Пређи на садржај

Смртоносно аутономно оружје

С Википедије, слободне енциклопедије

Српски Ланд Ровер бранилац вуче приколицу са борбеним роботом „Милош“.

Смртоносно аутономно оружје (енгл. Lethal autonomous weapon, LAW) је тип аутономног војног система који може независно тражити и ангажовати циљеве на основу програмираних ограничења и описа. Ови системи су такође познати као смртоносни аутономни системи оружја, аутономни системи оружја (АWС), роботско оружје или роботи убице. Они могу деловати у ваздуху, на копну, на води, под водом или у свемиру. Аутономија тренутних система према подацима из 2018. је ограничена у смислу да човек даје коначну команду за напад — иако постоје изузеци код одређених „одбрамбених“ система.

Аутономно оружје[уреди | уреди извор]

Бити „аутономан” има различита значења у различитим областима проучавања. У смислу развоја војног оружја, идентификација оружја као аутономног није веома јасна као у другим областима.[1] Специфични стандарди садржани у концепту аутономности могу се значајно разликовати међу различитим научницима, нацијама и организацијама.

Разни људи имају више дефиниција о томе шта представља смртоносно аутономно оружје. Званична политика Министарства одбране Сједињених Америчких Држава о аутономији у системима оружја дефинише аутономне системе оружја као „систем наоружања који, када се једном активира, може да бира и погађа мете без даље интервенције људског оператера.“[2] Хедер Роф, писац Правног факултета Универзитета Кејс Вестерн Резерв, описује аутономне системе оружја као „системе наоружања, који су способни да науче и прилагоде своје 'функционисање као одговор на променљиве околности у окружењу у којем су они распоређени', као и способни за самостално доношење одлука о пуцању.“[3] Ова дефиниција аутономних система наоружања је прилично висок праг у поређењу са дефиницијама научника као што су дефиниције Питера Асара и Марка Губруда које се виде у наставку.

Научници као што су Петер Асаро и Марк Губруд настоје да спусте праг и формулишу процене за више система оружја као аутономне. Они верују да се сваки систем оружја који је способан да ослободи смртоносну силу без операције, одлуке или потврде људског надзорника може сматрати аутономним. Према Губруду, систем наоружања који делује делимично или у потпуности без људске интервенције сматра се аутономним. Он тврди да систем наоружања не мора бити у стању да потпуно сам доноси одлуке да би се могао назвати аутономним. Уместо тога, требало би да се третира као аутономан све док активно укључује један или више делова „припремног процеса“, од проналажења мете до коначног пуцања.[4][5]

Друге организације, међутим, постављају стандарде аутономног система наоружања на виши положај. Британско министарство одбране дефинише аутономне системе наоружања као „системе који су способни да разумеју намеру и правац вишег нивоа. На основу овог разумевања и перцепције свог окружења, такав систем је у стању да предузме одговарајуће акције да доведе до жељеног стања. Он је способан да одлучи о курсу акције, из бројних алтернатива, без зависности од људског надзора и контроле - људско ангажовање са системом ипак може бити присутно. Док ће укупна активност аутономне беспилотне летелице бити предвидљива, појединачна радње можда неће бити.“[6] Као резултат тога, састав уговора између држава захтева општеприхваћено означавање шта тачно чини аутономно оружје.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цроотоф, Ребецца (2015). „Тхе Киллер Роботс Аре Хере: Легал анд Полицy Имплицатионс”. Цардозо L. Рев. 36: 1837 — преко хеинонлине.орг. 
  2. ^ Аллен, Грегорy (6. 6. 2022). „ДОД Ис Упдатинг Итс Децаде-Олд Аутономоус Wеапонс Полицy, бут Цонфусион Ремаинс Wидеспреад”. Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес. Приступљено 24. 7. 2022. 
  3. ^ Рофф, Хеатхер (2015). „Летхал Аутономоус Wеапонс анд Јус Ад Беллум Пропортионалитy”. 
  4. ^ Асаро, Петер (2012). „Он Баннинг Аутономоус Wеапон Сyстемс: Хуман Ригхтс, Аутоматион, анд тхе Дехуманизатион оф Летхал Децисион-Макинг”. Ред Цросс. 687: 94. 
  5. ^ „Аутономy wитхоут Мyстерy: Wхере до yоу драw тхе лине?”. 1.0 Хуман (на језику: енглески). 2014-05-09. Архивирано из оригинала 2018-11-16. г. Приступљено 2018-06-08. 
  6. ^ „Унманнед аирцрафт сyстемс (ЈДП 0-30.2)”. ГОВ.УК (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-08. 
  7. ^ Крисхнан, Армин (2016). Киллер Роботс: Легалитy анд Етхицалитy оф Аутономоус Wеапонс (на језику: енглески). Таyлор & Францис. ИСБН 9781317109129. дои:10.4324/9781315591070. Приступљено 2018-06-08. 

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Toussaint-Strauss, Josh; Assaf, Ali; Pierce, Joseph; Baxter, Ryan (24. 02. 2023). „How killer robots are changing modern warfare – video”. the Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 27. 02. 2023.