Структурно инжењерство

Ајфелов торањ у Паризу је историјско остварење структурног инжењерства.

Структурно инжењерство или конструкцијско инжењерство је потдисциплина грађевинског инжењерства у којој су структурни инжењери обучени за пројектовање 'костију и мишића' који стварају форму и облик вештачких структура. Структурни инжењери морају да разумеју и прорачунају стабилност, јачину и крутост изграђених конструкција за зграде и нестамбене објекате. Структурни нацрти су интегрисани са пројектима других дизајнера, као што су архитекте и инжењери грађевинских услуга, и они често надгледају изградњу пројеката од стране извођача радова на градилишту. Они такође могу да буду укључени у дизајн машина, медицинске опреме и возила, где структурни интегритет утиче на функционисање и безбедност.

Теорија структурног инжењерства је базирана на примени физичких закона и емпиријског познавања структурних перформанси различитих материјала и геометрија. Структурно инжењерство користи бројне релативно једноставне конструкцијске елементе за изградњу сложених структурних система. Инжењери грађевине одговорни су за креативно и ефикасно коришћење средстава, структуралних елемената и материјала за постизање ових циљева.

Историја

Главни чланак: Историја структурно инжењерства

Пон ду Гар, Француска, аквадукт римске ере из око 19. године п. н. е..

Структурно инжењерство датира уназад из 2700. п. н. е., када је Имхотеп, први инжењер у историји који је познат по имену, саградио степенасту пирамиду за фараона Џосера. Пирамиде су биле најчешће главне грађевине које су изградиле древне цивилизације, јер је структурни облик пирамиде сам по себи стабилан и може се готово бесконачно скалирати (за разлику од већине других структуралних облика, који се не могу линеарно повећавати сразмерно повећаним оптерећењима).

Структурна стабилност пирамиде, која се делом проистиче из њеног облика, такође се ослања на чврстоћу камена од којег је изграђена и на способност подршке њене тежине каменом изнад ње. Кречњачки блокови често су узимани из каменолома у близини градилишта и имају компресивну чврстоћу од 30 до 250 MPa (MPa = Pa * 10⁶). Stoga, strukturna čvrstoća piramide proizlazi iz svojstava kamenog materijala od kojeg je izgrađena, a ne samo iz geometrije piramide.

Kroz drevnu i srednjovekovnu istoriju većinu arhitektonskog projektovanja i izgradnje izvodile su zanatlije, poput zidara i stolara, izdižući se ulozi majstora graditelja. Nije postojala teorija struktura, a razumevanje načina na koji su strukture stajale bilo je krajnje ograničeno i zasnovano gotovo u potpunosti na empirijskim dokazima „onoga što se radilo ranije”. Znanje su zadržavali cehovi i retko je bilo potiskivano naprecima. Strukture su se ponavljale, a povećanja u skali su bila postepena.

Ne postoje podaci o prvim proračunima čvrstoće konstrukcijskih elemenata ili ponašanju konstrukcijskog materijala. Profesija građevinskog inženjera se zapravo oblikovala tokom industrijske revolucije i ponovnim pronalaskom betona (pogledajte istoriju betona. and is the most widely used building material. Fizičke nauke u osnovi strukturnog inženjerstva počele su da se razvijaju tokom renesanse i od tada su se razvile u računarske aplikacije počevši od 1970-ih.

