Пређи на садржај

Специјални ефекти

С Википедије, слободне енциклопедије
Специјални ефекат: експлозија

Специјални ефекти (SPFX или SFX) се користе у филмској, телевизијској и забавној индустрији за стварање ефеката који се не могу постићи у нормалним условима, као што је путовање у другу галаксију, стварање великих експлозија или преправљање, додавање или уклањање неких објеката из филмске сцене. Специјалне ефекте све више замењују рачунарски створени ефекти (ЦГИ),[1] иако се често догађа да се користе и специјални и рачунарски ефекти. Специјални ефекти су традиционално подељени у категорије за оптичке ефекте и механичке ефекте. Појавом дигиталног снимања филмова, разлика између специјалних ефеката и визуелних ефеката је порасла, а визуелни се односе на дигиталну постпродукцију[2], док се „специјални ефекти” односе на механичке и оптичке ефекте. Механички ефекти (који се називају и практични ефекти или физички ефекти) обично се постижу током снимања живе акције. То укључује кориштење механизираних позоришних реквизита, крајолика, макета, аниматронике, пиротехнике[3][4] и атмосферских ефеката: стварање ветра, кише, магле, снега, облака, итд. Аутомобил који се чини да вози сам и разноси зграду су примери механичких ефеката. Механички ефекти су често укључени у сценографију и шминку. На пример, сет може бити изграђен са вратима или зидовима који се распадају како би се побољшала сцена борбе или шминка вештачког лица може се користити како би глумац изгледао као нељудско биће.

Оптички ефекти (који се називају и фотографски ефекти) су техника помоћу које се слике или секвенце филма стварају фотографски, било „у камери” помоћу вишеструке изложености, сложених снимака, или Шефтановог процеса,[5] или у постпродукцији помоћу оптичких писача. Оптички ефекат може се користити да се поставе глумци или сетови насупрот различитих позадина.

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1856, Оскар Густаве Рејландер[6][7] створио је прве „трик фотографије” на свету комбиновањем различитих делова од 30 негатива у једну слику. Године 1895, Алфред Кларк створио је оно што се обично прихвата као први специјални ефекат икада направљен за покретне слике. Док је снимао сцену обезглављивања Марије, краљице Шкотске, Кларк је наговорио глумца да се попне на стратиште у Маријиној одећи. Док је џелат дизао секиру изнад главе, Кларке је зауставио камеру, и наредио је свим глумцима да се не покрећу, а затим је глумица која је играла Марију напустила сет. Он је ставио лутку уместо Марије на место егзекуције, поново покренуо снимање, и дозволио џелату да спусти секиру, и одсече главу лутке. „Такве технике ... остале су срце снимања специјалних ефеката за наредне векове.”[8] Не само да је то била прва употреба трикова у филму, то је била прва врста фотографских трикова која је била могућа само у филму, позната као „стоп трик”.

Француски мађионичар Жорж Мелијес[9][10] је 1896. године случајно открио исти „стоп трик”. Према Мелијесу, његов фотоапарат се био заглавио док је снимао сцену улица у Паризу. Када је приказао филм, открио је да је „стоп трик” претворио камион у мртвачка кола, пешак је променио правац кретања, а мушкарци се претварају у жене. Мелијес, менаџер у позоришту Роберт-Хоудин, био је инспирисан да до 1914. године сними више од 500 кратких филмова. За то време развио је технике као што су двострука експозиција, убрзани снимци, снимци који постепено бледе, и ручно осликавање боја. Због своје способности да наизглед манипулише и прикаже стварност са својом камером, као плодан стваралац Мелијес се понекад назива „биоскопским мађионичарем”. Његов најпознатији филм, Пут на Месец (1902),[11][12][13] каприциозна је пародија романа Жила Верна Од Земље до Месеца. Ту се истичу комбинације живе акције и анимације, а такође су укључене опсежне макете и насликана позадина сцене.

Од 1910-1920, главна иновација у сфери специјалних ефеката била је побољшање насликане позадине које је снимао Норман Дон.[14] Оригиналне сцене насликане позадине, биле су покривене комадима картона постављеним да блокирају изложеност филму, које су касније биле изложене. Уместо да користи картоне за блокирање одређених сцена изложености филму, Дон је једноставно бојио одређене делове сцене у црно како би онемогућио излагање филму. Од делимично изложеног филма, један кадар би се затим пројектовао на сталак, где је слика нацртана. Са стварањем илузије слике директно из филма, постало је невероватно лако да се прикаже слику са правилним односом и перспективом. Донова техника је ушла у уџбенике филмских техника због природних слика које је створио.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Енцyцлопедиа оф Мултимедиа Тецхнологy анд Нетwоркинг, Волуме 1 бy Маргхерита Пагани. 2005. ISBN 978-1-59140-561-0. стр. 1027.
  2. ^ Gross, Lynne S.; Foust, James C.; Burrows, Thomas D. (2005). Video Production Discipline and Techniques (9th изд.). McGraw Hill. стр. G11. ISBN 978-0-07-293548-6. 
  3. ^ Natural Resources Canada (2003), "Pyrotechnics Special Effects Manual. Edition 2" Minister of Public Works and Government Services Canada
  4. ^ NFPA (2006), "NFPA 1126; Standard for the Use of Pyrotechnics before a Proximate Audience" NFPA International
  5. ^ Pinteau, Pascal (2005). Special Effects: An Oral History – Interviews with 37 Masters Spanning 100 Years. Hirsch, Laurel. Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-5591-2. 
  6. ^ Harding, Colin (1. 7. 2013). „Introducing Oscar Gustave Rejlander, the father of art photography”. National Science and Media Museum blog. Приступљено 6. 7. 2020. 
  7. ^ White, Minor (април 1954). „Oscar Rejlander and the Model” (PDF). Image, Journal of Photography of George Eastman House. Rochester, New York: International Museum of Photography at George Eastman House Inc. III (4): 26—27. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 13. 7. 2014. 
  8. ^ Rickitt, 10.Richard Rickitt: Special Effects: The History and Technique, Billboard Books. (2nd изд.). 2007. ISBN 978-0-8230-8408-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ Gress, Jon (2015). Visual Effects and Compositing. San Francisco: New Riders. стр. 23. ISBN 9780133807240. Приступљено 21. 2. 2017. 
  10. ^ Solomon, Matthew, „Introduction” (PDF), Fantastic Voyages of the Cinematic Imagination, SUNY Press, стр. 2, Архивирано из оригинала (PDF) 19. 07. 2020. г., Приступљено 2. 1. 2017, „As Charles Musser notes, 'Lubin, Selig, and Edison catalogs from 1903–04 listed many dupes … and gave particular prominence to Méliès films such as … A Trip to the Moon.' Consequently, Méliès received but a small fraction of the considerable profits earned by the film through sales of prints and theater admissions.” 
  11. ^ „What year was the word spaceship first used in? | How Things Fly”. 
  12. ^ Jones, William B Jr (2011), Classics Illustrated: A Cultural History (2 изд.), McFarland, стр. 329 .
  13. ^ „History”, JSC (PDF), US: NASA, 11. 2. 2015 .
  14. ^ Cotta Vaz, Mark; Barron, Craig (2002). The Invisible Art: The Legends of Movie Matte Painting. San Francisco, California: Chronicle Books. стр. 54—57. ISBN 978-0-8118-4515-1. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Specijalni efekti на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Specijalni_efekti&oldid=28525277”