Списак скупова података за истраживање машинског учења
Ови сетови података се користе у истраживању машинског учења (ML) и цитирани су у рецензираним академским часописима. Скупови података су саставни део области машинског учења. Велики напредак у овој области може бити резултат напретка у алгоритмима учења (као што је дубоко учење), рачунарском хардверу и, мање интуитивно, доступности висококвалитетних скупова података за обуку.[1] Висококвалитетне означене скупове података за обуку надзираних и полу-надзираних алгоритама машинског учења обично је тешко и скупо произвести због велике количине времена потребног за означавање података. Иако не морају убек бити означени, висококвалитетне скупове података за учење без надзора такође може бити тегобно и скупо произвести.[2][3][4][5]
Многе организације, укључујући владе, објављују и деле своје скупове података. Скупови података су класификовани, на основу лиценци, као отворени и неотворени подаци.[6][7][8]
Скупови података различитих владиних тела представљени су у Списку отворених владиних сајтова са подацима. Скупови података се преносе на портале отворених података. Они су доступни за претраживање, депоновање и приступ преко интерфејса као што је Опен АПИ.[9][10] Скупови података су доступни као различити сортирани типови и подтипови.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wисснер-Гросс, А. „Датасетс Овер Алгоритхмс”. Едге.цом. Приступљено 8. 1. 2016.
- ^ Wеисс, Г. M.; Провост, Ф. (1. 9. 2003). „Леарнинг Wхен Траининг Дата аре Цостлy: Тхе Еффецт оф Цласс Дистрибутион он Трее Индуцтион”. Јоурнал оф Артифициал Интеллигенце Ресеарцх. АИ Аццесс Фоундатион. 19: 315—354. ИССН 1076-9757. С2ЦИД 2344521. дои:10.1613/јаир.1199.
- ^ Турнеy, Петер (2000). „Тyпес оф цост ин индуцтиве цонцепт леарнинг”. арXив:цс/0212034
.
- ^ Абнеy, Стевен (17. 9. 2007). Семисупервисед Леарнинг фор Цомпутатионал Лингуистицс. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-1-4200-1080-0.
- ^ Жлиобаитė, Индрė; Бифет, Алберт; Пфахрингер, Бернхард; Холмес, Геофф (2011). „Ацтиве Леарнинг wитх Еволвинг Стреаминг Дата”. Мацхине Леарнинг анд Кноwледге Дисцоверy ин Датабасес. Лецтуре Нотес ин Цомпутер Сциенце. 6913. Берлин, Хеиделберг: Спрингер Берлин Хеиделберг. стр. 597—612. ИСБН 978-3-642-23807-9. ИССН 0302-9743. дои:10.1007/978-3-642-23808-6_39.
- ^ „Wхат ис опен?”. окфн.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22.
- ^ „Опен Дефинитион 2.1 - Опен Дефинитион - Дефининг Опен ин Опен Дата, Опен Цонтент анд Опен Кноwледге”. опендефинитион.орг. Приступљено 2022-03-22.
- ^ Ауер, С. Р.; Бизер, C.; Кобиларов, Г.; Лехманн, Ј.; Цyганиак, Р.; Ивес, З. (2007). „ДБпедиа: А Нуцлеус фор а Wеб оф Опен Дата”. Тхе Семантиц Wеб. Лецтуре Нотес ин Цомпутер Сциенце. 4825. стр. 722—735. ИСБН 978-3-540-76297-3. С2ЦИД 7278297. дои:10.1007/978-3-540-76298-0_52.
- ^ Проффитт, Бриан (19. 9. 2013). „Wхат АПИс Аре Анд Wхy Тхеy'ре Импортант”. Реадwрите. Приступљено 28. 10. 2015.
- ^ „Wхат ис опен АПИ? - Дефинитион фром WхатИс.цом”. СеарцхЦлоудАпплицатионс. Архивирано из оригинала 30. 04. 2017. г. Приступљено 2015-10-26.
