Тетовирање

За друга значења, погледајте страницу Тетовирање (филм).

Савремено тетовирање у боји

Тетовирање је трајно уношење мастила различитих боја у кожу уз помоћ посебно израђених игли. Тетовирају се углавном људи и то из естетских, ритуалних, обичајних и друштвених разлога. Животиње се тетовирају у сврху означавања врсте за узгој, власништво, селекцију и здравствене сврхе.

Историја тетовирања

Традиционална тетоважа на лицу припаднице ескимског народа Инуита (1903)

Презервирани татуи на античким мумификованим људским остацима показују да је тетовирање било заступљено широм света током многих векова. Године 2015, научно преиспитивања старости две најстарије познате тетовиране мумије идентификовало је Еција као најстарији тренутно познати пример. Његово тело, са 61 татуа, је нађено уграђено у глечерски лед у Алпима, и датирано је на 3250. п. н. е.. Године 2018, најстарији фигуративни татуи на свету су откривене на две мумије из Египта које су датиране на између 3351 и 3017. п. н. е..

Древно тетовирање је било најшире практиковано међу Аустронезијским народима. То је било једно од раних технолошких развоја Прото-Аустронезијаца у Тајвану и обалској Јужној Кини пре 1500. п. н. е., пре Аустронежанске експанзије на острва Индо-Пацифика. Могуће је да је оно оригинално било асоцирано ловом на главе. Традиције татовирања, укључујући татовирање лица, могу се наћи међу свим Аустронезијским подгрупама, укључујући Тајванске староседеоце|, острвљане југоисточне Азије, Микронезијце, Полинежане, и Малгаше. Аустронезијци користе карактеристичну технику бушења коже, користећи маљ и оштар алат израђен од Citrus трња, рибље кости, кости, и острига. Маорских племена с Новог Зеланда имају фацијалне тетоваже, а сматра се да реч тетоважа (енг. Таттоо) долази од њихове речи татау. У српски језик реч "тетоважа" ушла је преко француског облика фр. tatouage Јапанци се тетовирају такозваним "ирезуми" тетоважама, које су такође фацијалне, што је јапанска традиција.

Познато је да је тетовирање различитих делова тела распрострањено широм свијета, почевши од Африке (Берберска племена, Јужне Америке (индијанска племена), Кине итд. У савремено доба тетовирање не познаје границе и људи се тетовирају у свим деловима свијета. Понекад је тетовирање и симбол репресије као код Јевреја за време Другог светског рата, када су нацисти људе у концентрационим логорима обележавали тетовирањем бројева на подлактице.

Нуспојаве тетовирања

Промене на кожи изазване тетоважом

Тетовирање као процес забадања игле у кожу с уносом пигмента само по себи већ је врста напада на организам, те при тетовирањима у којима нису задовољени сви санитетски услови може доћи до појаве различитих болести:

• тетанус
• ХИВ вирус
• хепатитис
• херпес
• друге инфекције.

Тетоваже је немогуће или веома тешко уклонити. При одстрањивању остају видљиви ожиљци на кожи па се чешће прибегава прикривању тетоважа неком новом тетоважом. Иако модерна медицина све више омогућује неприметније одстрањивање тетоважа, оне због свог хемијског састава и начина израде увијек остану делимично видљиве.

Људи који се подвргну тетовирању на видљивим местима, нарочито лицу, знају бити предмет поруге и отежане интеграције у друштво и његове норме.

Избор таттоо студија

Таттоо уметник на делу

Осим коришћења Универзалних поступака и закона који захтевају да се малолетници тетовирају само са допуштењем родитеља, постоји неколико регулатива које покривају тетовирање. Таттоо салони морају да поседују лиценцу; то се дешава када се уметници квалификују похађањем течаја у здравственом одељењу о преношењу инфективних болести и након што прођу испит, али пословања се не проверавају редовно. (Легализација допушта свакоме да купи машиницу за тетовирање, добије лиценцу и започне са тетовирањем било да поседује уметничку способност или не – ситуација којој се таттоо уметници противе.)

• Избор таттоо уметника је најчешће најбитнији фактор. При одласку у неки од студија битно је видети фотографије тетоважа које су дело тог мајстора. То је као неки доказ да мајстор ради а не да сте му ви први (експеримент). Сама фотографија може много да вам каже. Поред фотографија знајте да једино што вам још више може бити гарант да је мајстор искусан је видети неки његов рад уживо. Слике се могу компјутерски дотерати и углавном се сликају док су свеже. Код добрих мајстора тетоваже обично изгледају много боље уживо док је код оних лошијих обрнуто. Такође од мајстора можете добити доста корисних савета, и треба их тражити или питати за мишљење.

