Свадбена фотографија

Свадбена фотографија је фотографија активности везаних за венчање. Обухвата фотографије: пара пре и после венчања, церемоније венчања и свадбе, гостију и догађаја који су обележили дан. За многе фотографске студије и независне фотографе је посао у који се улаже огроман труд.

Историја[уреди | уреди извор]

У раним данима фотографије парови скромног имовинског стања нису унајмљивали фотографа за фотографисање венчања, већ су позирали у својим најбољим оделима пре или после венчања. Тек пред крај 19. века парови су почели да позирају у венчаницама и оделима или уговарају долазак фотографа на венчање.

Због гломазне опреме и расвете свадбена фотографија је углавном била студијска. Временом је технологија напредовала, али још увек је већина парова позирала само за једну фотографију са венчања. Свадбени фото-албуми су почели да се појављују после 1880. године и фотографи би у њих понекад убацили и фотографију са свадбе.

Са филмом из ролне и усавршеном техником расвете омогућену проналаском блица фотографи су након Другог светског рата могли да „упадну” на венчање и покушају да касније продају фотографије. У почетку су такве фотографије биле лошег квалитета, али конкуренција је полако натерала и студијске фотографе да изађу на терен.

Студијски фотографи су доносили професионалну студијску опрему и на тај начин ограничавали могућност да забележе цео догађај. У то време су чак и „спонтани” снимци режирани након церемоније. Седамдесетих година развијен је савремени приступ фотографисању венчања који познајемо данас, укључујући ту и „репортажни” стил.

Технологија[уреди | уреди извор]

Развој дигиталних СЛР фото-апарата омогућио је тренутни преглед фотографије и олакшао креативни приступ и уочавање грешака у осветљењу. Ретки фотографи данас користе филм због естетике филма или убеђења да филмски негатив може забележити више информација него дигитална технологија. Развој даљинских окидача и блицева омогућио је покретну расвету и њену креативну употребу.

Приступ[уреди | уреди извор]

Постоје два основна приступа свадбеној фотографији: традиционални и фото-репортажни. Традиционална свадбена фотографија садржи више фотографија пара у класичним позама и много интеракције са фотографом током дана венчања. Фото-репортажни стил је усмерен више на бележење догађаја уз веома мало интеракције са фотографом. Већина данашњих фотографа у раду меша ова два екстремна стила.

Све популарнији трећи стил има приступ заснован на модној фотографији. Комбинација репортажних фотографија догађаја на дан вечања са фотографијама на којима се позира инспирисана је модним едиторијалима какви се налазе у часопису Вог. Овај стил често укључује домишљату и драматичну пост-продукцију фотографија.

Назив савремена свадбена фотографија описује свадбену фотографију која бележе причу и расположење током дана венчања, тако да посматрач стиче утисак како је било на венчању, пре него што гледа серију намештених поза. Због развоја дигиталних фото-апарата (и Интернета) све више људи може понудити услуге фотографисања венчања. Савремена свадбена фотографија је, међутим, више од информативне фотографије и захтева елементе као што су композиција, правилно осветљење и темпирање како би настале фотографије имале јак визуелни утисак.