Пређи на садржај

Сквотирање

С Википедије, слободне енциклопедије
Знак сквотерског покрета

Сквотирање је запоседање простора без дозволе власника. Најчешће се запоседају дуго времена празни и запуштени простори, који су у јавном власништву или чија је власничка ситуација нејасна. У српском законодавству сквотирање ради становања је одавно познато под називом бесправно усељење. Постоји урбано сквотирање, тј. усељење празних простора, и рурално сквотирање, односно насељавање земље.

Сквотирање може бити средство преживљавања као и политички чин. Неки сквотери сматрају да заузимањем празних станова упражњавају своје право на преживљавање. Са друге стране, одбијајући да плате кирију, сквотери се одупиру стицању профита на смештају. Сквотери сматрају да је дубоко погрешна идеја да пристојан смештај може имати само онај ко плати и верују да је то основно људско право, које није на продају. Идеја сквотирања подразумева ревизију концепта приватне својине, која не значи њено укидање, али подразумева укидање њене свемоћи и уводи обавезе власника својине у односу на заједницу. Сквотирање пружа прилику за успостављање разних иницијатива, без превеликих ресурса и непотребне бирократије.[1]

Сквотови се најчешће користе за становање или као јавни простори тј. друштвени центри, а неретко се њихови садржаји преклапају – они су и места за живот и простори за испољавање друштвености. Некада безимене зграде, сквотирањем постају култна места за омладину у којима заживљавају разне иницијативе као што су бесплатно преноћиште, бесплатна радња, бесплатна вегетаријанска храна, алтернативна библиотека, рачунарски центар са слободним софтвером, инфошоп, ситоштампа, штампарија, издавање фанзина и часописа, слободни радио, политички колективи, простор за састанке и окупљања, простор за свирке, некомерцијални кафићи, задруге, уметничке галерије, позориште, биоскоп, правно саветовалиште за емигранте, женски центри, радионице за бицикле, разне радионице, групе подршке и терапијске групе, вртићи, алтернативне школе, итд. Сквотирана земљишта се претварају у обрадиве површине на којима се узгаја органско воће и поврће. Ипак сваки сквот, пре или касније, престаје да постоји (исељењем или легализацијом), па је привременост битно обележје сквотова. Многи сквотери се противе легализацији јер се у том случају сквот мора прилагодити датим оквирима, ствара се додатни трошак па се неки станари морају иселити или радити за кирију, а активности сквотера морају бити конформиране.

Сквотирање као рециклажа.

Сквотер је широк појам који обухвата сељаке беземљаше из Јужне Америке који заузимају необрађену земљу да би преживели, западноевропске сквотере активисте који се боре за аутономне зоне у урбаним срединама, бескућнике из целог света који траже кров над главом, итд. Реч сквотер је изворно настала у Северној Америци у 19. веку, за пионире који су насељавали удаљене земље, без дозволе и плаћања пореза. Сквотери се обично деле у две основне групе: сквотери из нужде, егзистенцијално угрожени, који немају кров над главном (бескућници, подстанари, избеглице…) и сквотери из убеђења, (активисти, уметници, културни радници итд…) којима је потребан простор за остваривање идеја. Сквотери сматрају да отварањем зграда које леже напуштене, пружају јавно добро. Они не заузимају простор у којем неко живи или који неко користи, већ преуређују и оживљавају просторе које су други напустили. У последње време се сквотирање све мање схвата као узурпација а све више као рециклажа простора, тј. претварање запуштеног и некоришћеног у живи простор.

Врсте сквотирања

[уреди | уреди извор]

Ханс Пруијт, професор Факултета друштвених наука у Ротердаму, развија типологију од 5 основних врста сквотирања у Западној Европи:

  1. Сквотирање изазвано стамбеном несташицом (деприватион басед сqуаттинг), на које се из крајње нужде одважују стамбено угрожени (бескућници, подстанари, итд.), који немају много избора.
  2. Сквотирање за алтернативно становање (сqуаттинг ас ан алтернативе хоусинг стратегy), ради живота у заједници, комуни и слично, уместо у уобичајеној породици.
  3. Предузетно сквотирање (ентрепренеуриал сqуаттинг), ради отварања културних и друштвених центара и других места од јавног значаја.
  4. Конзервацијско сквотирање (цонсерватионал сqуаттинг), ради очувања историјских грађевина односно спречавања од рушења.
  5. Политичко сквотирање (политицал сqуаттинг), зарад исказивања политичког става о природи својине и друштва и стварања аутономних простора.

