Сумпор триоксид

Сумпор триоксид
Струцтуре анд дименсионс оф сулфур триоxиде	Спаце-филлинг модел оф сулфур триоxиде
Називи
	Преферисани IUPAC назив Сулфур триоxиде
	Системски IUPAC назив Сулфонилиденоксидан
	Други називи анхидрид сумпорне киселине
Идентификација
CAS број	7446-11-9 ; 3162-58-1 ; (монокис (триметхyламмониате));
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:29384 ;
ChemSpider	23080 ;
ECHA InfoCard	100.028.361
EC број	231-197-3
Гмелин Референца	1448
PubChem C ID	24682; 22235242 ; (хемихидрат); 22235243 (моноамонијат); 23035042 (монохидрат); 19427588 (моноформамат); 222852 ; (монокис(триметиламонијат));
RTECS	WТ4830000
УН број	УН 1829
	SMILES O=S(=O)=O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	SO3
Моларна маса	80,066 g/mol
Густина	1,92 g/cm3, tečnost
Тачка топљења	16.9 °C, 290.1 K, 62.4°F
Тачка кључања	45 °C (113 °F; 318 K)
Растворљивост у води	хидролизује се до сумпорне киселине
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298	256.77 J K−1 mol−1}}
Стд енталпија; формирања (ΔfH⦵298)	−397.77 kJ/mol
Опасности
ЕУ класификација (ДСД)	оксиданс (ox)
R-oznake	R14, R35, R37
S-oznake	(S1/2), S26, S30, S45
NFPA 704	0 3 3 OX
Tačka paljenja	Nezapaliv
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LC50 (LC50)	pacov, 4 h 375 mg/m3
Сродна једињења
Други катјони	Селен триоксид; Телур триоксид
Сродне једињења сумпорни оксиди	Сумпор моноксид; Сумпор диоксид
Сродна једињења	Сумпорна киселина
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Сумпор триоксид (сумпор (VI) оксид) је хемијско једињење са формулом SO₃.^[3]^[4] Он је гас који је загађивач ваздуху и састојак киселих киша.

Добијање

Сумпор триоксид се не може добити изгарањем сумпора у ваздуху или у атмосфери кисеоника, јер велика количина топлоте која се ослобађа при сагоревању сумпора у сумпор диоксид спречава стварање сумпор триоксида. SO₃ се егзотермно распада на вишим температурама у сумпор диоксид и кисеоник.

Спајање сумпор-диоксида и кисеоника је могуће само на температурама које нису сувише високе (400—600 °C). Због врло мале брзине реакције у том температурном подручју неоходна је употреба катализатора. Овај поступак налази индустријску примену у производњи сумпорне киселине.

За лабораторијске потребе, сумпор триоксид се припрема као анхидрид сумпорне киселине, одузимањем воде сумпорној киселини (загревањем концентроване сумпорне киселине с фосфор пентоксидом као средством за одузимање воде):

H₂SO₄ → SO₃ + H₂O

или загревањем водониксулфата (нпр. натријум-бисулфата NaHSO₄), или сулфата нпр. гвожђе(III)-сулфата (Fe₂(SO₄)₃).

Особине

Сумпор триоксид појављује се у три модификације, од којих је једна кристална, а преостале две су аморфни облици. Када се охладе паре сумпор триоксида, долази до кондензације у кристални облик (γ-SO3). То је прозирна масу, која се топи на 16,8 °C, а кључа на 44,8 °C. Она се у чврстом стању састоји углавном од молекула (SO₃)₃, у течном стању од молекула (SO₃)₃ i SO₃, а у гасовитом стању од молекула SO₃. Ако се сумпор триоксид држи дуже времена испод 25 °C, он се претвара у модификацију сличну азбесту (β и α SO₃), односно у беле испреплетене иглице свиленастог сјаја, с молекулима (SO₃)_n и (SO₃)_p (p > n > 3). Сумпор триоксид који је у продаји је мешавина α и β SO3.

Сумпор триоксид се спаја са водом и гради сумпорну киселину уз јако развијање топлоте. На влажном ваздуху интензивно се пуши, јер је прилично испарљив, па с влагом из ваздуха ствара сумпорну киселину, која се одмах кондензује у мале капљице. Са оксидима метала реагује енергично уз стварање сулфата.

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Clayden1st-3] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[March6th-4] Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика