Пређи на садржај

ТОП3А

С Википедије, слободне енциклопедије
ТОП3А
Аваилабле струцтурес
ПДБПретрага ортолога: ПДБе РЦСБ
Идентификатори
АлијасиТОП3А
Спољашњи ИДОМИМ: 601243 МГИ: 1197527 ХомолоГене: 3394 ГенеЦардс: ТОП3А
Образац РНК изражавања


Море референце еxпрессион дата
Ортолози
ВрстеЧовекМиш
Ентрез
Енсембл
УниПрот
РефСеq (мРНА)

НМ_004618
НМ_001320759

НМ_009410

РефСеq (протеин)

НП_001307688
НП_004609

НП_033436

Лоцатион (УЦСЦ)н/аЦхр 11: 60.63 – 60.67 Мб
ПубМед сеарцх[2][3]
Wикидата
Виеw/Едит ХуманВиеw/Едит Моусе

ДНК топоизомераза 3-алфа је ензим који је код људи кодиран ТОП3А геном.[4][5]

Функција[уреди | уреди извор]

Овај ген кодира ДНК топоизомеразу, ензим који контролише и мења тополошка стања ДНК током транскрипције. Овај ензим катализјје пролазно прекидање и поновно спајање појединачних ланаца ДНК што омогућава ланцима да прођу један кроз други, чиме се редукује број супернамотаја и мења се топологија ДНК. Овај ензим формира комплекс са БЛМ који учествује у регулацији рекомбинације соматских ћелија.[5]

Интерактције[уреди | уреди извор]

Показано је да ТОП3А формира интеракције са протеином синдрома цветања.[6][7][8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в ГРЦм38: Енсембл релеасе 89: ЕНСМУСГ00000002814 - Енсембл, Маy 2017
  2. ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  3. ^ „Моусе ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  4. ^ Елсеа СХ, Фритз Е, Сцхоенер-Сцотт Р, Меyн МС, Пател ПИ (1998). „Гене фор топоисомерасе III мапс wитхин тхе Смитх-Магенис сyндроме цритицал регион: аналyсис оф целл-цyцле дистрибутион анд радиатион сенситивитy”. Америцан Јоурнал оф Медицал Генетицс. 75 (1): 104—8. ПМИД 9450867. дои:10.1002/(СИЦИ)1096-8628(19980106)75:1<104::АИД-АЈМГ21>3.0.ЦО;2-П. 
  5. ^ а б „Ентрез Гене: ТОП3А топоисомерасе (ДНА) III алпха”. 
  6. ^ Wу L, Давиес СЛ, Нортх ПС, Гоулаоуиц Х, Риоу ЈФ, Турлеy Х, Гаттер КЦ, Хицксон ИД (2000). „Тхе Блоом'с сyндроме гене продуцт интерацтс wитх топоисомерасе ИИИ”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 275 (13): 9636—44. ПМИД 10734115. дои:10.1074/јбц.275.13.9636. 
  7. ^ Фреире Р, д'Адда Ди Фагагна Ф, Wу L, Педраззи Г, Стагљар I, Хицксон ИД, Јацксон СП (2001). „Цлеаваге оф тхе Блоом'с сyндроме гене продуцт дуринг апоптосис бy цаспасе-3 ресултс ин ан импаиред интерацтион wитх топоисомерасе ИИИалпха”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 29 (15): 3172—80. ПМЦ 55826Слободан приступ. ПМИД 11470874. дои:10.1093/нар/29.15.3172. 
  8. ^ Ху П, Берестен СФ, ван Брабант АЈ, Yе ТЗ, Пандолфи ПП, Јохнсон ФБ, Гуаренте L, Еллис НА (2001). „Евиденце фор БЛМ анд Топоисомерасе ИИИалпха интерацтион ин геномиц стабилитy”. Хуман Молецулар Генетицс. 10 (12): 1287—98. ПМИД 11406610. дои:10.1093/хмг/10.12.1287. 
  9. ^ Бросх РМ, Ли ЈЛ, Кеннy МК, Кароw ЈК, Цоопер МП, Куреекаттил РП, Хицксон ИД, Бохр ВА (2000). „Реплицатион протеин А пхyсицаллy интерацтс wитх тхе Блоом'с сyндроме протеин анд стимулатес итс хелицасе ацтивитy”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 275 (31): 23500—8. ПМИД 10825162. дои:10.1074/јбц.М001557200. 

Литература[уреди | уреди извор]