Понекад се наводи и туристичко сквотирање, које је било распрострањено у Амстердаму током 1970-их, од стране туриста који су долазили преко лета и привремено користили празне просторе не плаћајући преноћиште.

Сквотерски покрет

[уреди | уреди извор]
Културзентрум Реитхалле у Берну.

Каже се да је запоседање старо колико и поседовање јер је посед, изворно, комад земље заузет од особе која на то полаже права (јер је прва стигла, радила или градила на њој). Ипак, сквотирање се временом јавља негде мање, а негде више организовано, а од 1960-тих година се толико раширило да се не може више говорити о изолованим акцијама појединаца већ о новом друштвеном покрету. Сквотерски покрет се током неколико деценија постојања делимично осамостаљује од анархистичког и левичарског покрета у чијем је окриљу растао. Сквотови су од 1970-их у Европи база друштвених покрета и у блиској вези са новим друштвеним покретима, аутономним покретом, алтерглобалистичким покретом, итд. Сквотери често наводе аргумент да је раст броја бескућника и људи који живе у лошим условима пропорционалан расту броја неискоришћених и празних простора. Због маргинализовања од стране масовних медија, сквотери су створили своје медије: памфлете, графите, фанзине, отворене дебате, инфошопове, часописе, новине, дистрибуције па чак и издавачке куће. У свету је сквотерски покрет веома развијен, поготово у Западној Европи и Јужној Америци. У Европи према незваничним проценама постоји неколико хиљада сквотова а највише их је у Барселони, Амстердаму, Берлину, Милану, Лондону, итд. где постоји већ пар генерација људи који живе у сквотовима. Многи народи, код којих је покрет одавно присутан, имају за сквотирање своју реч. У Шпанији се каже окупа, на немачком хаусбесетзунг, на холандском кракен, а Италијани за сквот кажу цаса оццупата. Остали народи користе изведенице речи сqуат, из енглеског језика.

Бразил

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Бразилу

Сквотерски покрет у Бразилу обухвата како урбано сквотирање, тј. усељавање празних простора по градовима, тако и рурално сквотирање, односно насељавање земље. Најпознатији, али не једини, друштвени покрет који насељава земљу у Бразилу, је покрет земљорадника без земље (португалски: Мовименто дос Трабалхадорес Рураис Сем Терра) или покрет беземљаша. Много њих је убијено током деценија борби за земљу. У Сао Паолу се налази и највећа сквотирана зграда на свету, Престес Маиа.

Италија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Италији

Иако је сквотирање у Италији познато још од 1950-их година (види: Буссана Веццхиа), покрет запоседнутих и самоуправних друштвених центара (италијански: Центри Социали оццупати е аутогестити, скраћено ЦСОА) настаје 1970-их и уско је везан за италијански аутономни покрет. У Италији сквотирање служи за прибављање простора где се може практиковати алтернативни облик друштвености, изван оквира масовне потрошачке културе. Процењује се да има око 150 социјалних центара у Италији.

Шпанија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Шпанији
Барселона, Окупа y Ресисте

Сквотерски покрет у Шпанији, а поготово у Барселони, је данас један од најразвијенијих у Европи. Покрет је нарочито јак у индустријски више развијеним регионима Шпаније, као што су Каталонија, Мадрид, Баскија, итд. У Шпанији сквотери насељавају и напуштена села на Пиринејима, а у Барселони се издаје недељни водич кроз сквотове.

Холандија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Холандији

Сквотерски покрет у Холандији је започео још 1965. године, а свој врхунац доживљава почетком 1980-тих, које се сматрају “златним годинама” сквотерског покрета. У амстердамски покрет је веома јак и у сваком тренутку броји неколико хиљада сквотера у неколико стотина заузетих простора. У Амстердаму постоји Сквотерска скупштина која се састаје једном недељно и износи попис празних простора повољних за сквотирање.

Немачка

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Немачкој
Кепи, Берлин.

Сквотерски покрет у Немачкој је део ширег аутономног покрета, који је један од најјачих у Европи. Врхунац је доживео почетком 1980-их година у Берлину, Хамбургу и другим западно немачким градовима, а 1989. рушењем берлинског зида се проширује и на источни део Немачке. У Немачкој је сквотерски покрет један од највећих противника растућег неонацизма.

Ирска

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Ирској

Сквотирање у Ирској се јавља 1970-их година, иницирано најпре од младих породица и парова који су тражили кров над главом. 1976. године је Даблин Корпорација била приморана да да смештај стотинама сквотера. Пар деценија касније, јавља се и сквотирање као контракултурни покрет, из потребе за аутономних јавним простором.

