Пређи на садржај

Термички асистирано магнетно записивање

С Википедије, слободне енциклопедије

Термички асистирано магнетно записивање (ХАМР) је технологија магнетног складиштења на тврде дискове у којој се користи мали ласер како би се загрејао део диска на коме се пише. Топлота мења магнетна својства диска (његову коерцитивност) на кратко време, смањујући или спречавајући суперпарамагнетички ефекат током уписивања. Овај магнетни ефекат поставља ограничење на густину магнетног записа (колико података се може сместити на одређену површину диска). Ефекат ХАМР-а је да дозволи уписивање на много мањој површини него раније, повећавајући тиме количину података која може да се сачува на стандардној диск плочи.[1][2]

Ова технологија се првобитно сматрала превише компликованом за остваривање. У 2016. ХАМР тврди дискови нису још увек заступљени на тржишту, али се налазе у напредној фази развијања са демонстрационим дисковима произведеним од стране компанија попут Сигејта (Сеагате). Иако је ТДК предвидео да ће ХАМР тврди дискови бити комерцијално доступни у 2015. години, тренутно најбоље предвиђање је да ће се на тржишту појавити тек 2018. године.[3][4]

Преглед[уреди | уреди извор]

Постоји мноштво технологија које су развијене како би се обезбедио повећан капацитет тврдих дискова са малим ефектом на цену. Једна од најновијих је ПР технологија (Перпендицулар Рецординг). Како би се отишло изван граница ПР технологије, развијају се нове технологије, укључујући хелијумом пуњене тврде дискове (СМР технологија - Схинглед магнетиц рецординг), као и термички асистирано магнетно уписивање (ХАМР).

Принцип рада тврдих дискова који користе ХАМР (Хеат Ассистед Магнетиц Рецординг) технологију.

Ограничења ПР технологије је често карактерисана од стране конкурентних захтева за већом брзином читања и уписивање података и стабилности опште познатих као Трилема магнетног записивања. ХАМР је једна од техника која за циљ има да разбије трилему и направи функционално решење. Проблем је тај што за поуздано складиштење података за веома мале величине бита магнетни медијум мора бити направљен од материјала са веома високом коерцитивношћу. Са повећањем просторне густине података, површина коју заузима један бит је толико мала, а захтевана коерцитивност постаје толико висока, тако да се не може направити магнетно поље довољне снаге да трајно измени податке (зато што није могуће произвести јаче магнетно поље на мањем простору помоћу постојећих метода). Заправо, постоји тачка након које постаје непрактично или немогуће направити функционални тврди диск зато што активност магнетног уписивања више није одржива.

Коерцитивност је температурно зависна. Са порастом температуре коерцитивност опада. ХАМР користи ово физичко својство како би решио овај проблем. У ХАМР технологији се користи мали ласер како би загрејао малу површину на коју се уписују подаци. Када се тепмература површине на којој се пише подигне изнад Киријеве температуре, магнетни медијум ефективно губи већину своје коерцитивности, тако да магнетно поље реалне јачине може да уписује податке на медијум. Пошто се само мали део диска загрева, загрејани део се веома брзо хлади и мало енергије је потребно за процес.

ХАМР технологија би могла да повећа ограничење уписиве количине података за фактор од 100 и више. Ово би могло да резултује капацитетима складиштења и до 50 терабита по квадратном инчу. Цена употребе не би требала значајно да се разликује од не-ХАМР уређаја, пошто ласер користи само неколико десетина миливата (око 1% од уобичајених 5 до 12 вати активно коришћених код великих 3,5-инч тврдих дискова). ХАМР се такмичи са технологијама попут СМР-а.[5]

Посматрач за индустрију ИДЦ-а је у 2013. закључио да је технологија изузетно компликована и да постоји доста скептицизма да ли ће она икада комерцијално заживети, као и да је мала вероватноћа да ће ХАМР бити комерцијално доступан пре 2017. године.[5] Компанија Сигејт је изјавила да изазови укључују прикључивање и поравнавање ласерске диоде на главу за упис/читање и имплементација оптике за рад на малим растојањима за пренос топлоте, као и величине компоненти које су мање од било којих до сада коришћених.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