Разлози тетовирања

Ознака прихватилишта за животиње на унутрашњој страни задње ноге мачке

Лаки Дајмонд Рич, од 2006. у Гинисовој књизи рекорда као најтетовиранији човек на свету

Људи се тетовирају из различитих разлога, најчешће личних, али и због друштвених норми: поједине банде имају своје тетоваже (америчке банде, јапанска мафија - Јакузе), поједине религије, народи (Маори, Бербери), као и затвореници.

Код животиња тетовирање се врши у сврху идентификације. (пси се тетовирају на уху), али и из здравствених разлога (нпр. пси који имају бијеле њушке тетовирају се због подложности сунчевој свјетлости).

Симболизам и значење таттоо мотива

Пракса тетовирања значи различите ствари у различитим културама. У раној пракси, чини се да је декорација била најуобичајенији мотив за тетовирање, а то важи и данас. У неким културама, тетоваже су служиле као идентификација за ранг или статус носиоца у групи. На пример, рани Римљани су тетовирали робове и криминалце. Тахићанске тетоваже су служиле као обреди проласка, причајући историју о животу носиоца. Дечаци који су улазили у мужевно доба примали су једну тетоважу како би се обележила та прилика, док су мушкарци радили други стил када су се женили. Морнари који су путовали у егзотичне стране земље почели су да прикупљају тетоваже као сувенире са својих путовања, а таттоо салони су ницали у лучким градовима на целој земаљској кугли.

Таттоо уметници кажу да воле рад по наруџбини – изазовнији је и уметнички задовољавајући за стварање нечег новог пре него коришћење флеса за репродуковање отрцане слике као што су трибал или кинеско слово. Многи људи желе да имају тетоважу која носи њихову личну поруку и има посебно значење и вредност за њих, међутим има доста људи који се тетовирају из тренда или неких других разлога. Сматра се да не треба правити овакву поделу јер свако зна шта жели (или би требало да зна). Често истетовиране особе наилазе на питања људи типа:"А шта ти то значи?". Без обзира што је тетоважа лична ствар и што не мора ништа да значи, ти људи су донекле у праву. Многе слике носе своју симболику и имају неко значење. Често исти цртежи могу имати и тоталну другу симболику, све зависи са које се стране гледа и у ком окружењу. За неке цртеже постоје разна тумачења везана за религију, митологију, историју, разне групе и идеале, земље, различите културе и обичаје. Неке мотиве су пак прихватиле одређене групе, што не значи да оне нужно морају бити симбол те идеологије. На пример, међу Католицима Херцеговине сицање представља традиционални вид заштитне тетоваже којим би се деца подсећала на своје хришћанско порекло; главни став хришћанства је да су, пак, тетоваже нехришћанске те да нису у складу са вером.

Нежељена дејства тетовирања

У првој великој студији те врсте, објављеној 2024. године, откривено је да тетовирање повећавају ризик од развоја злоћудног (малигног) лимфома за око 20% код тетовираних особа у поређењу са онима без тетоважа. Узрок томе је мастило за тетовирање које често садржи карциногене и, који када се нанесу на кожу, изазивају имунолошки одговор организма. У анализираним подгрупама типова лимфома, највећи ризици од око 30% пронађени су за дифузни лимфом великих Б-ћелија и фоликуларни лимфомкод тетовираних наспрам нететовираних особа.

Нису пронађени докази да се ризик од злоћудног лимфома повећава са већом површином укупне тетовиране површине тела.

Види још

• Таттоо уметник
• Студио за тетовирање
• Машиница за тетовирање
• Стилови тетовирања

