Пређи на садржај

Спуштен очни капак

С Википедије, слободне енциклопедије
Спуштен очни капак
Спуштен очни капак левог ока
Специјалностиофталмологија, неурологија

Спуштен очни капак или птоза (лат. птозис) је једнострана или обострана спуштеност горњег очног капка при чему је активно подизање спуштеног капка ограничено а међукапачни простор (лат. рима палпебралум) сужен. Током покушаја болесника да снагом воље подигне спуштени очни капак, додатним стезањем мишића подизача обрве и чеоног мишића, долази до набирања чела и забацивања главе уназад када је поремећај обостран.[1]

Према узроку настанка птозе се деле на: конгениталне (урођене) и стечена (аквириране).[2][3]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]
Фреквенција

У Сједињеним Државама учесталост конгениталне птозе није званично објављена. Међутим, у приближно 70% познатих случајева, конгенитална птоза утиче само на једно око.

На глобалном нивоу инциденција конгениталне птозе у свету није позната.

Морталитет / Морбидитет

Ако конгенитални птоза затвара било који део видног поља педиатријског пацијента, операција мора бити изведена како би се проблем решио рано у животу. Иначе, трајни губитак вида може се јавити као резултат амблијопије, оклузионе амблиопије, астигматизма, очног тортиколиса

Расне разлике

Конгенитална птоза једнако се јавља међу различитим расама.

Полне разлике

Конгенитална птоза се подједнако јавља код мушкараца и жена.

Старост

Конгенитална птоза је обично присутна на рођењу, али се може манифестовати и у првој години живота

Патогенеза

[уреди | уреди извор]
Урођена миогена птоза

У већини случајева конгениталне птозе, је резултат локализоване миогене дисгенезе. Уместо нормалних мишићних влакана, влакнаста и масна ткива су присутна у мишићном ткиву, смањујући способност леватора капака да се грчи и опусти.

Конгенитални птоза се такође може десити када се инверзација на леватору капка прекине неуролошким или неуромускуларним дисфункцијама нервних синапси.

Нике облици конгениталне птозе могу представљати облик урођеног поремећаја кранијалне дисинервације.[4]

Урођена неурогена птоза

Верује се да је урођена неурогена птоза узрокована Хорнеровим синдромом. У овом случају, блага птоза може бити повезана са ипсилатералном птозом макуле и хипопигментацијом ареоле и анхидрозом услед парезе мишића горњег тарзалног мишића. Стечени Хорнеров синдром може се јавити након трауме, неоплазме или чак васкуларне болести.

Стечена птоза
Неуротоксична птоза узрокована ботулинум токсином: 14-годишњи пацијент са ботулизмом са билатералном тоталном офталмоплегијом са птозом (лева слика) и проширеним, фиксним зеницама (десна слика). Тинејџер је био потпуно свестан

Птоза може бити узрокована апонеурозом мишића леватора, абнормалностима нерава, траумом, запаљењем или лезијама очних капака или орбите. Дисфункције леватора могу настати као резултат напада аутоимуних антитела и елиминације неуротрансмитера.

Може бити узрокован миогеним, неурогеним, апонеуротичним, механичким или трауматским фактором; обично се јавља изоловано, али може бити повезан са разним другим стањима, као што су имуни, дегенеративни или наследни поремећаји, тумори или инфекције.

Стечена птоза најчешће је узрокована апонеуротичким факторима. Ово може настати као резултат старења, дехисценције или дезинсерције апонеурозе мишића леватора. Штавише, хронична упала или интраокуларна хирургија могу довести до истог ефекта. Такође се верује да ношење контактних сочива током дужег временског периода има одређени утицај на развој овог стања.

Птоза услед трауме може настати након лацерације очног капка са трансекцијом леватора горњег капка или поремећајем нервног улаза.

Други узроци птозе укључују неоплазме очних капака, неурофиброме или ожиљке након упале или операције. Блага птоза се може јавити са годинама. Спуштени капак може бити један од првих знакова парализе трећег нерва због анеуризме великог мозга, која је иначе асимптоматска и назива се парализа окуломоторног нерва.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Настаје појачана епифора (сузење ока)

Клиничка слика се манифестује отоком који може бити присутан на једном или на оба капка, зависно о узроку. Капак може прекрити само горњи део ока, или целу зеницу.