  • 1954. године, инжењери ПЛ Цорп-а радећи за РЦА поднели су захтев за патент који описује основне принципе коришћења топлоте у коњукцији (вези) са магнетним пољем у снимању података.[6] Њихово откриће је праћено са још многим другим патентима из ове области са почетним фокусом на траци за складиштење.
  • 1980. године, класа уређаја за складиштење података названих магнетно-оптичким дисковима постали су доступни за комерцијалну употребу, који су у суштини користили исту технику за уписивање података на диску. Једна од предности магнетно-оптичког снимања у поређењу са обичним магнентним дисковима у то време је била у начину на који је величина бита дефинисана од стране фокусираног ласерског зрака, у односу на само магнетно поље. 1988. године, 5,25-инчни магнетни оптички диск је могао да ускладишти од 650 мегабајта до неколико гигабајта података.[7]
  • Крајем 1992. године, Сони је увео МиниДиск, формат за снимање и пуштање музике, који је требао да замени аудио касете. МиниДиск је користио термички асистирано магнетно снимање, али су дискови читани оптички посредством Фарадејевог ефекта.
  • 2006. године Фуџицу је представио ХАМР.[8]
  • Од 2007. године, Сигејт је веровао да може да произведе тврди диск од 300 терабита (37,5 терабајта) користећи ХАМР технологију.[9] Неки новински сајтови погрешно су пренели да ће Сеагате представити тврди диск од 300 ТБ до 2010. године. Сигејт је одговорио на ове наводе да је 50 терабита по квадратном инчу могуће постићи коришћењем ХАМР технологије уз, можда, коришћење Бит Паттернед Медиа технологије, али се то може очекивати тек након 2010. године.[10]
  • У 2009. години Сигејт је успео да оствари 250 Гб по квадратном инчу користећи ХАМР. Ово је већ половина густине записа остварене посредством ПР технологије.[11]
  • Технологија развоја тврдог диска је напредовала прилично брзо и већ у јануару 2012. године, тврди дискови за десктоп уређаје су просечно имали капацитет од 500 до 2000 гигабајта, док су највећи тврди дискови достизали капацитет од 4 терабајта.[12] Још почетком 2000-те године је препознато да тренутна технологија тврдих дискова има своја ограничења и да је управо ХАМР једна од опција за повећање њиховог капацитета.[13]
  • У марту 2012. године Сигејт је постао први произвођач тврдих дискова који је успео да пређе границу од 1 терабита по квадратном инчу користећи управо ХАМР технологију.[14]
  • У октобру 2012. ТДК је најавила да је премашила 1.5 терабита по квадратном инчу користећи ХАМР технологију.[15] Ово одговара 2 ТБ по диск плочи у 3,5-инчном диску.
  • Новембра 2013. године Вестерн Диџитал је представио потпуно функционални ХАМР диск, додуше још увек није био спреман за комерцијалну употребу, а том приликом компанија Сигејт је најавила да очекују почетак продаје ХАМР дискова око 2016. године не прецизирајући тачан датум.[16][17]
  • У мају 2014. године, компанија Сигејт је изјавила да планирају производњу малих количина тврдих дискова величине од 6 до 10 ТБ у релативно блиској будућности, али су нагласили да ће то захтевати доста инвестиција, како техничких тако и у погледу тестирања производа.[18] Иако Сигејт није прецизирао да ли ће нови тврди дискови бити базирани на ХАМР технологији, према нагађању портала бит-тецх.нет велика је вероватноћа да ће бити. Сигејт је започео испоруку 8 ТБ тврдих дискова у јулу 2014. године без појашњења како су остварили тај капацитет. Сајт еxтреметецх.цом верује да је уместо ХАМР технологије коришћена СМР технологија.[19]
  • На Интермаг конференцији 2015. године у Пекингу, Кини, у периоду од 11. до 15. маја компанија Сигејт је представила ХАМР технологију са својим кључним компонентама попут НФТ-а (неар фиелд трансдуцер) и ФеПт медијума са густином записа од 1,402 Тб/инцх², као и поузданост у раду потпуно интегрисаних дискова.[20]
