Пређи на садржај

Стив Тешич

С Википедије, слободне енциклопедије
Стив Тешич
Тешич у Чикагу 1991.
Име по рођењуСтојан Тешић
Датум рођења(1942-09-29)29. септембар 1942.
Место рођењаУжице
 окупирана Србија
Датум смрти1. јул 1996.(1996-07-01) (53 год.)
Место смртиСиднеј, Нова Шкотска
 Канада

Стојан Тешић (Ужице, 29. септембар 1942Сиднеј, 1. јул 1996), познат по англицизованом псеудониму Стив Тешич (енгл. Steve Tesich), био је српско-амерички сценариста и књижевник.[1] Добитник је Оскара за сценарио филма Четири мангупа. Сматра се да је међу првима сковао појам пост-истина (енгл. post-truth).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стив Тешич је рођен као Стојан Тешић у Ужицу. С родитељима се преселио у Сједињене Америчке Државе када је имао четрнаест година.[2] Сместили су се у источном Чикагу у Индијани. Тешич је касније и дипломирао на Универзитету Индијана, где је био члан братства Фи-Капа-Пси. Свој дипломски рад завршио је на Универзитету Колумбија, где је такође написао и своје прве комаде.

Успешно је писао како за позориште тако и за филм. Између осталог награђен је и од стране Академије филмских уметности и наука Оскаром за сценарио филма Четири мангупа.[3]

Сматра се да је Тешич међу првима почео да користи термин „пост-трутх” у значењу да је истина као концепт постала неважна.[4][5][6]

Умро је од срчаног удара, у својој 53. години, у канадском граду Сиднеју.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Године 1973. Тешич је добио награду Драма деск у категорији Драматург који највише обећава за комад Baba Goya, који је такође познат под именом Nourish the Beast.

Сценарио за филм Четири мангупа из 1979. Тешичу је донео следећа признања:

  • награду Оскар за најбољи оригинални сценарио;
  • награду Националног удружења филмских критичара за најбољи сценарио;
  • награду Удружења њујоршких филмских критичара за најбољи сценарио;
  • награду Удружења сценариста Америке за најбоље написану комедију за филм;
  • награду Удружења лондонских филмских критичара за сценаристу године (1981).

Такође је био међу номинованима за награду Златни глобус у категорији Најбољи сценарио за играни филм 1980.

Године 2005. Министарство за дијаспору Владе Србије установило је награду Стојан Стив Тешић која се додељује једном годишње и којом се награђују писци српског порекла који пишу на другим језицима.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Био је рођени брат Нађе Тешић (1939—2014), српске списатељице.

Филмски сценарији

[уреди | уреди извор]

Телевизијски сценарији

[уреди | уреди извор]
  • The Carpenters, комад прилагођен за телевизију (1973)
  • Nourish the Beast, комад прилагођен за телевизију (1974)
  • Apple Pie, ТВ серија (1978)
  • Четири мангупа, ТВ серија, епизоде: The Cutters, La Strada (1980—1981)

Играни комади

[уреди | уреди извор]
  • The Carpenters (1970)
  • Lake of the Woods (1971)
  • Nourish the Beast, извођен и под насловом Baba Goya, (1973)
  • Gorky (1975)
  • Passing Game (1977)
  • Touching Bottom (1978)
  • Division Street (1980)
  • The Speed Of Darkness (1989)
  • Square One (1990)
  • The Road (1990)
  • Baptismal (1990)
  • On the Open Road (1992)
  • Arts & Leisure (1996)
  • Summer Crossing (1982)
  • Karoo (1996)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Последње писмо Стива Тешића, Ужичанина из Америке: Сол Кару, очевидац и сведок постистинитог света”. ОКО (на језику: српски). Приступљено 2024-11-29. 
  2. ^ Тешић, Стив. Кару. Ужице : Народна библиотека Ужице, 2017. стр. 531—532. ИСБН 978-86-80645-24-7. 
  3. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Последње писмо Стива Тешића, Ужичанина из Америке: Сол Кару је пре свих видео долазак постистинитог света”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-06-18. 
  4. ^ Ово је реч године према Оксфордском речнику (Б92, 17. новембар 2016)
  5. ^ Стојане, куме постистините ере („Политика”, 19. новембар 2016)
  6. ^ Јеремић, Зоран (2008). „Стојан Стив Тешић: живот и три драме” (на језику: енглески). Програм Опен Арц Тхеатре. Приступљено 20. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]