Пређи на садржај

Тарзан

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Тарзан (филм).
Тарзан
Скулптура Тарзана у забавном парку Анкара
Прво прик.Октобар 1912.[1]
Информације
НадимакГосподар џунгле
АлијасЏон Клејтон, Лорд Грејсток[2]
ВрстаЧовек
ПолМушки
СпецијалностНадљудска снага и издржљивост, способност комуникације са животињама, натпросечна способност учења
ТитулаЛорд[3]
амерички Ашвин[4]
Гроф Грејсток[5]
ПородицаОдгајила га је мајмуница по имену Кала
Супруг(а)Џејн Портер
ДецаКорак (Џон Клејтон)
РођациЏеки Клејтон (унук)[6]
АдресаАфричка џунгла
НационалностЕнглез
ТумачЕлмо Линколн
Џони Вајсмилер
Лекс Баркер
Гордон Скот
ИзмислиоЕдгар Рајс Бероуз

Тарзан (енг. Tarzan, Џон Клејтон II, виконт Грејсток) је измишљени лик из књига, филмова и стрипова који је створио писац Едгар Рајс Бароуз (Edgar Rice Burroughs). Тарзан је архетипно дивље дете које су узгајили у афричкој џунгли велики мајмуни Мангани; он касније доживљава цивилизацију, али је одбацује и враћа се у дивљину као херојски авантуриста. Први пут се појавио у роману Тарзан међу мајмунима (Tarzan of the Apes, у издању часописа 1912, у књижном издању 1914. године), а касније у још 25 наставка књиге и небројено пута у разним другим медијима, као ауторизован или неауторизован лик. Филмска верзија Тарзана као племенитог дивљака („Ме Тарзан, Yоу Јане”), у којој наступа Џони Вајсмилер, не одражава оригинални карактер романа, који је милостив и високо софистициран.

Тарзан на филму

[уреди | уреди извор]

Лик Тарзана је обрађен у најмање 200 филмова у периоду између 1918. и 2014.[7] Најпознатија интерпретација Тарзана на филму био је амерички глумац швапског порекла Џони Вајсмилер (Јохннy Wеиссмüллер). Овај олимпијски пливач успешно је глумио Тарзана у не мање него 12 филмова, од 1932. до 1948. године и учинио га готово легендарним.

Осим представљања на целулоидном платну, Тарзан је приказан и у бројним телевизијским серијама и цртаним филмовима, од којих су најуспешнији Дизнијеви, а нашао се и у бројним видео играма.

Тарзан у стрипу

[уреди | уреди извор]

Иако су познатије његове филмске адаптације, али је у стрипу овај лик, пером Берна Хогарта (Бурне Хогартх) током 1930-их достигао свој врхунац експресије. Стрип-уметник Хал Фостер (Хал Фостер) га је 1929. први адаптирао, а цртали су га и великани стрипа као што су Рас Манинг (Рус Маннинг) под чијим пером је Тарзанов лик 1960-их доживео своју уметничку ренесансу.

Сећам се, још давно, кад сам имао дванаест година. Мој отац, са некаквом хрпом папира под пазухом провозао ме улицама Чикага, све до великог Института Уметности, и тамо је ставивши на сто туце мојих цртежа, скица, које је без мог знања пажљиво сачувао, упитао људе за великим столом: "Да ли је ово довољан разлог да сина упишем на ваше часове цртања?" Тако је све почело. Отац би данас био поносан на мене.

— Берн Хогарт "Микеланђело Стрипа"[8]

Српски Тарзан

[уреди | уреди извор]

У 1980-им, новосадско предузеће „Форум Маркетпринт“ по лиценци је производило стрипски серијал „Тарзан“, који је објављиван у више европских земаља. Главни цртач је био Бранислав Керац, тушер Бранко Плавшић, а сценариста Славко Драгинчић. Сценарије су такође писали: Петар Алаџић, Растислав Дурман, Светозар Обрадовић, Драгана Станковић Вићановић, Душан Вукојев. Цртачи су били Горан Ђукић Горски, Миодраг Ивановић Микица, Павел Коза, Маринко Лебовић, Петар Меселџија, Милан Милетић, Сибин Славковић и Драган Стокић Рајачки.[9]

Радови инспирисани Тарзаном

[уреди | уреди извор]

Џери Сигел је именовао Тарзана и још један Бароузов лик, Дона Картера, као ране инспирације за његову креацију Супермена.[10]

