Сквотирање у Француској

Сквотерски покрет у Француској се највише развио последњих неколико година, нарочито након 2000. Доста је јак у већим градовима (Паризу, Дижону, Греноблу, итд.) и делом је укључен у алтермондијалистички покрет.

Иако су станари француских сквотова разни људи разних мотива (нпр. омладина која одбијаја да се интегрише у систем, емигранти из Африке и Источне Европе, уметници без простора за рад, активисти, Роми…), ипак су најчешће три врсте сквотова: уметнички, политички и емигрантски.

Историјат

У Француској су се први сквотери појавили после Другог светског рата. Као протест против административних препрека које су успоравале примену закона о реквизицији, они су заузимали празне станове. То је био покрет породица био близак Хришћанској радној омладини и првобитно је настао у Марсеју пре но што се проширио на друге градове. У наредних пар година, око 5000 породица је тако смештено.

1950-их и 1960-их година се у Француској појављује покрет стамбене самопомоћи назван Даброви, чији су припадници једни другима помагали да изграде куће на дивље.

1970-их година се борба за становање радикализује под налетом револуционарног сквотерског покрета свуда у Западној Европи.

Од 1975. до 1980. је трајао дугачки штрајка против станарина, који су водили радници имигранти из Африке. Штрајк се састојао у ауторедукцији (самосмањењу) станарина и одбијању да се пристане на тражено повећање и био је један од најдужих конфликата тих година.

1980-их година су се појавили многи отворено политички сквотови, повезани са либертаријанским и аутономним покретима, који су се противили капитализму.

Од 1987. неке области Француске су почеле са систематским принудним исељењима свих политичких сквотова.

У мају 1990. је 48 домаћинстава, претежно породица са децом, избачено из две сквотиране зграде у 20. дистрикту Париза. Уз подршку локалних активиста, фамилије су организовале камповање које је трајало четири месеца. Захваљујући мобилизацији многих удружења, синдиката и неких левичарских партија, изборили су се за смештај свих породица. Тако је настало удружење Право на становање (фр: Дроит Ау Логемент, скраћено ДАЛ) које се бори за остваривање права на кров над главом за најугроженије делове становништва (лоше скућених и бескућника) и проналажење прикладног смештаја за њих.

У Француској су настала многа удружења која бране право на становање: Комитет лоше смештених особа (1984), Право на становање (1990), Координација бескућника (1994) и многе друге. Док нека од њих (нпр. Право на становање) преговарају са властима, друга су окренута искључиво директним акцијама сквотирања (нпр. Координација бескућника), попут заузимања зграде 1994. у авенији Бретеуил у 7. дистрикту Париза. Зграда је убрзо исељена, а Координација бескућника је престала да постоји 1996.

"Цхараде" је био један од најпознатијих сквотова у Греноблу, отворен октобра 2002. Исељен је 18. јуна 2003. од стране Комунистичке партије, која је држала локалну власт, што је довело до многих критика тој партији. Као протест против исељења, бивши станари сквота Шарада и њихови симпатизери, укупно 50-ак људи, су 23. јуна окупирали градску скупштину Гренобла, са врећама за спавање, залихама хране, пића и воденим пиштољима.

25. фебруара 2005. су француски сквотери активисти показали своју организованост када су у свим већим градовима Француске одржане директне акције подршке сквотовима “Лес 400 Цоувертс” којима је претило исељење од општине у којој су социјалисти на власти. То је у ствари читава сквотирана улица са 6 заузетих зграда у центру Гренобла. У оквиру тог комплекса функционише сквотерска пекара, место за производњу еколошког горива, библиотека, простор за јавна дешавања, бесплатна радња, веге башта, позориште, рачунарски центар, радионица за бицикле, народна кухиња и још много тога. А у улици, којом не пролазе аутомобили, су засађене разне воћке. Велике демонстрације на улицама Гренобла су одржане и 30. априла.

До 2006. је највећи сквот у Француској била зграда напуштеног студентског дома Учитељске више школе у Цацхану, код Париза, коју је заузело хиљаду људи, укључујући 700 особа без папира и 170 деце. Избачени су августа 2006. године, а 49 одраслих је ухапшено и депортовано назад у земље порекла.

