Пређи на садржај

Тест апсорпције (13Ц2) оксалата

С Википедије, слободне енциклопедије
Тест апсорпције [13C2] оксалата
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностурологија
нефрологија

Тест апсорпције [13C2] оксалата се изводи код пацијената са доказаном хипероксалуријом, обележеним изотопом угљеника, у циљу разликовања основног узрока настанка поремећаја и правилног избора начина лечења.[1]

Општа разматрања

[уреди | уреди извор]

Хипероксалурија је важан фактор ризика у настанку калцијум оксалатне Камен у бубрегукалкулозе]], која може настати као последица:

  • наследних поремећаја у метаболизму оксалне киселине (ендогена или примарна хипероксалурија)
  • услед повећаног уноса оксалне киселине храном,
  • због повећаног степена апсорпције при различитим патолошким стањима у интестиналном тракту (егзогена или секундарна хипероксалурија).[2]

Начин извођења

[уреди | уреди извор]

Тест се изводи у болничким условима, након уноса 2.400 мЛ течности на дан и после дводневне стандардне дијете, на следећи начин:

I дан
  • Од 8 до 20х: сакупљање урина (+30 мЛ 2,5 мол/L ХЦл)
  • Од 20 до 8х: сакупљање урина (+30 мЛ 2,5 мол/L ХЦл)
II дан
  • У 8х: унос 33,8 мг обележеног радиоизотоп угљеника [13C2] оксалне киселине у форми натријумове соли у капсули од 50 мг
  • У 9х: доручак
  • Од 8 до 14х: сакупљање урина (+15 мЛ 2,5 мол/L ХЦл)
  • У 14х: ручак
  • Од 14 до 20х: сакупљање урина (+15 мЛ 2,5 мол/L ХЦл)
  • Од 20 до 8х: сакупљање урина (+30 мЛ 2,5 мол/L ХЦл)

Ниво екскретованог оксалата обележеног радиоизотопом угљеника у 24х узорцима урина сакупљаних I и II дана одређује се гасном хроматографијом.[3] Разлика у нивоима већа од 10% сматра се значајном.[4]

  1. ^ Хессе А, Тиселиус ХГ, Јахнен А. Уринарy стонес: Диаг- носис, треатмент анд превентион оф рецурренце, 2нд ревисед анд енларгед ед. Басел: Каргер 2002; 8.
  2. ^ Линдсјö M. Сцанд Ј, Оxалате метаболисм ин ренал стоне дисеасе wитх специал референце то цалциум метаболисм анд интестинал абсорптион. Урол Непхрол Суппл. 1989; 119:1-53.
  3. ^ Вон Унрух ГЕ, Лангер МА, Паар ДW, Хессе А. Масс спецтропхотометриц-селецтед ион мониторинг ассаy фор ан оxалате абсорптион тест апплyинг (12Ц2) оxалате. Ј Цхроматогр 1998; 716: 343 ’ 9.
  4. ^ вон Унрух ГЕ, Восс С, Сауербруцх Т, Хессе А. (2003) Референце ранге фор гастроинтестинал оxалате абсорптион меасуред wитх а стандардизед [13C2]оxалате абсорптион тест. Ј Урол. 2003 Феб; 169(2):687-90.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).