Стефан Јовановић (уметник)
| Стефан Јовановић | |
|---|---|
 Стефан Јовановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. април 1990. |
| Место рођења | Ваљево, СФР Југославија, данас Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | фотографија, фармација |
Стефан Јовановић (Ваљево, 14. април 1990) српски је уметник и публиковани аутор из области аутомобилизма и медицине.[1]
Живот и образовање[уреди | уреди извор]
Одрастао је и основну школу завршио у Бачкој Паланци. Након основне, уписао је средњу медицинску школу „7. април”, смер фармацеутски техничар, у Новом Саду.
Говори енглески језик. Живи у Београду.
Медицина[уреди | уреди извор]
На Медицинском факултету, Универзитета у Новом Саду, дипломирао је 2017. године са титулом магистра фармације. Био је члан Фармацеутске студентске асоцијације Новог Сада две године. Коаутор је научног рада на тему Упоредна анализа употребе фиксних комбинација лекова који делују на ренин-ангиотензин систем, у Републици Србији и Нордијским земљама, у периоду 2010-2015. године који је објављен у првом броју Српског медицинског часописа лекарске коморе. Тренутно упоредо ради и у фармацеутској индустрији и на пољу уметности.[2]
У свету уметности[уреди | уреди извор]
У раном детињству још са 9 година почиње да се бави аматерском, документарном фотографијом користећи аналогну камеру и филм. 2009. године мења правац у смислу области фотографије којом ће се бавити и у периоду до 2012. године бива објављиван у неколико бројева престижних српских магазина ReFoto и DigitalFoto, као и на бројним иностраним порталима.[3] Након паузе од неколико година фотографији се враћа 2018. године од када се бави Fine Art фотографијом коју редефинише мотивима који нису довољно артистички обрађивани у прошлости, као што су лепота финкционалног аутомобилског дизајна, ентеријери и архитектура који коегзистирају као целина у једном кадру.[4]
Изложбе[уреди | уреди извор]
Широј јавности постаје познат након самосталне излозбе КОХЕЗИЈА одржаној у галерији Кварт, новембра 2021. године у Београду.[5] По први пут је на једној националној изложби овог карактера приказан металик архивски папир као медијум избора у односу на чешће коришћену мат верзију.[6][7]
Кохезија представља приказ хармоније потпуно различитих аспеката живота филтрираних кроз карактеристичан технички приступ аутора. Покушај да на посматрача пренесе истинску естетику коју је доживео као сведок конкретне сцене, тиме замрзавајући перфектан тренутак кохезије између светлих и тамних тонова у једној серији, снажних, засићених боја у односу на црно белу класику, кохезију фукнционалног аутомобилиског дизајна са архитектуром амбијента, привлачну силу између молекула барокног раскоша и минималистичких чистина као његовом опозиту.[8][9]
Критика[уреди | уреди извор]
| „ | Као технички уређај и инструмент кретања, аутомобил је понудио најразвијенији и најраспрострањенији интерфејс за интеракцију човек–машина, функционишући као носилац значења индивидуализованог животног стандарда, средство за удаљавање себе од других, али и инструмент изградње личног профила. Представљајући један од кључних цивилизацијских достигнућа, аутомобил у културолошко-социолошком контексту презентује концепт масовне производње, статусне позиције у друштву, али и фетишистички аспект жеље за његовим поседовањем... | ” |
Мишела Блануша из текста: Фантазми на точковима
| „ | У свом уметничком раду Стефан Јовановић обрађује потпуно различите елементе које синтетише у целину која се бави естетиком лепог, раскошног и луксузног. Кроз свој објектив пружа прилику посматрачу да види аутомобил на другачији
начин од оног на који је свакодневно навикао. Стефанове фотографије представљају хармонични спој минимализма и барокне раскоши ентеријера који су у сфери узвишених индивидуалних животних стандарда и навика. Позоришта, опере, музеји и палате су такође тема Стефанових фотографија. Ови јавни простори далеко од тога да су недоступни и неприступачни. Међутим, то су простори који имају своју публику. То је префињена публика која се диви самом ентеријеру али и лепоти уметности која у њему живи. Култура и уметност су више сфере, за неке начин живота, за неке ескапизам из реалног, али апсолутно јединствен свет који пружа осећај узвишености и оплемењује дух. Сви ови субјекти уметниковог интересовања су кохезија лепоте и укуса, где је акценат стављен на квалитет и лагано уживање у савршеним моментима које живот пружа, све у стилу Ла Долце Вита.[10] |
” |
Ана Кршљанин, историчарка уметности
Аутомобилизам[уреди | уреди извор]
Стефан Јовановић је пасионирани аутомобилски ентузијаста. У свет вожње, аутомобилизма и мотоциклизма ушао је у раној младости, 2002. године. Аутомобилизам представља једну од главних окосница његових фотографија. Интервјуисан је од стране ElferSpot портала уско специјализованог за бренд Порше.[11] Такодје објављивани је аутор текстова на тему Поршеа 911 последње генерације, у магазину Duck&Whale (Аустралија) и Car&Vintage порталу (Италија).[12]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „КОХЕЗИЈА”. РYЛ Магазине. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Упоредна анализа употребе фиксних комбинација лекова који делују на ренин-ангиотензин систем, у Републици Србији и Нордијским земљама, у периоду 2010 – 2015. године”. Српски медицински часопис. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Изложба фотографија „Кохезија“ Стефана Јовановића – безбрижност неких прошлих времена”. Културни кишобран. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „КОХЕЗИЈА СТЕФАН ЈОВАНОВИЋ”. Урбан буг. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Изложба фотографија „Кохезија“ у КвАрт БW”. Балканекспресерб. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Еxхибитион оф Стефан Јовановић „Цохесион””. Белграде Wатерфронт. Приступљено 27. 1. 2022.(језик: енглески)
- ^ „Цохесион бy Стефан Јовановић”. ИССУУ. Приступљено 27. 1. 2022.(језик: енглески)
- ^ „„Кохезија“: Изложба фотографија Стефана Јовановића”. Нова. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Изложба фотографија „Кохезија“ у КвАрт БW”. АТА Старс. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Изложба фотографија “Кохезија” Стефана Јовановића”. Медиа Сфера. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Порсцхе 992: Ундерстандинг тхе Лове Аффаир”. Елфер спорт. Приступљено 27. 1. 2022.(језик: енглески)
- ^ „Порсцхе 992”. Цар&винтаге. Приступљено 27. 1. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2022)
- „Изложбе у Београду – децембар 2021”. Дан у Београду. Приступљено 27. 1. 2022.