Раскол у покрету

До раскола у сквотерском покрету долази 30. јануара 2003. када је у Паризу на састанку сквотера уметника донесена повеља позната као “Интерфаце”, којом се тражи сарадња од државе на уметничком преуређењу напуштених простора. Као реакција на то, политички сквотери, антикапиталисти, су на састанку у Греноблу 2003. донели повељу “Интерсqуат”.

Први се залажу за легализацију и преговарају са локалним властима ради сигурности коришћења места на дуге стазе, износећи аргументе попут културног доприноса граду и позивајући се на примере Холандије и Италије, где су многи сквотови озакоњени. Други се залажу за логику конфронтације са властима и капитализмом и одбијају преговарање, непризнајући концепт власништва. Они сматрају да су легализовани сквотови претња осталим, мање “подобним” сквотовима у којима живе активисти, сиромашни, особе без папира, итд.

Долази до промене оправдања сквотирања – уместо ранијег оправдања пуким живљењем, сада појединац сада мора постати културни предузетник да би од града добио напуштене просторе.

Уметнички сквотови

У Паризу и већим градовима су доста раширени уметнички сквотови, за које већ постоји нова реч скварт (сквот + арт). Уметнички сквотови су настали због невиђено високих цена закупа простора за уметнике (студио, атеље и сл.), а развили су се због закона који дозвољава заузимање напуштених простора ако ће у њима бити успостављене креативне активности.

Уметнички сквотови настају у Паризу и околним градовима од 1980-их година. Најчешће заузимају велике, напуштене, индустријске грађевине, складишта, фабрике, итд. и претварају их у уметничке просторе. Често успостављају добре односе са власником простора и локалним властима. У њима се одржавају разноврсна културна дешавања која варирају од андерграунд рок свирки до галеријских простора савремене уметности. Просторима самоуправљају они који у њима живе и раде. Неки уметнички сквотови касније постану званичне институције културе.

Један од најпознатијих уметничких сквотова у Паризу је "Лес Фригос". То је некада било огромно складиште (од 4000м²) за замрзавање све хране која је стизала у Париз а поседовало га је Франсуско железничко предузеће (СНЦФ). Унутар њега се чак налази и парна локомотива коју је један уметник транспортовао из Пољске.

Још један веома познат сквот је "Ла Мироитерие", где често свирају млади панк бендови. Ту се налази и бесплатна радња, из које ко год дође може нешто узети или нешто оставити тамо.

У Паризу се већ неколико година уназад, редовно одржава Фестивал уметности и сквотирања (“Фестивал Арт Ет Сqуат”).

Политички сквотови

Последњих пар година у Француској се јавља растући покрет политичких сквотова, који се од уметничких сквотова разликују јер не сарађују са локалним властима и доводе у питање приватну својину. Окупљени су око Интерсквот повеље и организују повремена окупљања на националном нивоу. Боре се против приватног власништва, државе, односа заснованих на новцу и моћи и покушавају да изграде аутономне зоне и да повежу разне друштвене покрете.

Политички сквотови најчешће удомљују разне антикапиталистичке колективе и организују многе акције и дешавања попут: “слободних зона” где роба може да се слободно размењује, сквотираних башта, интернет кафеа и сајбер активизма на слободном софтверу, независних медија, ширења информација, објављивања књига и фанзина, народне медицине, дељења знања и вештина, радионица за бицикле, радионица за обраду дрвета и метала, рециклирања био дизела за возила, дистрибуцију семена (које није генетички модификовано), женске и феминистичке просторе, квир забаве, комшијске пикнике, бесплатне мензе (народне кухиње), дискусије, видео пројекције, изведбе и позоришта.

Њихова исељења су доста честа, али је такође велик број нових усељења и отварања. Иако је према политичким сквотовима оштрија реакција државе, ипак је и даље, у највећем броју случајева, могуће сквотирати празан простор у Француској без ризика од хапшења.

Литература

Спољашње везе

Историја борбе за становање у Француској (француска wикипедиа)
Арт Сqуатс ин Парис
Политицал сqуатс ин Франце Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
Interface ou Intersquat?
Skvotovima “Les 400 Couverts” preti iseljenje