Проблеми са видом ће такође могу бити присутни:

  • У почетку је то само осећај да је горњи део видног поље блокиран.
  • Када капак (капци) прекрију зеницу ока, вид може постати потпуно онемогућен.
  • Деца могу да савијају главу пут назад како би им то помогло да виде испод капка.
  • Замор и бол око очију такође могу бити присутни.
  • Може се приметити и појачано сузење упркос осећају сувих очију.

Теарпија

[уреди | уреди извор]
Лечење конгениталне птозе

Лечење урошеног облика птозе је хируршко, а када ће се применити зависи од степена изражености птозе. Уколико је ивица спуштеног капка постављена тако да не заклања предео женице, са оперативним захватом се не жури, па се операција птозе по правилу изводи пред полазак детета у школу.[1]

Уколико је горњи капак сувише спуштен и његова слободна ивица заклања половину или више од половине зеничног отвора, урођена птоза мора се оперисати крајем прве године живота како се не би развила развила слабовидост.[1]

Лечење стечене птозе

Лечење стечене птозе зависи од узрока њеног настанка. Неурогена птоза у склопу парализе окуломоторног живца и птоза настала повредом могу се спонтано повући без терапије после одређеног времена, док симпатичка птоза (Хомеров синдром) као клиничка форма неурогене птозе обичноме захтева хируршки третман. Сенилна птоза и неке клиничке форме миогене птозе (окуло-фарингеална мишићна дистрофија) захтевају хируршку корекцију.[1]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Финстерер, Јосеф (2003). „Птосис: Цаусес, Пресентатион, анд Манагемент”. Аестхетиц Пластиц Сургерy. 27 (3): 193—204. дои:10.1007/с00266-003-0127-5. 
  2. ^ Гуерцио, Ј. Р.; Мартyн, L. Ј. (фебруар 2007). „Цонгенитал малформатионс оф тхе еyе анд орбит”. Отоларyнгол Цлин Нортх Ам. 40 (1): 113—40. , вии.
  3. ^ Беррy-Бринцат А, Wиллсхаw Х (јул 2009). „Паедиатриц блепхароптосис: а 10-yеар ревиеw”. Еyе (Лонд). 23 (7): 1554—9. 
  4. ^ Мендес С, Беселга D, Цампос С, Невес А, Цампос Ј, Царвалхо С; et al. (2015). „Possible rare congenital dysinnervation disorder: congenital ptosis associated with adduction”. Strabismus. 23 (1): 33—5. .

