Streptomyces
Streptomyces | |
---|---|
Приказ Streptomyces врста | |
Научна класификација | |
Домен: | |
Тип: | |
Класа: | Actinobacteria
|
Ред: | |
Породица: | |
Род: | Streptomyces Waksman & Henrici 1943
|
Диверзитет | |
[[#Селецтед специес|око 550 врста]] | |
Синоними | |
Streptoverticillium |
Streptomyces су највећи род актинобактерија, и тип рода из фамилије Streptomycetaceae.[1] Преко 500 врста Streptomyces бактерија је познато.[2] Као и друге актинобактерије, стрептомицете су Грам-позитивне, и имају геноме са високим ГЦ садржајем.[3] Оне се предоминантно налазе у земљишту и трулој вегетацији. Већина стрептомицета производи споре, и препознатљиве су по њиховом карактеристичном задаху земљишта, који је последица продукције испарљивог метаболита, геосмина.
Streptomycetes су карактеристичне по комплексном секундарном метаболизму.[3] Оне производе преко две трећине клинички корисних антибиотика природног порекла (е.г., неомицин и хлорамфеникол).[4] Стрептомицин, који се ретко користи у данашње време, је добио име по роду Streptomyces. Стрептомицете су ретко патогене, мада људске инфекције, као што је мицетома, могу да узрокују S. somaliensis и S. sudanensis, а биљне инфекције S. caviscabies, S. acidiscabies, S. turgidiscabies и S. scabies.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кäмпфер П (2006). „Тхе Фамилy Стрептомyцетацеае, Парт I: Таxономy”. Тхе прокарyотес: а хандбоок он тхе биологy оф бацтериа (Дwоркин, M ет ал., едс.). Берлин: Спрингер. стр. 538—604. ISBN 0-387-25493-5.
- ^ ЈП, Еузéбy (2008). „Генус Стрептомyцес”. Лист оф Прокарyотиц намес wитх Стандинг ин Номенцлатуре. Архивирано из оригинала 25. 12. 2012. г. Приступљено 28. 9. 2008.
- ^ а б Мадиган M, Мартинко Ј, ур. (2005). Броцк Биологy оф Мицроорганисмс (11тх изд.). Прентице Халл. ISBN 0-13-144329-1.
- ^ Киесер Т, Бибб МЈ, Буттнер МЈ, Цхатер КФ, Хопwоод ДА (2000). Працтицал Стрептомyцес Генетицс (2нд изд.). Норwицх, Енгланд: Јохн Иннес Фоундатион. ISBN 0-7084-0623-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Кäмпфер П (2006). „Тхе Фамилy Стрептомyцетацеае, Парт I: Таxономy”. Тхе прокарyотес: а хандбоок он тхе биологy оф бацтериа (Дwоркин, M ет ал., едс.). Берлин: Спрингер. стр. 538—604. ISBN 0-387-25493-5.
- Баумберг С (1991). Генетицс анд Продуцт Форматион ин Стрептомyцес. Клуwер Ацадемиц. ИСБН 978-0-306-43885-1.
- Гунсалус ИЦ (1986). Бацтериа: Антибиотиц-продуцинг Стрептомyцес. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-307209-2.
- Хопwоод ДА (2007). Стрептомyцес ин Натуре анд Медицине: Тхе Антибиотиц Макерс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-515066-7.
- Дyсон П, ур. (2011). Стрептомyцес: Молецулар Биологy анд Биотецхнологy. Цаистер Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-1-904455-77-6.