Тарзанова популарност је инспирисала бројне имитаторе у пулп магазинима. Знатан број њих, као што су Ква и Ка-Зар су били директне или слободно интерпретиране копије; други, попут Плариса од снегова, су били слични ликови у различитом окружењу, или са различитом изгледом. Од тих ликова најпопуларнији је био Ки-Гор, о коме је написано педесет девет романа који су се појавили између зиме 1939. до пролећа 1954. у часопису Приче о џунгли.[11][12][13]

Врсте назване по Тарзану

[уреди | уреди извор]
Тхе цхамелеон он а бранцх
Clumma tarzan на Мадагаскару

Тарзан је комеморисан у научном имену врсте камелеона, Calumma tarzan, чије природно станиште је Мадагаскар.[14]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Налепница књиге оф Едгара Рајса Бароуза, која приказује Тарзана како држи планету Марс, окружен другим ликовима Бароузових прича. Налепницу је дизајнирао око 1918. године Стадли Олдхам Бароуз, ауторов нећак[15]

Едгар Рајс Бароуз

[уреди | уреди извор]
  1. Tarzan of the Apes (1912) (Пројекат Гутенберг унос:електронска књига) (ЛибриВоx.орг звучна књига)
  2. The Return of Tarzan (1913) (електронска књига) (звучна књига)
  3. The Beasts of Tarzan (1914) (електронска књига) (звучна књига)
  4. The Son of Tarzan (1915) (електронска књига) (звучна књига)
  5. Tarzan and the Jewels of Opar (1916) (електронска књига) (звучна књига)
  6. Jungle Tales of Tarzan (1919) (електронска књига) (звучна књига)
    • "Tarzan's First Love" (1916)
    • "The Capture of Tarzan" (1916)
    • "The Fight for the Balu" (1916)
    • "The God of Tarzan" (1916)
    • "Tarzan and the Black Boy" (1917)
    • "The Witch-Doctor Seeks Vengeance" (1917)
    • "The End of Bukawai" (1917)
    • "The Lion" (1917)
    • "The Nightmare" (1917)
    • "The Battle for Teeka" (1917)
    • "A Jungle Joke" (1917)
    • "Tarzan Rescues the Moon" (1917)
  7. Tarzan the Untamed (1920) (електронска књига)
    • "Tarzan and the Huns" (1919)
    • "Tarzan and the Valley of Luna" (1920)
  8. Tarzan the Terrible (1921) (електронска књига) (звучна књига)
  9. Tarzan and the Golden Lion (1922, 1923) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  10. Tarzan and the Ant Men (1924) (електронска књига)
  11. Tarzan, Lord of the Jungle (1927, 1928) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2010))
  12. Tarzan and the Lost Empire (1928) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  13. Tarzan at the Earth's Core (1929) (електронска књига)
  14. Tarzan the Invincible (1930, 1931) (електронска књига)
  15. Tarzan Triumphant (1931) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  16. Tarzan and the City of Gold (1932) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  17. Tarzan and the Lion Man (1933, 1934) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  18. Tarzan and the Leopard Men (1935) (електронска књига)
  19. Tarzan's Quest (1935, 1936) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  20. Tarzan and the Forbidden City (1938) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
  21. Tarzan the Magnificent (1939) (електронска књига)
    • "Tarzan and the Magic Men" (1936)
    • "Tarzan and the Elephant Men" (1937–1938)
  22. Tarzan and the Foreign Legion (1947) (електронска књига Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2010))
  23. Tarzan and the Madman (1964)
  24. Tarzan and the Castaways (1965)
  25. Tarzan and the Tarzan Twins (1963, за младе читаоце)
  26. Tarzan: the Lost Adventure (незавршен рад) (Џо Р. Лансдејл је ревидиран и довршен ово дело) (1995)

Други аутори

[уреди | уреди извор]
  • Бартон Верпер – Бароузов посед никад није одобрио ове романе. Они су уклоњени са тржишта, а преостале копије су уништене.
    1. Tarzan and the Silver Globe (1964)
    2. Tarzan and the Cave City (1964)
    3. Tarzan and the Snake People (1964)
    4. Tarzan and the Abominable Snowmen (1965)
    5. Tarzan and the Winged Invaders (1965)
  • Фриц Лејбер – први роман који је одобрио Бароузов посед, и који је нумерисан као 25. књига Тарзанове серије.
  • Филип Хозе Фармер
Фармер је такође написао новелу базирану на његовој сопственој фасцинацији Тарзаном, са насловом Lord Tyger, и превео је роман Тарзан оф тхе Апес на есперанто.
Нови Тарзан