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Guercio, J. R.; Martyn, L. J. (фебруар 2007). „Congenital malformations of the eye and orbit”. Otolaryngol Clin North Am. 40 (1): 113—40. PMID 17346564. doi:10.1016/j.otc.2006.11.013. , vii.
  • Berry-Brincat A, Willshaw H (јул 2009). „Paediatric blepharoptosis: a 10-year review”. Eye (Lond). 23 (7): 1554—9. 
  • Mendes S, Beselga D, Campos S, Neves A, Campos J, Carvalho S; et al. (2015). „Possible rare congenital dysinnervation disorder: congenital ptosis associated with adduction”. Strabismus. 23 (1): 33—5. PMID 25581513. doi:10.3109/09273972.2014.999797. 
  • Decock, C. E.; De Baere EE, Bauters W, Shah AD, Delaey C, Forsyth R; et al. (децембар 2011). „Insights into levator muscle dysfunction in a cohort of patients with molecularly confirmed blepharophimosis-ptosis-epicanthus inversus syndrome using high-resolution imaging, anatomic examination, and histopathologic examination”. Archives of Ophthalmology. 129 (12): 1564—9. doi:10.1001/archophthalmol.2011.348. 
  • Tzschach A, Kelbova C, Weidensee S, Peters H, Ropers HH, Ullmann R; et al. (март 2008). „Blepharophimosis-ptosis-epicanthus inversus syndrome in a girl with chromosome translocation t(2;3)(q33;q23)”. Ophthalmic Genet. 29 (1): 37—40. 
  • Wabbels B, Schroeder JA, Voll B, Siegmund H, Lorenz B (октобар 2007). „Electron microscopic findings in levator muscle biopsies of patients with isolated congenital or acquired ptosis”. Graefes Arch Clin Exp Ophthalmol. 245 (10): 1533—41. 
  • Bagheri A, Aletaha M, Saloor H, Yazdani S (2007 May-Jun). „A randomized clinical trial of two methods of fascia lata suspension in congenital ptosis”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 23 (3): 217—21.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Philandrianos C, Galinier P, Salazard B, Bardot J, Magalon G (2009). „Congenital ptosis: long-term outcome of frontalis suspension using autogenous temporal fascia or fascia lata in children”. J Plast Reconstr Aesthet Surg.  Apr 10.
  • Chong, K. K.; Fan DS; Lai CH; Rao SK; Lam PT; Lam DS (јануар 2010). „Unilateral ptosis correction with mersilene mesh frontalis sling in infants: thirteen-year follow-up report”. Eye (Lond). 24 (1): 44—9. 
  • Lin, L. K.; Uzcategui, N.; Chang, E. L. (2008 Nov-Dec). „Effect of surgical correction of congenital ptosis on amblyopia”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 24 (6): 434—6.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Lee, M. J.; Oh JY; Choung HK; Kim NJ; Sung MS; Khwarg SI (јануар 2009). „Frontalis sling operation using silicone rod compared with preserved fascia lata for congenital ptosis a three-year follow-up study”. Ophthalmology. 116 (1): 123—9. 
  • Ho, Y. F.; Wu, S. Y.; Tsai, Y. J. (децембар 2016). „Factors Associated with Surgical Outcomes in Congenital Ptosis: A 10-Year Study of 319 Cases”. American Journal of Ophthalmology. 
  • Bernardini, F. P.; Devoto, M. H.; Priolo, E. (март 2007). „Treatment of unilateral congenital ptosis”. Ophthalmology. 114 (3): 622—3. 
  • Yoon, J. S.; Lew, H.; Lee, S. Y. (2008 Nov-Dec). „Bell's phenomenon protects the tear film and ocular surface after frontalis suspension surgery for congenital ptosis”. J Pediatr Ophthalmol Strabismus. 45 (6): 350—5.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Lin, L. K.; Uzcategui, N.; Chang, E. L. (2008 Nov-Dec). „Effect of surgical correction of congenital ptosis on amblyopia”. Ophthal Plastic and Reconstructive Surgery. 24 (6): 434—6.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Lee, M. J.; Oh JY; Choung HK; Kim NJ; Sung MS; Khwarg SI (јануар 2009). „Frontalis sling operation using silicone rod compared with preserved fascia lata for congenital ptosis a three-year follow-up study”. Ophthalmology. 116 (1): 123—9. 
  • Salour, H.; Aletaha, M.; Bagheri, A. (2008 Nov-Dec). „Comparison of Mersilene mesh and autogenous fascia lata in correction of congenital blepharoptosis: a randomized clinical trial”. Eur J Ophthalmol. 18 (6): 853—7.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Bergin DJ. Management and surgery of congenital and acquired ptosis. Continuing Ophthalmic Video Education. 1990.
  • Clark, B. J.; Kemp EG; Behan WM; Lee WR (новембар 1995). „Abnormal extracellular material in the levator palpebrae superioris complex in congenital ptosis”. Archives of Ophthalmology. 113 (11): 1414—9. PMID 7487603. doi:10.1001/archopht.1995.01100110074028. 
  • Malone, T. J.; Nerad, J. A. (1988). „The surgical treatment of blepharoptosis in oculomotor nerve palsy”. American Journal of Ophthalmology. 105 (1): 57—64. doi:10.1016/0002-9394(88)90121-3. 
  • Finsterer, Josef (2003). „Ptosis: Causes, Presentation, and Management”. Aesthetic Plastic Surgery. 27 (3): 193—204. PMID 12925861. doi:10.1007/s00266-003-0127-5. )
  • Meyer, D. R.; Rheeman, C. H. (октобар 1995). „Downgaze eyelid position in patients with blepharoptosis”. Ophthalmology. 102 (10): 1517—23. doi:10.1016/S0161-6420(95)30837-8. 
  • Weinberg, D. A.; Lesser, R. L.; Vollmer, T. L. (1994 Nov-Dec). „Ocular myasthenia: a protean disorder”. Surv Ophthalmol. 39 (3): 169—210.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Yilmaz, N.; Hosal, B. M.; Zilelioglu, G. (јун 2004). „Congenital ptosis and associated congenital malformations”. J AAPOS. 8 (3): 293—5. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spušten_očni_kapak&oldid=29059370”