Literatura

• Buckland, A. W. (1887) "On Tattooing", in Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland, 1887/12, p. 318–328
• Caplan, Jane (ed.) : Written on the Body: the Tattoo in European and American History. Princeton University Press. 2000. 
• DeMello, Margo (2000). Bodies of Inscription: a Cultural History of the Modern Tattoo Community. . California. Durham NC: Duke University Press
• Fisher, Jill A. (2002). „Tattooing the Body, Marking Culture”. Body & Society. 8 (4): 91—107. doi:10.1177/1357034x02008004005. 
• Gell, Alfred (1993). Wrapping in Images: Tattooing in Polynesia. Oxford: Clarendon Press. 
• Gilbert, Stephen G (2001). Tattoo History: a Source Book. New York: Juno Books. 
• Gustafson, Mark (1997) "Inscripta in fronte: Penal Tattooing in Late Antiquity", in Classical Antiquity, April 1997, Vol. 16/No. 1, pp. 79–105
• Hambly, Wilfrid Dyson (1925). The History of Tattooing and Its Significance: With Some Account of Other Forms of Corporal Marking. reissued: Detroit 1974. . London: H. F. & G. Witherby
• Hesselt van Dinter, Maarten (2005). The World of Tattoo; An Illustrated History. ISBN 978-90-6832-192-0. . Amsterdam, KIT Publishers
• Jones, C. P. (1987) "Stigma: Tattooing and Branding in Graeco–Roman Antiquity", in Journal of Roman Studies, 77/1987, pp. 139–155
• Juno, Andrea. Modern Primitives. ISBN 978-0-9650469-3-0. . Re/Search #12 (October 1989).
• Kächelen, Wolf-Peter. Tatau und Tattoo – Eine Epigraphik der Identitätskonstruktion. 2004. ISBN 978-3-8322-2574-2. . Shaker Verlag, Aachen. .
• Lombroso, Cesare (1896) "The Savage Origin of Tattooing", in Popular Science Monthly, Vol. IV., 1896
• Pang, Joey (2008) "Tattoo Art Expressions"
• Raviv, Shaun (2006) "Marked for Life: Jews and Tattoos" (Moment Magazine; June 2006)
• „"Comparative study about Ötzi's therapeutic tattoos" (L. Renaut, 2004, French and English abstract)”. 
• Robley, Horatio (1896). Moko, or, Maori tattooing. London: Chapman and Hall. 
• Roth, H. Ling (1901) "Maori tatu and moko". In: Journal of the Anthropological Institute vol. 31, January–June 1901
• Rubin, Arnold (ed.) (1988) Marks of Civilization: Artistic Transformations of the Human Body, Los Angeles: UCLA Museum of Cultural History
• Sanders, Clinton R (1989). Customizing the Body: the Art and Culture of Tattooing. Philadelphia: Temple University Press. 
• Sinclair, A. T. (1909) "Tattooing of the North American Indians", in American Anthropologist 1909/11, No. 3, p. 362–400
• Thompson, Beverly Yuen (2015). Covered in Ink: Tattoos, Women and the Politics of the Body. New York University Press. ISBN 9780814789209. Архивирано из оригинала 27. 09. 2018. г. Приступљено 28. 04. 2019. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Wianecki, Shannon (2011) "Marked" Maui No Ka 'Oi Magazine.
• Green, Terisa. Ink: The Not-Just-Skin-Deep Guide to Getting a Tattoo. ISBN 978-0-451-21514-7. 
• Green, Terisa (2003). The Tattoo Encyclopedia: A Guide to Choosing Your Tattoo. ISBN 978-0-7432-2329-4. 
• Kraków, Amy (1994). Total Tattoo Book. ISBN 978-0-446-67001-2. 
• CDC's Position on Tattooing and HCV Infection, Centers for Disease Control and Prevention, Приступљено 12. 6. 2006 
• Body Art (workplace hazards), National Institute for Occupational Safety and Health, Приступљено 15. 9. 2008 
• „Tattoos and Permanent Makeup”, CFSAN/Office of Cosmetics and Colors (2000; updated 2004, 2006), United States Food and Drug Administration, Приступљено 12. 6. 2006 
• Haley, R. W.; Fischer, R. P. (mart 2000). „Commercial tattooing as a potential source of hepatitis C infection”. Medicine. 80 (2): 134—151. PMID 11307589. doi:10.1097/00005792-200103000-00006. 
• Paola Piccinini; Laura Contor; Ivana Bianchi; Chiara Senaldi; Sazan Pakalin (2015). Safety of tattoos and permanent make-up: Final report. Publications Office. ISBN 978-92-79-58783-2. doi:10.2788/011817. 

Spoljašnje veze

• „Tattoos, The Permanent Art”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2014)
• History, Ink produced by Meghan Glass Hughes for The Valentine Richmond History Center
• Tattos of Tibetan ex-political prisoners Interview with Buddhist monk and activist Palden Gyatso discussing tattoos for monks and tattoo removals by prison guards.