Стероидни хормон

Стероидни хормон (стерон) је стероид који дејствује као хормон. Стероидни хормони се могу груписати у пет група на основу рецептора за који се везују: глукокортикоиди, минералокортикоиди, андрогени, естрогени, и прогестагени. Деривати витамина D су шести блиско сродни хормонски систем са хомологним рецепторима, мада су они стероли.

Синтеза

Стероидогенеза. Ензимима и интермедијари су назначени

Природни стероидни хормони се у општем случају синтетишу из холестерола у гонадима и адреналним жлездама. Ови хормони су липиди. Они могу да прођу кроз ћелијску мембрану јер су растворни у масноћи. Они се затим везују за стероидне хормонске рецепторе, који могу да буду нуклеарни или цитосолни у зависности од стероидног хормона, и тим путем изазивају промене у ћелији. Стероидни хормони се генерално преносе крвотоком везани за специфичне преносничке протеине, попут секс хормон-везујући глобулин или кортикостероид-везујући глобулин. Даље конверзије и катаболизам се одвијају у јетри, другим "периферним" ткивима, и циљним ткивима.

Синтетички стероиди и стероли

Мноштво разних синтетичких стероида и стерола је развијен. Већина њих су стероиди, мада неки не-стероидни молекули могу да интерагују са стероидним рецепторима услед сличности молекулског облика. Неки синтетички стероиди су слабији, док су други јачи, од природних стероида чије рецепторе активирају.

Ово су примери синтетичких стероидних хормона:

• Глукокортикоиди: преднизон, дексаметазон, триамцинолон
• Минералокортикоид: флудрокортизон
• Витамин D: дихидротахистерол
• Андрогени: оксандролон, нандролон (такође познати као анаболички стероиди)
• Естрогени: диетилстилбестрол (ДЕС)
• Прогестини: норетиндрон, медроксипрогестерон ацетат

Додатна литература

• Броок ЦГ (1999). „Мецханисм оф пубертy”. Хормоне Ресеарцх. 51 Суппл 3: 52—4. ПМИД 10592444. 
• Холмес СЈ, Схалет СМ (1996). „Роле оф гроwтх хормоне анд сеx стероидс ин ацхиевинг анд маинтаининг нормал боне масс”. Хормоне Ресеарцх. 45 (1-2): 86—93. ПМИД 8742125. 
• Оттоленгхи C, Уда M, Цриспони L, Омари С, Цао А, Форабосцо А, Сцхлессингер D (2007). „Детерминатион анд стабилитy оф сеx”. БиоЕссаyс : Неwс анд Ревиеwс ин Молецулар, Целлулар анд Девелопментал Биологy. 29 (1): 15—25. ПМИД 17187356. дои:10.1002/биес.20515. 
• Цоусе ЈФ, Корацх КС (1998). „Еxплоринг тхе роле оф сеx стероидс тхроугх студиес оф рецептор дефициент мице”. Јоурнал оф Молецулар Медицине (Берлин, Германy). 76 (7): 497—511. ПМИД 9660168. Архивирано из оригинала 31. 10. 2000. г. Приступљено 30. 3. 2011. 
• МцЕwен БС (1992). „Стероид хормонес: еффецт он браин девелопмент анд фунцтион”. Хормоне Ресеарцх. 37 Суппл 3: 1—10. ПМИД 1330863. 
• Симонс СС (2008). „Wхат гоес он бехинд цлосед доорс: пхyсиологицал версус пхармацологицал стероид хормоне ацтионс”. БиоЕссаyс : Неwс анд Ревиеwс ин Молецулар, Целлулар анд Девелопментал Биологy. 30 (8): 744—56. ПМЦ 2742386 . ПМИД 18623071. дои:10.1002/биес.20792. 
• Хеффнер, Линда Ј.; Сцхуст, Даннy Ј. (2010). Тхе Репродуцтиве Сyстем ат а Гланце. Јохн Wилеy анд Сонс. стр. 16—. ИСБН 978-1-4051-9452-5. Приступљено 28. 11. 2010. 

Спољашње везе

• Сигнализација нуклеарних рецептора