Пређи на садржај

Тања Татомировић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Тања Татомировић
Тања Татомировић
Лични подаци
Датум рођења1973.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољекомуникологија

Тања Татомировић (Београд, 1. август 1973) међународни је стручњак у области односа с јавношћу, уз искуство стечено у медијској, образовној, петрохемијској и нафтно-гасној, те информационо-комуникационој и софтверској индустрији на два континента и више од 20 земаља.

Завршила је Лондонску школу за односе с јавношћу, специјализоване обуке за кризну комуникацију, те друге специјалистичке обуке у области медија и комуникације, те друге специјалистичке обуке у области медија и комуникације, као и из области друштвених иновација на University of Washington, Evans School of Public Policy & Governance, Seattle, United States of America.[1]

Дипломирани је политиколог и мастер комуникологије са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, а успешно је, са просеком 9.31/10.00, окончала и докторске студије менаџмента у култури и медијима на Факултету драмских уметности у Београду, где јој је тема, као и истраживања, била везана за нове облике управљања репутацијом у дигиталном окружењу.[2]

Овлашћени је медијатор, посредник у споровима, регистрована под бројем лиценце 740-09-00423/2020-22 од 2. јуна 2020. у Министарству правде Републике Србије.

Професионално ангажовање[уреди | уреди извор]

Водила је кризну комуникацију у највећем домаћем извознику – панчевачкој Петрохемији, након чега је била директор сектора за корпоративне комуникације у једној од највећих телекомуникационих компанија у еx-Yу региону. Била је саветник за односе с јавношћу у републичком Вишем трговинском суду, те новинар у дневним високотиражним листовима. Осим рада у тој области, Тања је врло ангажована у маркетиншким и активностима корпоративне друштвене одговорности (спонзорства и донације).[3]

Од 2000. до 2005. године била је наставник и разредни старешина у различитим школама у Панчеву и Београду, предајући друштвену групу предмета (Устав и права грађана, Грађанско васпитање, и сл.), након чега је прешла у Виши трговински суд Републике Србије, као саветник за односе с јавношћу и координатор ПР служби 17 регионалних трговинских судова. Ту је радила на успостављању транспарентности трговинских судова, на првом wеб порталу трговинских судова и 2006. године је, са својим тимом, добила награду Повереника за информације од јавног значаја и заштиту приватности података, на Дан права јавности да зна.

У јулу 2007. постала је члан Одбора директора панчевачке ХИП Петрохемије, као први менаџер за односе с јавношћу те компаније, тада највећег домаћег извозника. До краја 2008. водила је и односе с јавношћу, као и први Медија центар Петрохемије, отворен за дешавања и осталих компанија, удружења и организација.

Од 2009. до краја 2011. године радила је као директор сектора за корпоративне комуникације, водећи тим од 12 људи у Србији, Бугарској, те еx-Yу земљама, за једног од највећих провајдера дигиталне ТВ и интернета у региону.

Током 2011. године постала је и један од кандидата за привременог заступника капитала специјализованог за медије, испред Агенције за приватизацију Републике Србије. Као привремени заступник капитала, уско специјализован за медије, водила је приватизацију најстаријег живог недељника на Балкану, листа „Панчевац”, од априла 2015. године до његове приватизације у септембру исте године.[4]

Године 2014/2015. радила и у Холандији, у компанији South Stream Transport BV Amsterdam, где је била саветник за корпоративне комуникације за један од кључних гасовода у Европи.

Од почетка 2013. године радила је, у различитим ангажманима и функцијама, са мањим прекидима, у компанији Мицрософт, где је почела као вођа комуникација за Србију, Црну Гору, Кипар и Малту, а потом била задужена за комуникацију и маркетинг на друштвеним мрежама у 15 земаља региона, водила корпоративне и комерцијалне комуникације за регион од 24 земље у Европи и Евроазији, да би од октобра 2021. године преузела функцију директора комуникација у Развојном центру компаније Мицрософт у Србији, једном од најзначајнијих и најбрже растућих развојних центара те компаније у овом делу света.[5][6][7] Тања је, после више од декаде рада у овој компанији, напустила Мицрософт априла 2023. године.

