Пређи на садржај

Темноспондyли

С Википедије, слободне енциклопедије

Темноспондyлс
Временски распон:
Мисисипијан - аптијан, 330–120 Ма Могући таксон потомак Лиссампхибиа опстаје до данас
Скелет Ерyопс мегацепхалус
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Наткласа: Тетрапода
Кладус: Батрацхоморпха
Ред: Темноспондyли
Зиттел, 1888
Подгрупе

Види испод

Темноспондyли (од грчки τέμνειν, темнеин 'сећи' и σπόνδυλος, спондyлос 'пршљен') или темноспондyлс је разноврстан древни ред малих до џиновских тетрапода — који се често сматрају примитивним водоземцима — који су цветали широм света током периода карбона, перма и тријаса, а фосили су пронађени на свим континентима. Неколико врста се наставило у периодима јуре и ране креде, али су све изумрле до касне креде. Током око 210 милиона година еволуционе историје, прилагодили су се широком спектру станишта, укључујући слатководно, копнено, па чак и приобално морско окружење. Њихова животна историја је добро схваћена, са фосилима познатим из стадијума ларве, метаморфозе и зрелости. Већина темноспондила је била полуводена, иако су неки били скоро потпуно копнени, враћајући се у воду само да би се размножавали. Ови темноспондили су били међу првим кичмењацима потпуно прилагођеним животу на копну. Иако су темноспондили водоземци, многи су имали карактеристике као што су крљушти и оклопне коштане плоче које их разликују од модерних лисамфибија меког тела (жабе и крастаче, тритони, даждевњаци и цецилије).

Опис[уреди | уреди извор]

Дорзални (лево), вентрални (у средини) и задњи (десно) погледи на лобању Метопосаурус

Многи темноспондили су много већи од постојећих водоземаца и површно подсећају на крокодиле, што је довело до тога да се многи таксони именују суфиксом - суцхус. Највећи таксони, који су претежно били мезозојски стереоспондили, имали су лобање веће од једног метра, а цела животиња би била неколико метара дужине (за референцу, највећи живи водоземац, Андриас, је око 1,8 метара дужине тела).[1][2][3][4] Други су мањи и подсећају на даждевњаке, посебно на амфибамиформне и микромелерпетидне дисорофоиде.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wаррен, Анне А.; Хутцхинсон, Марк Н. (1983-09-13). „Тхе ласт Лабyринтходонт? А неw брацхyопоид (Ампхибиа, Темноспондyли) фром тхе еарлy Јурассиц Евергреен форматион оф Qуеенсланд, Аустралиа”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. Б, Биологицал Сциенцес. 303 (1113): 1—62. Бибцоде:1983РСПТБ.303....1W. ИССН 0080-4622. дои:10.1098/рстб.1983.0080. 
  2. ^ Цоx, C. Баррy; Хутцхинсон, П. (1991). „Фисхес анд ампхибианс фром тхе Лате Пермиан Педра де Фого Форматион оф нортхерн Бразил”. Палаеонтологy. 34: 561—573. 
  3. ^ Р., Сцхоцх, Раинер (1999). Цомпаративе остеологy оф Мастодонсаурус гигантеус (Јаегер, 1828) фром тхе Миддле Триассиц (Леттенкеупер: Лонгобардиан) оф Германy (Баден-Wüрттемберг, Баyерн, Тхüринген). Стаатл. Мусеум фüр Натуркунде. ОЦЛЦ 247114091. 
  4. ^ Стеyер, Ј. Сéбастиен; Дамиани, Росс (2005-05-01). „А гиант брацхyопоид темноспондyл фром тхе Уппер Триассиц ор Лоwер Јурассиц оф Лесотхо”. Буллетин де ла Социéтé Гéологиqуе де Франце. 176 (3): 243—248. ИССН 1777-5817. дои:10.2113/176.3.243. 
  5. ^ Сцхоцх, Раинер Р.; Рубидге, Бруце С. (2005-09-30). „Тхе ампхибамид Мицропхолис фром тхе Лyстросаурус Ассемблаге Зоне оф Соутх африца”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy (на језику: енглески). 25 (3): 502—522. ИССН 0272-4634. С2ЦИД 85979872. дои:10.1671/0272-4634(2005)025[0502:ТАМФТЛ]2.0.ЦО;2. 
  6. ^ Андерсон, Ј.С.; Реисз, Р.Р.; Сцотт, D.; Фрöбисцх, Н.Б.; Сумида, С.С. (2008). „А стем батрацхиан фром тхе Еарлy Пермиан оф Теxас анд тхе оригин оф фрогс анд саламандерс” (ПДФ). Натуре. 453 (7194): 515—518. Бибцоде:2008Натур.453..515А. ПМИД 18497824. С2ЦИД 205212809. дои:10.1038/натуре06865. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-07-26. г. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]