Тактилни сензор

Сензор коже компаније XЕЛА Роботицс, троосни тактилни сензор високе густине у танком, меком, издржљивом паковању, са минималним ожичењем.

ППС систем тактилног сензора (ТацтилеХеад) дизајниран да квантификује расподелу притиска преко лица и главе. Користан је за оптимизацију ергономског дизајна покривала за главу и наочара.

Тактилни сензор је уређај који мери информације које произилазе из физичке интеракције са околином. Тактилни сензори су генерално моделовани према биолошком осећају додира коже који је способан да детектује стимулусе који су резултат механичке стимулације, температуре и бола (иако осећај бола није уобичајен код вештачких тактилних сензора). Тактилни сензори се користе у роботици, рачунарском хардверу и сигурносним системима. Уобичајена примена тактилних сензора је у уређајима са екраном осетљивим на додир на мобилним телефонима и рачунарима.

Тактилни сензори могу бити различитих типова укључујући пиезорезистивне, пиезоелектричне, оптичке, капацитивне и еласторезивне сензоре. Тактилни сензори такође долазе у облику филмова за индикацију притиска који откривају расподелу притиска и магнитуду између додирних површина на основу тренутне и трајне промене боје. Ови филмови за индикацију притиска су сензори за једнократну употребу који хватају максимални притисак којем су били изложени. Филмови који индицирају притисак активирају се хемијском реакцијом и представљају неелектронске сензоре.

Употребе

Тактилни сензори се појављују у свакодневном животу као што су дугмад лифта и лампе које се затамњују или постају светлије додиром базе. Постоји и безброј других апликација за тактилне сензоре којих већина људи није ни свесна.

Сензори који мере веома мале промене морају имати веома високу осетљивост. Сензори морају бити дизајнирани тако да имају мали утицај на оно што се мери; смањење сензора често побољшава овај аспекат и може донети друге предности. Тактилни сензори се могу користити за тестирање перформанси многих облика апликација. На пример, ови сензори су коришћени у производњи аутомобила (кочнице, квачила, заптивке на вратима, дихтунзи), ламинација батерија, вијчани спојеви, горивне ћелије итд.

Тактилна слика, као медицински модалитет снимања, превођење чула додира у дигиталну слику заснива се на тактилним сензорима. Тактилно снимање блиско имитира ручну палпацију, пошто сонда уређаја са низом сензора притиска монтираним на његовој површини делује слично људским прстима током клиничког прегледа, деформишући меко ткиво сондом и откривајући настале промене у обрасцу притиска.

Роботима дизајнираним за интеракцију са објектима који захтевају руковање које укључује прецизност, спретност или интеракцију са необичним објектима, потребан је сензорни апарат који је функционално еквивалентан човековој тактилној способности. Тактилни сензори су развијени за роботску употребу са роботима. Тактилни сензори могу да допуне визуелне системе дајући додатне информације када робот почне да хвата предмет. У овом тренутку вид више није довољан, јер се механичка својства објекта не могу одредити само видом. Одређивање тежине, текстуре, крутости, центра масе, коефицијента трења и топлотне проводљивости захтева интеракцију објекта и неку врсту тактилног сенсинга.

Неколико класа тактилних сензора се користи у роботима различитих врста, за задатке који обухватају избегавање судара и манипулацију. Неке методе за истовремену локализацију и мапирање засноване су на тактилним сензорима.

Спољашње везе

• Аутоматион анд Роботицс
• Тацтиле/Тоуцх анд Ресистиве Басед Сенсорс Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2009)
• „Sensor Technology – SynTouch, Inc.”. www.syntouchllc.com. 6. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)