Субацроницта мегацепхала
Субацроницта мегацепхала | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Еукарyота |
Царство: | Анималиа |
Тип: | Артхропода |
Класа: | Инсецта |
Ред: | Лепидоптера |
Натпородица: | Ноцтуоидеа |
Породица: | Ноцтуидае |
Род: | Ацроницта |
Врста: | А. мегацепхала
|
Биномно име | |
Ацроницта мегацепхала (Денис & Шифермилер, 1775)
|
Subacronicta syn. Acronicta megacephala[1] је врста ноћног лептира из породице совица (Noctuidae).[2]
Распрострањење, станиште и биљка хранитељка
[уреди | уреди извор]Врста Subacronicta megacephala присутна је од Марока до Јапана, а у Средњој Европи је релативно честа вреста.[3] Како традиционално име енглеског говорног подручја указује, поплар греy је врста која се примарно храни лишћем тополе, при чему је најчешће бележена врста Популус тремула (јасика). Ретко, гусенице су налажене и на лишћу врба. Станишта могу бити мешовита шумска, али и урбана попут алеја топола, паркова, башти и слично.[4]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Subacronicta megacephala може имати једну или две генерације, у зависности од географског подручја. Гусенице су активне од раног јуна до септембра, а адулти преклапајућих генерација лете од маја до септембра. Јаја су положена на лист биљке хранитељке, веома транслуцентна и неприметна.[5][6] Од самог излегања до улуткавања гусенице су белим пољем специфично маркиране на каудалном делу. Зреле гусенице наликују сродници из потпородице Ацроництинае, прошараног су интегумента, основе сете су обојене и папилозне, а саме сете густе и беле. Главена капсула је крупна у односу на телу. Гусенице се хране биљним материјалом са средине листова, остављајући само нерватуру. Обично одмарају заузимајући положај упитника. Лутка је глатка и тамно смеђа, заштићена коконом. Врста презимљава у овом стадијуму. Адулти су неспецифичног изгледа што понекад представља потешкоћу у детерминацији, сивкасто обојени и распона крила до 45мм. На предњим крилима је једини истакнути елемент округла маркација тамног центра и белог руба. Адулте привлаче вештачко осветљење и шећерне пасте и раствори. [7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
S. megacephala
-
S. megacephala
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Subacronicta megacephala”. Fauna Europaea.
- ^ Warren. W. in Seitz, A. Ed., 1914 Die Großschmetterlinge der Erde, Verlag Alfred Kernen, Stuttgart Band 3: Abt. 1, Die Großschmetterlinge des palaearktischen Faunengebietes, Die palaearktischen eulenartigen Nachtfalter, 1914 Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
- ^ Бруес, Цхарлес Т. (1920). „Тхе Селецтион оф Фоод-Плантс бy Инсецтс, wитх Специал Референце то Лепидоптероус Ларвае”. Тхе Америцан Натуралист. 54 (633): 313—332. ИССН 0003-0147. дои:10.1086/279763.
- ^ Рота, Јадранка; Зацхарцзенко, Бригетте V.; Wахлберг, Никлас; Захири, Реза; Сцхмидт, Б. C.; Wагнер, Давид L. (2016). „Пхyлогенетиц релатионсхипс оф Ацроництинае wитх дисцуссион оф тхе абдоминал цоуртсхип брусх ин Ноцтуидае (Лепидоптера)”. Сyстематиц Ентомологy (на језику: енглески). 41 (2): 416—429. ИССН 1365-3113. дои:10.1111/сyен.12162.
- ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Ацроницта Мегацепхала”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-11-25.
- ^ Долинскаyа, I. V. (2014-08-01). „Егг Морпхологy оф соме Ноцтуидае (Лепидоптера)”. Вестник Зоологии (на језику: енглески). 48 (4): 353—364. дои:10.2478/взоо-2014-0043. Архивирано из оригинала 29. 11. 2020. г. Приступљено 25. 11. 2020.
- ^ КОНОНЕНКО, ВЛАДИМИР; ХАН, ХУИ-ЛИН (2008-10-20). „Тwо неw Ацроницта Оцхсенхеимер, 1816 фром Цхина анд Руссиа (Лепидоптера, Ноцтуидае, Ацроництинае)”. Зоотаxа. 1910 (1): 45—52. ИССН 1175-5334. дои:10.11646/зоотаxа.1910.1.4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цхинерy, Мицхаел Цоллинс Гуиде то тхе Инсецтс оф Бритаин анд Wестерн Еуропе 1986 (репринтед 1991)
- Скиннер, Бернард Цолоур Идентифицатион Гуиде то Мотхс оф тхе Бритисх Ислес 1984