Сулфонилурејни рецептор
| АТП-везујућа касета, потфамилија C (ЦФТР/МРП), члан 8 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АБЦЦ8 |
| Алт. симболи | СУР1 |
| Ентрез | 6833 |
| ХУГО | 59 |
| ОМИМ | 600509 |
| РефСеq | НМ_000352 |
| УниПрот | Q09428 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 11 п15.1 |
| АТП-везујућа касета, потфамилија C (ЦФТР/МРП), члан 9 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АБЦЦ9 |
| Алт. симболи | СУР2А, СУР2Б |
| Ентрез | 10060 |
| ХУГО | 60 |
| ОМИМ | 601439 |
| РефСеq | НМ_005691 |
| УниПрот | О60706 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 12 п12.1 |
У пољу молекуларне биологије, сулфонилурејни рецептори (СУР) су мембрански протеини који су молекулске мете сулфонилурејне класе антидијабетичких лекова, чији механизам дејства је да поспешују ослобађање инсулина из панкреасних бета ћелија. Специфичније, СУР протеини су подјединице унутрашње-исправљајућих калијумских јонских канала Кир6.x (6.1 и 6.2).[1] Асоцијацијом четири Кир6.x и четири СУР подјединице се формира јонско проводни канал, који се обично назива КАТП канал.
Постоје три форме сулфонилурејног рецептора, СУР1 кодиран АБЦЦ8 геном и СУР2А и СУР2Б који су сплајсне варијанте једног АБЦЦ9 гена.[2]
Функција
[уреди | уреди извор]Примарна функција сулфонилурејног рецептора је да је сензор интрацелуларних нивоа нуклеотида АТП и АДП. Он у респонсу на њихове промене посредује отварање или затварање асоцираног Кир6.x калијумског канала. Стога КАТП канал прати енергетски баланс унутар ћелије.[3]
У зависноти од ткива у коме је КАТП канал изражен, промена мембранског потенцијала може да иницира низ различитих ћелијских промена. На пример, у панкреасним бета ћелијама, високи нивои глукозе доводе до повишене продукције АТП, који се затим везује за КАТП канал, што доводи до затварања канала. Повишење мембранског потенцијала отвара калцијумске канале зависне од напона, чиме се повишава интрацелуларна концентрација калцијума, што доводи до ексоцитозе инсулина.
Под церебралним исхемијским условима СУР1, регулаторна подјединица КАТП- и НЦЦа-АТП-канала, је изражена у неуронима, астроцитима, олигодендроцитима, ендотелијалним ћелијама[4] и реактивним микроглијама.[5] СУР1 доприноси побољшаном исходу животињских модела можданог удара путем превенције можданог отицања[6] и побољшане неурозаштите.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цампбелл ЈД, Сансом МС, Асхцрофт ФМ (2003). „Потассиум цханнел регулатион”. ЕМБО Реп. 4 (11): 1038—42. ПМЦ 1326373
. ПМИД 14593442. дои:10.1038/сј.ембор.7400003.
- ^ Агуилар-Брyан L, Цлемент ЈП 4тх, Гонзалез Г, Куњилwар К, Бабенко А, Брyан Ј (1. 1. 1998). „Тоwард ундерстандинг тхе ассемблy анд струцтуре оф КАТП цханнелс”. Пхyсиол Рев. 78 (1): 227—45. ПМИД 9457174.[мртва веза]
- ^ Ницхолс ЦГ (2006). „КАТП цханнелс ас молецулар сенсорс оф целлулар метаболисм”. Натуре. 440 (7083): 470—6. ПМИД 16554807. дои:10.1038/натуре04711.
- ^ Симард ЈМ, Wоо СК, Сцхwартзбауер ГТ, Герзаницх V (2012). „Сулфонyлуреа рецептор 1 ин централ нервоус сyстем ињурy: А фоцусед ревиеw”. Ј Цереб Блоод Флоw Метаб. 32 (9): 1699—1717. ПМЦ 3434627 . ПМИД 22714048. дои:10.1038/јцбфм.2012.91.
- ^ а б Ортега ФЈ, Гимено-Баyон Ј, Еспиноса-Паррилла ЈФ, Царрасцо ЈЛ, Батлле M, Пуглиесе M, Махy Н, Родрíгуез МЈ (2012). „АТП-депендент потассиум цханнел блоцкаде стренгтхенс мицроглиал неуропротецтион афтер хyпоxиа-исцхемиа ин ратс”. Еxп Неурол. 235 (1): 282—96. ПМИД 22387180. дои:10.1016/ј.еxпнеурол.2012.02.010.
- ^ Симард ЈМ, Цхен M, Тарасов КВ, Бхатта С, Иванова С, Мелнитцхенко L, Тсyмбалyук Н, Wест ГА, Герзаницх V (2006). „Неwлy еxпрессед СУР1-регулатед НЦ(Ца-АТП) цханнел медиатес церебрал едема афтер исцхемиц строке”. Нат Мед. 12 (4): 433—40. ПМЦ 2740734 . ПМИД 16550187. дои:10.1038/нм1390.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- сулфонyлуреа+рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)