа код старих на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sinkopa_kod_starih&oldid=28498483”