Светковина

Сима Пандуровић

Светковина је љубавна песма која говори о разлици између љубави и разума, тачније – о томе како разум, али и наше друштво које се више поводи логиком него срцем, љубав сматрају лудим. Након појављивања песме, књижевни критичари међу којима је био и Јован Скерлића назвали су је болесном и оном која велича безумље и квари омладину. Аутор је Сима Пандуровић.

О делу

Симболика којом песник представља љубав је необична и јасно је зашто су многи Пандуровићеву идеју заменили за ону која опјевава лудаство. Песник користи мотиве попут „белих кошуља“, „болнице“ и „лудости“ да би описао „место“ на којем се налази са својом драгом, тако творећи иронију општеприхваћеног мишљења да су симптоми заљубљености једнаки симптомима лудости. Песма је написана у духу симболизма па су мотиви у њој од велике идејне важности. Дуго је ова песма доживљавана управо овако како је доживео Скерлић, као песма одрицања живота и бекства у лудило, песма изразитог и натуралистичког песимизма.

О аутору

Сима Пандуровић ( Београд, 14. јануар 1883 - Београд, 27. јул 1960 ) био је песник, естетичар, есејиста, критичар, драматичар, и преводилац. Јавио се с песмама с почетком XX века са пјесницима песимизма (Милан Ракић и Владислав Петковић Дис), под утицајем проклетих песника (Шарл Бодлер, Едгар Алан По).

Биографија

Гимназију и филозофске студије Пандуровић је завршио у Београду и почео је да службује као професор Ваљевске и београдске гимназије. Први светски рат је провео у Болдогасању и Незидеру, а по његовом завршетку био је секретар Министарства просвете и помоћник управника Народне библиотеке.Рано је почео да пева , али истовремено је живео и радио на издавању у уређивању часописа. Још као студент, са групом књижевних истомишљника, основа је часопис "Полет" , затим са Дисом уређивао Књижевну недељу, а после Првог светског рата основао часопис "Мисао" .

Дела

Пандуревићево књижево дело је обимно и разноврсно: " Посмртне почасти " , " Дани и ноћи " , а 1910. године је у Народном позоришту у Београду приказана његова драма " На згаришту " , коју је написао са Костом Петровићем . За време Првог светског рата Друштво хрватских књижевника издало му је сабране песме под насловом " Оковани стихови " . По ослобођењу ова збирка песама " Песме" , садржи 109 песама које је он сам изабрао уз изјаву да све остало што је написао у стиху одбацује као да није написано. Дела из области књижевне критике и естетике су " Огледи из естетике " , " Разговори о књижевности " , Богдан Поповић. Сима Пандуровић је успешно преводио Молијеровог " Тартифа" и Шекспирове трагедије и драме " Хамлет " , " Ричард III " , "Хенри IV" , "Краљ Лир " , све са Живојином Симићем.

Дело

Сишли смо с ума у сјајан дан,

Провидан, дубок, — нама, драга, знан,

I светковасмо оцепљење то

Од мука, сумње, времена и сто

Рâна, што крваве их вређао је свет, —

Љубави наше плав и нежан цвет.

I опет сила згрнуло се света

У болнички нам мирисави врт;

Посматра где се двоје драгих шета

Срећно, и хвале онај живот крт

Што остависмо. далеко од њих

Сад смо, а они жале мир наш тих.

Они баш ништа нису знали шта

Доведе ту нас. У цвећу смо ишли

Славећи страсно осећања та

Због којих лепо са ума смо сишли.

У новом свету добро нам је сад,

А свет о њему добро и не слути

Сумња у љубав — најтежи нам јад —

Мин’о, и часе блажене не мути.

Из прошлих дана љубав и знак њен

– Спојеност срца — остала нам још;

Наш живот овде светао је трен,

Срдачан, кротак. Онај живот лош

У коме знанци, родбина остају,

Невиност нашег не познаје света;

Животно вино, срж недостају

Њима, а глава њихова им смета.

А наших срца један исти звук

Бележи дражи и времена хук.

Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? —

Искидали конце што нас вежу

За простор, време, тонове и боје,

— Ланце живота што звече и стежу, –

Јер ми смо, можда, сами тако хтели,

Рад љубави нам и рад среће своје.

I гледају нас зато што идемо

У кошуљама белим парком овим,

Где болнички се мирис шири јак;

Не знају дражи са животом новим,

Љубави наше неумрле знак.

… Гле! очима им трепти роса немо…