Велика Британија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Великој Британији

Сквотерски покрет у Великој Британији се развио после Другог светског рата из покрета за праведнију дистрибуцију становања, а најјачи талас сквотирања се јавља од 1968. године до краја 1970-их, подстакнут стамбеном кризом и хипи покретом. Од тада, сквотерски покрет траје, променљивим интензитетом, до данас. Сквотери су Британији имају своју мрежу, а у Лондону већ преко 30 година делује Правно саветовалиште за сквотере.

Француска

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Француској
59 Риволи у Паризу.

Сквотерски покрет у Француској се највише развио последњих неколико година, нарочито од 2000. године наовамо. Доста је јак у већим градовима (Паризу, Дижону, Греноблу, итд.) и делом је укључен у алтермондијалистички покрет. Француски сквотови се најчешће деле на уметничке, политичке и емигрантске.

САД

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у САД

Сквотерски покрет у САД је слабије развијен него у Европи, па у већини градова сквотови нису потрајали дуже од пар месеци (изузеци су Њујорк, Сан Франциско, Бостон, Вашингтон...). Такође, сквотирање бескућника и сиромашних је више распрострањено у САД него у Европи, где је сквотерски покрет више повезан са контракултуром. Сквотови за становање у САД се могу поделити на две врсте: тзв. “сквотови задњег прозора” (бацк wиндоw сqуатс), који су чешћи, и у њих се бескућници ушуњају да би непримећени у њима живели и “сквотови предњих врата” (фронт доор сqуатс) где станари слободно улазе и излазе.

Србија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Сквотерски покрет у Србији

Сквотирање као вид активизма се јавља у Србији почетком 2000-тих и у Београду настаје неколико јавних сквотова који су служили као друштвени центри. Један за другим су се појављивали: Ребел Хоусе у Добрачиној, АКЦ Акција испод Бранковог моста и КУДРУЦ у Краља Милутина.

Бивша Југославија

[уреди | уреди извор]

На просторима бивше Југославије најстарији и највећи сквот је некадашња касарна ЈНА Метелкова у Љубљани која је 1993. сквотирана и преуређена у огроман алтернативни културни центар.

У Хрватској, највећи и најдуговечнији сквот је такође бивша војарна ЈНА Карло Ројц у центру Пуле, површине око 20.000 квадратних метара, коју од 1991. полако насељавају шарене скупине бендова, активиста, уметника, мањина, удружења и појединаца који ту налазе место за рад, организовање, хаковање – укратко, аутономно подручје за производњу сопствене културе. У Загребу се сквотирање јавља деведесетих као реакција на недостатак простора алтернативне културе те се као места сквотирања појављују Куглана, Таxи ремонт и Творница Јединство, међутим ниједан од набројаних више не постоји - што због упада полиције, наци скинхедса или градских власти. Последњи покушај сквотирања у Загребу била је Вила Кисељак.

У Мостару је 1990-их омладина сквотирала ратом разрушену зграду дома културе Абрашевић, која је касније реновирана, легализована и претворена у ОКЦ Абрашевић, који је данас центар алтернативних културних дешавања. У Сарајеву је 2004. уметничка екипа заузела три празне бараке које су преуредили у уметнички сквот "Бараке", који је трајао око годину дана, док није срушен.

Познати сквотови

[уреди | уреди извор]
Црвена фабрика у Цириху.

Слогани

[уреди | уреди извор]
  • Свако има право на кров над главом.
  • Сквотирај свет!
  • Смештај свима!
  • Сваком човеку кућа, свакој кући човек.
  • Зашто стварате криминалце од људи без дома?
  • Куће бескућницима!
  • Стамбена права испред власничких права.
  • Стан припада оном ко у њему живи.
  • Заузми, насели, оживи.
  • Ми градимо, ви рушите!
  • Станове, не пословне просторе.
  • Када живети постане луксуз, сквотирање је твоје право.

Закон

[уреди | уреди извор]

Сквотирање је различито третирано у законодавствима разних земаља. У Холандији је сквотирање легално када је простор напуштен више од годину дана. У великом броју земаља је прекршај, који се решава грађанском парницом сквотера и власника, док је у неким земљама, попут Шкотске, кривично дело. Најстроже је третирано у Тексасу, где човек може бити убијен на месту приликом неовлаштеног уласка на туђ посед. Борци за реформу закона постављају питање: “Да ли сквотирање треба сматрати злочином или је већи злочин ускратити кров над главом онима којима је неопходан.“

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Дамјан Павлица, Сквотерски покрет

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Skvotiranje на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skvotiranje&oldid=28525149”