Специфичност привредног друштва са једним оснивачем

Специфичност привредног друштва са једним оснивачем се огледа у самом оснивању привредног друштва као и у одговорностима оснивача за обавезе друштва.

Појам

Једночлано друштво је нетипична форма индивидуалног организовања предузећа и нетипична форма привредног (трговачког) друштва у класичном смислу речи. То је друштво код кога један једини субјект, као власник целокупне имовине друштва није и лично одговоран (свом својом имовином), за обавезе друштва.

Укратко о једночланом привредном друштву:

Једно физичко или правно лице
Има правни субјективитет
Предности: ограничен ризик, лак пренос на друго лице, опорезивање
Врсте:

Једночлано D.О.О.
Једночлано А.D.^[1]

Тачка спорења

Сва проблематика оснивања или функционисања једночланог друштва у вези је са обимом одговорности јединог члана (или акционара) за обавезе таквог друштва. Два су могућа правца.

Први, прихватити неограничену одговорност, без обзира на правни субјективитет и природу таквог друштва, а ради заштите интереса његових поверилаца у свим случајевима кад постоји један власник друштва (било да је то физичко или правно лице).
Други, прихватити само ограничену одговорност за ризик пословања основаног друштва од стране једног оснивача, односно одговорност самог друштва својом имовином.

Оба правца имају и добре и лоше стране: први правац обезбеђује повериоце таквих друштава, али намеће неограничени ризик власнику, док други правац има управо обрнуто дејство.

Предности и недостаци

Једночлано друштво има значајне предности које га чине прихватљивијом формом у односу на форму организовања предузећа у облику индивидуалног предузетника: ограничавање ризика и одговорности на улог у друштво, гаранција трајности (шансе наџивљавања јединог власника много су веће него код индивидуалног предузетника), лак пренос на друго лице, па чак и одмах након оснивања (продаја удела или акција), олакшсано повезивање (групе друштава). С друге стране, једночлано друштво има и знатне недостатке: трошкови оснивања, захтеви форме у конститутивним актима, формализам (у погледу органа и процедуре доношења одлука мора поштовати прописе везане за дату форму друштва и писану форму одлука), отежано финансирање ако нема довољно сопственог капитала и финансијски напор власника, двострукко опорезивање (најпре самог друштва које је правни субјект, а затим и самог власника који је физичко или правно лице).

Регулатива ЕУ

Једночлано трговачко друштво (оснивање или пословање) регулисала је Дванаеста директива ЕУ. Дванаеста директива омогућује како оснивање друштва са ограниченом одговорношћу са једним оснивачем, тако и касније откупљивање свих удела од стране једног члана, да друштво које је основано са више чланова постане једночлано, с тим што се та чињеница мора одмах уписати у регистар.

Државама чланицама је препуштено да у својим националним законима пропишу одређене специфичности за случај:

кад се једно физичко лице појављује као оснивач једночланог друштва,
кад је једно једночлано друштво или друго правно лилце једини члан другог друштва.

У погледу управљања овим једночланим друштвом прописано је да једини члан врши фнкцију скупштине, с тим да одлуке које се доносе у овој функцији морају бити унете у записник али сачињене у писаној форми.

Наше решење

Наш Закон о привредним друштвима прихвата концепцију једночланог друштва са ограниченом одговорношћу и једночланог акционарског друштва, која могу оснивати правна и физичка лица, у основи са истим правним режимом утврђеним Дванаестом директивом ЕУ. У свему што није прописано као специфичност ове форме друштва примењују се правила која важе за правну форму друштва у којој је основано.

Органи

Једночлано друштво има све органе које имају друштва тог типа: акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу. У Закону о привредним друштвима, као и другим законодавствима, изричито је наглашено да у овом случају функцију скупштине друштва врши једини члан (акционар), који је ослобођен обавезе самосазивања^[2]. С друге стране, поседно је интересантно питање да ли једини власник који сам врши функцију директора друштва може склапати властите уговоре с друштвом, будући да је овде фактички реч о склапању уговора са самим собом, иако због одвојености личне имовине јединог власника и имовине друштва чији је власник, правно није тако. Како је реч о различитим субјектима у праву, чини се да ово није искључено, под претпоставком да се не повређује клаузула сукоба интереса.

Преображај

Када једночлано друштво стекне још бар једног члана (или акционара), без обзира на основ, дужно је да се усклади са решењима закона која се односе на вишречлано друштво и да то упише у регистар. Формалноправно, овде није реч о промени правне форме друштва, па се не примењују правила која важе за ту промену (заштита мањинских акционара, заштита поверилаца).

Извори

Литература

Мирко С. Васиљевић, Компанијско право - Право привредних друштава Србије ЕУ, Београд, 2007

Спољашње везе

[1] Основи економије

[2] Закон о привредним друштвима

[1]

[2]