Издавач Фабер и Фабер уз подршку предузећа Едгар Рајс Бароуз, Инц. су обновили серију користећи аутора Андија Бригса. Године 2011 он је објавио прву књигу серије Тарзан: Грејсток завештање. Године 2012 он је објавио другу књигу Тарзан: Ратник из џунгле, а 2013. године, он је објавио трећу књигу Тарзан: Земље дивљака.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „www.тарзан.цом”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 16. 06. 2008. 
  2. ^ Ин Бурроугхс, Едгар Рице (1914). „Цхаптер XXВ”. Тарзан оф тхе Апес. „Сомехоw, евен агаинст алл реасон, I сеем то сее хим а гроwн ман, такинг хис фатхер'с плаце ин тхе wорлд—тхе сецонд Јохн Цлаyтон—анд брингинг аддед хонорс то тхе хоусе оф Греyстоке.” 
  3. ^ Бурроугхс, Едгар Рице (1928). Тарзан, Лорд оф тхе Јунгле. 
  4. ^ Фармер, Пхилип Јосé (1972). „Цхаптер Оне”. Тарзан Аливе: А Дефинитиве Биограпхy оф Лорд Греyстоке. стр. 8. 
  5. ^ Греyстоке: Тхе Легенд оф Тарзан, Лорд оф тхе Апес. Wарнер Брос. 1984. 
  6. ^ Бурроугхс, Едгар Рице (1924). „Цхаптер Тwо”. Тарзан анд тхе Ант Мен. 
  7. ^ ИМДб - Интернет Мовие Датабасе
  8. ^ Едгар Рице Бурроугхс' Тарзан: Бурне Хогартх'с Лорд оф тхе Јунгле (1972, 1976), Дарк Хорсе Боокс 2014, пп. 8
  9. ^ Предраг Ђурић. „Тарзан, југословенска продукција“ Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (17. октобар 2015), поводом изложбе "Тарзан у Новом Саду", Културни центар Нови Сад, 2012; извор: Војвођански стрип
  10. ^ „Јеррy Сиегел Цитес Ботх Тарзан анд Јохн Цартер ас Кеy Инфлуенцес ин Цреатинг Суперман”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 12. 05. 2019. 
  11. ^ Хутцхисон, Дон (2007). Тхе Греат Пулп Хероес. Боок Републиц Пресс. стр. 195. ИСБН 978-1-58042-184-3. 
  12. ^ Арвинд Крисхна Мехротра (2006). Ан иллустратед хисторy оф Индиан литературе ин Енглисх. Перманент Блацк. стр. 351. ИСБН 978-81-7824-151-7. 
  13. ^ Стеин, А.Б.; Атхреyа, V.; Гернгросс, П.; Балме, Г.; Хенсцхел, П.; Карантх, У.; Миqуелле, D.; Ростро, С.; Камлер, Ј.Ф.; Лагуардиа, А. (2016). „Пантхера пардус”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2016.1. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. 
  14. ^ Беоленс, Бо; Wаткинс, Мицхаел; Граyсон, Мицхаел . Тхе Епонyм Дицтионарy оф Рептилес. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 2011. ИСБН 978-1-4214-0135-5. . xиии + 296 пп. . ("Тарзан", пп. 260–261).
  15. ^ „Леттер бy Е. Р. Бурроугхс”. Еxлибрис-арт.цом. 4. 2. 1922. Приступљено 30. 5. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бурроугхс, Едгар Рице (1928). Тарзан, Лорд оф тхе Јунгле. 
  • Аннетте Wаннамакер анд Мицхелле Анн Абате, едс. Глобал Перспецтивес он Тарзан: Фром Кинг оф тхе Јунгле то Интернатионал Ицон (Роутледге; 2012) 216 пагес; студиес бy сцхоларс фром тхе Унитед Статес, Аустралиа, Цанада, Исраел, тхе Нетхерландс, Германy, анд Франце.
  • Еган, Сеан (2017). Тарзан: Тхе Биограпхy. Лондон: Аскилл Публисхинг. ИСБН 978-0-9545750-7-6. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tarzan&oldid=28525634”