Пређи на садржај

Сланишно рударство

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудник литијума у боливијском сланишту Ујуни

Сланишно рударство је екстракција корисних материјала (хемијских елемената или једињења) који су природно растворени у сланој води. Слана вода може бити морска вода, друге површинске воде, подземне воде, или хипер-слани раствори из неколико индустрија (нпр. текстилне индустрије).[1] Разликује се од експлоатације раствора или лужења на лицу места по томе што те методе убризгавају воду или хемикалије за растварање материјала који су у чврстом стању; у сланишном рударству материјали су већ растворени.

Слане воде су важни извори обичне соли (НаЦл), калцијума, јода, литијума, магнезијума, калијума, брома и других материјала, и потенцијално су важни извори бројних других. Сланишно рударство подржава минимизирање отпада и напоре за опоравак ресурса.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Око 500. године пре нове ере, стари Кинези су ископали стотине бунара са сланом водом, од којих су неки били преко 100 метара (330 стопа) дубине. Израдом ових бушотина приступили су великим сланим наслагама испод површине земље.[3] Подигнуте су куле од бамбуса, сличне по стилу савременим нафтним дизалицама.[4] Бамбус се користио за ужад, кућиште и стубове јер је био отпоран на со.[5] Гвоздени клинови су били обешени са алата од бамбусног кабла причвршћеног за полугу на платформи изграђеној на врху торња. За подизање су била потребна два до три човека који су скакали на и са полуге која је померала гвоздени клин забијен у земљу да би се ископала рупа довољно дубоко у земљи да се дође до сланишта.[5][4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Панагопоулос, Аргyрис; Хараламбоус, Катхерине-Јоанне (2020-12-01). „Енвиронментал импацтс оф десалинатион анд брине треатмент - Цхалленгес анд митигатион меасурес”. Марине Поллутион Буллетин (на језику: енглески). 161 (Пт Б): 111773. Бибцоде:2020МарПБ.16111773П. ИССН 0025-326X. ПМИД 33128985. С2ЦИД 226224643. дои:10.1016/ј.марполбул.2020.111773. 
  2. ^ Панагопоулос, Аргyрис; Хараламбоус, Катхерине-Јоанне (2020-10-01). „Минимал Лиqуид Дисцхарге (МЛД) анд Зеро Лиqуид Дисцхарге (ЗЛД) стратегиес фор wастеwатер манагемент анд ресоурце рецоверy – Аналyсис, цхалленгес анд проспецтс”. Јоурнал оф Енвиронментал Цхемицал Енгинееринг (на језику: енглески). 8 (5): 104418. ИССН 2213-3437. С2ЦИД 225309628. дои:10.1016/ј.јеце.2020.104418. 
  3. ^ Том (1989), 103.
  4. ^ а б Кребс, Роберт Е.; Кребс, Царолyн А. (2003). Гроундбреакинг Сциентифиц Еxпериментс, Инвентионс, анд Дисцовериес оф тхе Анциент WорлдСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Греенwоод (објављено 30. 12. 2003). стр. 255–256. ИСБН 978-0313313424. 
  5. ^ а б Wаррен, Јохн К. (2016). Евапоритес: А Геологицал Цомпендиум. Спрингер (објављено 18. 5. 2016). стр. 1034.