Literatura

• Hibbeler, R. C (2010). Structural Analysis. Prentice-Hall. .
• Blank, Alan; McEvoy, Michael; Plank, Roger (1993). Architecture and Construction in Steel. Taylor & Francis. ISBN 0-419-17660-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Hewson, Nigel R (2003). Prestressed Concrete Bridges: Design and Construction. Thomas Telford. ISBN 0-7277-2774-5. .
• Heyman, Jacques (1999). The Science of Structural Engineering. Imperial College Press. ISBN 1-86094-189-3. .
• Hosford, William F (2005). Mechanical Behavior of Materials. Cambridge University Press. ISBN 0-521-84670-6. .
• Blockley, David (2014). A Very Short Introduction to Structural Engineering. Oxford University Press. ISBN 978-0-19967193-9. .
• Bradley, Robert E.; Sandifer, Charles Edward. Leonhard Euler: Life, Work and Legacy. Elsevier. 2007. ISBN 978-0-444-52728-8. .
• Chapman, Allan.. (2005). England's Leornardo: Robert Hooke and the Seventeenth Century's Scientific Revolution. CRC Press. ISBN 0-7503-0987-3. 
• Dugas, René (1988). A History of Mechanics. Courier Dover Publications. ISBN 0-486-65632-2. .
• Feld, Jacob; Carper, Kenneth L (1997). Construction Failure. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-57477-5. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Galilei, Galileo. (translators: Crew, Henry; de Salvio, Alfonso). Dialogues Concerning Two New Sciences. Courier Dover Publications. 1954. ISBN 0-486-60099-8. .
• Kirby, Richard Shelton (1990). Engineering in History. Courier Dover Publications. ISBN 0-486-26412-2. .
• Heyman, Jacques (1998). Structural Analysis: A Historical Approach. Cambridge University Press. ISBN 0-521-62249-2. .
• Labrum, E.A.. (1994). Civil Engineering Heritage. Thomas Telford. ISBN 0-7277-1970-X. .
• Lewis, Peter R (2004). Beautiful Bridge of the Silvery Tay. Tempus. .
• Mir, Ali (2001). Art of the Skyscraper: the Genius of Fazlur Khan. Rizzoli International Publications. ISBN 0-8478-2370-9. .
• Rozhanskaya, Mariam; Levinova, I. S. . "Statics" in Morelon, Régis & Rashed, Roshdi . Encyclopedia of the History of Arabic Science, 'vol. 2–3'. Routledge. 1996. ISBN 0-415-02063-8. .
• Whitbeck, Caroline (1998). Ethics in Engineering Practice and Research. Cambridge University Press. ISBN 0-521-47944-4. .
• Hoogenboom P.C.J.. "Discrete Elements and Nonlinearity in Design of Structural Concrete Walls", Section 1.3 Historical Overview of Structural Concrete Modelling, . 1998. ISBN 90-901184-3-8.  .
• Nedwell, P.J.; Swamy, R.N.(ed). Ferrocement:Proceedings of the Fifth International Symposium. Taylor & Francis. 1994. ISBN 0-419-19700-1. .
• International Journal of Emergency Management, ISSN 1741-5071 (electronic) ISSN 1471-4825 (paper), Inderscience Publishers
• „Journal of Homeland Security and Emergency Management”. Архивирано из оригинала 25. 08. 2007. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) ISSN 1547-7355, Bepress
• „Australian Journal of Emergency Management”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (electronic) ISSN 1324-1540 (paper), Emergency Management Australia
• Karanasios, S. (2011). In R. Heeks & A. Ospina (Eds.). Manchester: Centre for Development Informatics, University of Manchester
• „The ALADDIN Project”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2009. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза), a consortium of universities developing automated disaster management tools
• Emergency Management Australia (2003). Community Developments in Recovering from Disaster. Commonwealth of Australia, Canberra. 
• Plan and Preparation: Surviving the Zombie Apocalypse, (paperback), CreateSpace, Introductory concepts to planning and preparing for emergencies and disasters of any kind.
• Bates and Jackson, 1980, Glossary of Geology: American Geological Institute.
• Krynine and Judd, 1957, Principles of Engineering Geology and Geotechnics: McGraw-Hill, New York.
• Holtz, R. and Kovacs, W. (1981). An Introduction to Geotechnical Engineering. Prentice-Hall, Inc. ISBN 0-13-484394-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Bowles, J. (1988). Foundation Analysis and Design. McGraw-Hill Publishing Company. ISBN 0-07-006776-7. .
• Cedergren, Harry R. (1977). Seepage, Drainage, and Flow Nets. Wiley. ISBN 0-471-14179-8. .
• Kramer, Steven L. (1996). Geotechnical Earthquake Engineering. Prentice-Hall, Inc. ISBN 0-13-374943-6. .
• Freeze, R.A. & Cherry, J.A. (1979). Groundwater. Prentice-Hall. ISBN 0-13-365312-9. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Lunne, T. & Long, M.,(2006), Review of long seabed samplers and criteria for new sampler design, Marine Geology, Vol 226, p. 145–165
• Mitchell, James K. & Soga, K. (2005). Fundamentals of Soil Behavior (3rd изд.). Wiley. ISBN 978-0-471-46302-3. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), John Wiley & Sons, Inc.
• Rajapakse, Ruwan., (2005), "Pile Design and Construction". . 2005. ISBN 0-9728657-1-3. 
• Fang, H.-Y. and Daniels, J. (2005). Introductory Geotechnical Engineering : an environmental perspective. Taylor & Francis. ISBN 0-415-30402-4. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• „NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1986) Design Manual 7.01, Soil Mechanics” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 07. 2008. г. , US Government Printing Office
• „NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1986) Design Manual 7.02, Foundations and Earth Structures” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2011. г. , US Government Printing Office
• NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1983) Design Manual 7.03, Soil Dynamics, Deep Stabilization and Special Geotechnical Construction, US Government Printing Office
• Terzaghi, K., Peck, R.B. and Mesri, G. (1996). Soil Mechanics in Engineering Practice (3rd изд.). John Wiley & Sons. ISBN 0-471-08658-4. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), John Wiley & Sons, Inc.
• Santamarina, J.C., Klein, K.A., & Fam, M.A. (2001), "Soils and Waves: Particulate Materials Behavior, Characterization and Process Monitoring", Wiley, ISBN 978-0-471-49058-6
• Firuziaan, M. and Estorff, O., (2002), "Simulation of the Dynamic Behavior of Bedding-Foundation-Soil in the Time Domain", Springer Verlag.
• „What is Civil Engineering?”. The Canadian Society for Civil Engineering. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г. Приступљено 8. 8. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Working in the Public Sector Versus Private Sector for Civil Engineering Professionals”. The Civil Engineering Podcast. Engineering Management Institute. 5. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Blockley, David (2014). Structural Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967193-9. 
• Chen, W.F.; Liew, J.Y. Richard, ур. (2002). The Civil Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 978-0-8493-0958-8. 
• Muir Wood, David (2012). Civil Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957863-4. 
• Ricketts, Jonathan T.; Loftin, M. Kent; Merritt, Frederick S., ур. (2004). Standard handbook for civil engineers (5 изд.). McGraw Hill. ISBN 978-0-07-136473-7. 

Spoljašnje veze

• Structural Engineering Association – International
• National Council of Structural Engineers Associations
• „Structural Engineering Institute”. Архивирано из оригинала 30. 4. 2008. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза), an institute of the American Society of Civil Engineers
• Structurae database of structures
• -аутхор= -
• The EN Eurocodes are a series of 10 European Standards, EN 1990 – EN 1999, providing a common approach for the design of buildings and other civil engineering works and construction products