Пређи на садржај

Тартарски бифтек

С Википедије, слободне енциклопедије
Тартарски бифтек
Тартарски бифтек
Главни састојцисирова говедина
  Медија: Тартарски бифтек

Тартарски или татарски бифтек, је јело од говеђег[1][2] или коњског меса.[3] које је по урбаном миту добило назив по коњаницима Татарима. Што је делимично тачно. Наводно су су говеђе шницле, у недостатку машине за млевења меса, стављали под седло и јахали на њима два дана. Тако су добијали месо идеално за мазање на хлеб. Као и већина митова, када се подвргну детаљнијем тесту испостављају се нетачни. "The Cambridge Medieval History" из 1924 заправо нам потврђује да су Монголски коњаници заиста стављали комаде меса под седло, али искључиво из разлога да коњима ублаже рани и чиреве које им је седло можда проузроковало. До краја дана, месо је практично било нејестиво. "Steak tartare" постао је популаран после Другог светског рата, негде 50-тих година у САД-у. Beefsteack à l'Américaine како се тада спеловао и називало популарно јело у Америци, заправо је претеча Тартар бифтека, тј. Тартар бифтек је његов дериват и назив је добио по тартар сосу који се уз њега служио а не по Татарским коњаницима који једу сирово месо. Назив Татар бифтек без "р" углавном се задржао у земљама источне Европе, заједно са митом о коњаницима и седлу.

Избор зачина је ствар личног укуса. Поједини рецепти предлажу чак више од стотину зачина. Неки од њих су: кашичица сенфа, кашика Ворчестера, туцана црвена паприка (може и мало љуте), со, млевени бибер (бели и црни), чили сос, мало кечапа, ситно исецкан црни и бели лук, першунов лист, лимунов сок, сецкани кисели корнишони, капар, мало коњака, умућено жуманце, ...

Тартарски бифтек се маже на препечен хлеб, са мало путера, мада нема специјалних правила како уживати у овом деликатесу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Wаxман, Јонатхан; Стееле, Том; Флаy, Боббy; Керницк, Јохн (2007). А Греат Америцан Цоок: Реципес фром тхе Хоме Китцхен оф Оне оф Оур Мост Инфлуентиал Цхефс. Хоугхтон Миффлин Харцоурт. ИСБН 978-0-618-65852-7. 
  2. ^ Соколов, Раyмонд А. (2003). Тхе Цоок'с Цанон. Харпер Цоллинс. стр. 183. ИСБН 978-0-06-008390-8. 
  3. ^ Лонелy Планет, Фоод Ловер'с Гуиде то тхе Wорлд: Еxпериенце тхе Греат Глобал Цуисинес, 2014, п. 97

Литература

[уреди | уреди извор]