Као предавач и писац[уреди | уреди извор]

Бави се саветничким послом у области односа с јавношћу, а држи предавања из области комуникација (стручне конференције, ЕУ пројекти,…) и тренинге медијских наступа, кризне комуникације и комуникације на интернету. Аутор је више објављених стручних радова.[8]

Аутор је и књиге „Мусолинијев микрофон – радио пропаганда фашистичке Италије”, која је првенац издавачке делатности Друштва Србије за односе с јавношћу, а која обрађује тематику радио пропаганде и увршћена је на списак додатне литературе на студијама историје Београдског универзитета.[9]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Тања је послужила као узор за лик у роману популарног писца Игора Маројевића, под насловом „Праве Београђанке”, у издању Лагуне издатог 2017. године.[10]

Тања је у оквиру Мицрософт кампања била сценариста и продуцент и за неколико спотова који су се емитовали у 30 земаља региона.[11][12][13]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Тања је добитник више домаћих и међународних награда и признања у области комуникација (ПРИЗНАЊЕ за кризну комуникацију) и маркетинга (ЦТАМ ЦАП), од којих су:

  • Признање за најбољу кризну комуникацију 2010. године – Друштво Србије за односе с јавношћу
  • Друга најбоља маркетиншка кампања у Европи за представљање новог производа - ЦТАМ ЦАП (Creative Awards Program), Silver Award, New Product or Service Launch, 2010. године
  • Крајем 2010. године, међународни часопис Дигитал ТВ уврстио је, због коришћења нових медија у корпоративној комуникацији, у 50 најзначајнијих лица броадбанд/дигиталне индустрије у Европи,[14]
  • Међународна награда Pro PR Globe Awards за 2020. годину.[15]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Мр Тања Татомировић”. Друштво за односе са јавношћу. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2016.  и Тања Татомировић, приступљено 16.12.2016.
  2. ^ „ЈА КАО МЕДИЈ – ТАЊА ТАТОМИРОВИЋ, ЕКСПЕРТКИЊА ЗА КОМУНИКАЦИЈЕ”. САМ. Приступљено 2. 8. 2022. 
  3. ^ „Тања Татомировић”. Априори. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2016. 
  4. ^ „Тања Татомировић нови заступник државног капитала у „Панчевцу””. Лист Панчевац. Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 2. 8. 2022. 
  5. ^ „Тања Татомировић”. БИЗимпацт. Приступљено 2. 8. 2022. 
  6. ^ „Тања Татомировић, Комуниколог, директор је комуникација за регион од 24 земље у компанији Мицрософт”. Дигитал Цонференце 2021. Приступљено 2. 8. 2022. 
  7. ^ „Латвијā непиециешамс виенотс ун ефектīвс клиенту изпēтес рīкс”. ФНА. Приступљено 2. 8. 2022. [мртва веза]
  8. ^ „Тања Татомировић”. Ацадемиа. Приступљено 2. 8. 2022. 
  9. ^ „Мусолинијев микрофон – Радио пропаганда фашистичке Италије”. Маркетинг мрежа. Приступљено 2. 8. 2022. 
  10. ^ „Панчевка о којој ћемо читати у књизи „Праве Београђанке“”. 013 онфо. Приступљено 2. 8. 2022. 
  11. ^ „Мицрософт Билги Гüвенлиğи Хаттı”. Yоу Тубе. Приступљено 2. 8. 2022. 
  12. ^ „Сафер Интернет Даy”. Yоу Тубе. Приступљено 2. 8. 2022. 
  13. ^ „“Шта је са твојом приватношћу?” – Дан приватности података 2015”. Yоу Тубе. Приступљено 2. 8. 2022. 
  14. ^ „Тања амонг топ 50 пеопле ин Еуропеан дигитал индустрy фор 2010”. Дигитал магазине. Приступљено 2. 8. 2022. (језик: енглески)
  15. ^ „Добитници награда Про ПР Глобе Аwардс 2020”. Социал Емотион Онлине. Приступљено 2. 8. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тања Татомировић на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tanja_Tatomirović&oldid=27756006”