  • У октобру 2014. године, компанија ТДК, која је главни добављач компоненти водећим произвођачима тврдих дискова, изјавила је да ће ХАМР базирани тврди дискови са капацитетом од око 15 ТБ бити доступни од 2016. године и да су резултати од прототипова Сигејт тврдих дискова са 10 000 рпм који користе ТДК ХАМР компоненте показали да ће имати петогодишњу издржљивост иначе захтевану од стране потрошача.[21][1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Цоугхлин, Том (14. 10. 2014). „Тхе Аттрацтион Оф Магнетицс”. Форбес. Приступљено 30. 1. 2015. 
  2. ^ „Дата Стораге еволутион wитх 15ТБ анд 50ТБ хард дривес”. СторагеСерверс. 17. 10. 2014. Приступљено 30. 1. 2015. 
  3. ^ „ТДК: ХАМР тецхнологy цоулд енабле 15ТБ ХДДс алреадy ин 2015”. китгуру.нет. Приступљено 30. 1. 2015. 
  4. ^ Хард Диск Дривес wитх ХАМР Тецхнологy Сет то Арриве ин 2018
  5. ^ а б в Лаwсон, Степхен (1. 10. 2013). „Сеагате, ТДК схоw офф ХАМР то јам море дата инто хард дривес”. Цомпутерwорлд. Архивирано из оригинала 03. 04. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  6. ^ УС патент 2915594, БУРНС ЈР., ЛЕСЛИЕ L. & КЕИЗЕР, ЕУГЕНЕ О., "Магнетиц Рецординг Сyстем", публисхед 1. 12. 1959, ассигнед то РАДИО ЦОРПОРАТИОН ОФ АМЕРИЦА 
  7. ^ „СТ-41200Н”. сеагате.цом. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  8. ^ „Сеагате хитс 1 терабит пер сqуаре инцх, 60ТБ хард дривес он тхеир wаy”. ЕxтремеТецх. Приступљено 30. 1. 2015. 
  9. ^ „Инсиде Сеагате'с Р&D Лабс”. WИРЕД. 2007. Приступљено 30. 1. 2015. 
  10. ^ „300 тераБИТС ис нот 300ТБ! Анд 3ТБ исн'т 300ТБ!”. двхардwаре.нет. Архивирано из оригинала 12. 09. 2014. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  11. ^ „Ласер-Хеатед Хард Дривес Цоулд Бреак Дата Денситy Барриер”. иеее.орг. Архивирано из оригинала 10. 9. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  12. ^ „Сеагате Ис Тхе Фирст Мануфацтурер То Бреак Тхе Цапацитy Цеилинг Wитх А Неw 4ТБ ГоФлеx Деск Дриве”. сеагате.цом. 7. 9. 2011. Архивирано из оригинала 30. 01. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  13. ^ Крyдер, M.Х., "Магнетиц рецординг беyонд тхе суперпарамагнетиц лимит," Магнетицс Цонференце, 2000. ИНТЕРМАГ 2000 Дигест оф Тецхницал Паперс. 2000 ИЕЕЕ Интернатионал , вол., но.. стр. 575, 4–8 Април 2005 . дои:10.1109/ИНТМАГ.2000.872350.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  14. ^ „Сеагате Реацхес 1 Терабит Пер Сqуаре Инцх Милестоне Ин Хард Дриве Стораге Wитх Неw Тецхнологy Демонстратион”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2013. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  15. ^ „[ЦЕАТЕЦ] ТДК Цлаимс ХДД Ареал Денситy Рецорд”. Никкеи Тецхнологy Онлине. 2. 10. 2013. Приступљено 30. 1. 2015. 
  16. ^ „Wестерн Дигитал Демос Wорлд’с Фирст Хард Дриве wитх ХАМР Тецхнологy - X-бит лабс”. xбитлабс.цом. 13. 11. 2013. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  17. ^ Оливер, Билл. „WД Демос Футуре ХДД Стораге Тецх: 60ТБ Хард Дривес”. Том'с ИТ Про. Архивирано из оригинала 9. 6. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015. 
  18. ^ „Сеагате хинтс ат 8ТБ, 10ТБ хард дриве лаунцх планс”. бит-тецх. Приступљено 30. 1. 2015. 
  19. ^ „Сеагате стартс схиппинг 8ТБ хард дривес, wитх 10ТБ анд ХАМР он тхе хоризон”. ЕxтремеТецх. Приступљено 30. 1. 2015. 
  20. ^ Хигх Денситy Хеат Ассистед Магнетиц Рецординг Медиа анд Адванцед Цхарацтеризатион – Прогресс анд Цхалленгес
  21. ^ Алеxандер. „ТДК промисес 15 ТБ хард дривес неxт yеар”. хитецхревиеw.цом. Приступљено 30. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Termički_asistirano_magnetno_zapisivanje&oldid=27451894”