Талинолол
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.228.618 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C20H33N3O3 | |
| Моларна маса | 363,494 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Талинолол је органско једињење, које садржи 20 атома угљеника и има молекулску масу од 363,494 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 6 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 9 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 3,5 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -5,3 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 86,1 |
Стереокемија
[уреди | уреди извор]Талинолол садржи стереоцентар и састоји се од два енантиомера. Ово је рацемат, тј. Смјеса од 1: 1 ( Р ) и ( С ) - облик:[6]
| Енантиомери талинолола | |
|---|---|
-talinolol.svg) ЦАС-Нуммер: 71369-60-3 |
-talinolol.svg) ЦАС-Нуммер: 71369-59-0 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Ф. в. Бруцххаусен, Г. Даннхардт, С. Ебел, А. W. Фрахм, Е. Хацкентхал, У. Холзграбе (Хрсг.): Хагерс Хандбуцх дер Пхармазеутисцхен Праxис: Банд 9: Стоффе П-З, Спрингер Верлаг, Берлин, Ауфл. 5, 2014, С. 767, ИСБН 978-3-642-63389-8.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
