Пређи на садржај

Сировина

С Википедије, слободне енциклопедије
Рефер то цаптион
Сумпор у луци Северни Ванкувер, Британска Колумбија, спреман за утовар на брод
Латекс се сакупља са стабла гуме

Сировина, такође позната као сирови материјал, непрерађени материјал или примарна роба, је основни материјал који се користи за производњу робе, готових производа, енергије или међуматеријала који су сировина за будуће готове производе. Овај термин означава да су ови материјали мандаторна и неопходна средства за производњу других производа.

Термин сировина означава материјале у непрерађеном или минимално обрађеном стању као што су сирови латекс, сирова нафта, памук, угаљ, сирова биомаса, гвоздена руда, пластика, ваздух, трупци и вода.[1] Термин секундарна сировина означава отпадни материјал који је рециклиран и поново унет у употребу као производни материјал.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Процеси који се користе код претварања сировина у готове производе своде се на једну или две главне методе, првом се формира материјал у жељени облик, а другом се мењају или побољшавају карактеристике материјала.[3]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Сировине се класифицирају на више начина. Према пореклу се разликују:

  1. минералне сировине, или производи екстрактивне индустрије (рударство);
  2. пољопривредни производи;
  3. шумарски производи
  4. производи лова и риболова;
  5. синтетске сировине;
  6. остале сировине добивене од ваздуха и воде

Минералне сировине су сви производи добивени из Земљине коре те представљају примарну - најважнију категорију сировина у свим индустријски развијеним земљама.[4] Научним и технолошким прогресом порастао је економски значај минералних сировина, из којих је данас могуће произвести готово све осим хране, те је чак и њена производња незамислива без кориштења вештачких ђубрива.[4]

Екстрактивна индустрија (рударство) - карактеристична за прву фазу индустријализације, развојем привреде нимало није изгубила на значењу, јер је за хемијску индустрију нафта и данас значи готово све.[4] Налазишта минералних сировина разликују се према ступњу истражености, квалитету и могућности експлоатације, те се резерве минералних сировина најчешће класифицирају као: геолошке, биланчане, индустријске и ванбиланчне.[4]

  • Геолошке су све резерве, односно сировине утврђене геолошким истраживањима или проценом.
  • Биланчане су оне које се на постојећем нивоу технологије могу експлоатисати
  • Индустријске сировине су онај део биланчаних резерви које се већ експлоатишу или се припремају за експлоатацију
  • Ванбиланчне су део геолошких сировина које се на садашњем ступњу развоја технологије не могу експлоатисати.

Пољопривредни производи се првенствено користе у прехрамбеној индустрији, али служе и као сировина за производњу текстила, коже, сапуна, глицерина, лекова, алкохола, козметике.[4]

Сировине се обзиром на порекло деле на биљне и животињске, а биљне према економској намени, на прехрамбене (жито, воће и поврће), индустријске (уљарице, текстил, шећерна репа, дуван..) и крмно биље. Шумарски производи користе се у првом реду за производњу резане грађе и производа од ње, а у мањој мери за целулозу.

Према ступњу обраде разликују се примарне сировине и полупроизводи. Према значењу у производном процесу сировине се деле на основне, помоћне и погонске, а према намени разликују се сировине за производњу производних и сировине за производњу потрошних добара.[4] Стратешке сировине су оне које се користе за производњу савременог наоружања и снабдевање војске у време рата.[4] Металне сировине се обично производе у два корака. Прво се сирова руда обрађује како би се повећала концентрација жељеног метала; то се зове обогаћивање, након тог се лије и легира.[3] Код керамике се природна глина меша са разним силикатима да се добије сировина за производњу.[3]

Све мање количине сировина јако утичу на економски развој човечанства и траже нове одговоре како доћи до њих и како их што рационалније користити.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Цхристопхе Дегрyсе, L'éцономие ен 100 ет qуелqуес мотс д'ацтуалитé, Де Боецк, 2005, п. 140.
  2. ^ Еуропеан Цоммиссион, Раw материалс, упдатед 26 Марцх 2020, аццессед 31 Децембер 2020
  3. ^ а б в „Материалс процессинг” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 12. 09. 2018. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж „сировине” (на језику: хрватски). Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 12. 09. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirovina&oldid=28254445”