Тамара Калитерна
Тамара Калитерна (Загреб, 1945 – Београд, 2013) је била новинарка, публицисткиња и антиратна активисткиња. Социологију је дипломирала на Филозофском факултету у Београду. Радила је у новинским агенцијама Тањуг и Фонет. Писала је за бројне листове, портале и недељнике. Била је чланица Реформских снага Југославије, Грађанског савеза Србије, Социјалдемократске уније и Независног друштва новинара Војводине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Тамара Калитерна је рођена у Загребу 1945. године. Детињство је провела у Ријеци. Избачена је из гимназије због организовања штрајкова. У другом разреду гимназије изгубила је право уписа у све ријечке гимназије. Прешла је у Загреб. Матурирала је на сушачкој гимназији.
Уз једног студента из Мостара, једина је рањена ватреним оружјем, у леву потколеницу, на студентским протестима 1968. године у Београду, као студенткиња социологије. Осумњичена да је каменицом „оштетила ватрогасно возило и починила штету народној имовини”, истражном судији је узвратила „да насиље није из њеног политичког репертоара”.[1]
Новинарством је почела да се бави током студија, у листу Борба. Од 1968. до 1975. радила је у недељнику Економска политика, потом, до 1995. у новинској агенцији Тањуг, где је била запослена у спољнополитичкој редакцији, најпре као новинарка, затим као уредница.
Била је уредница и колумнисткиња у београдском дневнику Данас, црногорском недељнику Монитор, као и на интернет порталу Пешчаник.
Редовно је писала за београдски месечник Република, недељнике Недјеља из Сарајева, Независни и Булевар из Новог Сада.[2]
Била је стална сарадница интернетског портала Аутономија, као и магазина Хелсиншка повеља.[2]
Бавила се антиратним активизмом. Сарађивала је са Иницијативом младих за људска права и Женама у црном. Учествовала је у бројним антиратним акцијама и истраживачким програмима. Уредила је Билтен о Резолуцији 1325 о феминистичко-антимилитаристичком приступу безбедности, демилитаризацији и утицају жена на решавање проблема у постконфликтним друштвима.[3]
Књига одабраних текстова Тамаре Калитерне "Понављачи лажне историје", у којој су сабрани њени текстови из периода 1990-2013, објављена је 2013. године у издању новосадског ИП Цензура из Новог Сада и Жена у црном из Београда.[4]
Била је једна од најбољих новинарки-документаристкиња на простору бивше Југославије.[5]
Преминула је у Београду, у 68. години, након кратке и тешке болести.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Перовић, Латинка (септембар—октобар 2013). „Похвала интелектуалној и моралној доследности” (ПДФ). Хелсиншка повеља. бр. 179-180: 66—68.
- ^ а б „Преминула новинарка Тамара Калитерна”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-02-20.
- ^ Зајевић, Сташа (2022). Женска мировна агенда : 2023. Београд: Жене у црном. ИСБН 9788685451898.
- ^ Сејдиновић, Недим (2013-07-13). „Књига Тамаре Калитерне”. Пешчаник (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-20.
- ^ а б Европа, Радио Слободна (2013-12-19). „Преминула новинарка Тамара Калитерна”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-02-20.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]