Тијана Вишковић
Тијана Вишковић | |
---|---|
Датум рођења | 30. јун 1980. |
Место рођења | Пожаревац СФР Југославија, данас Србија |
Деца | Уна Миливојевић |
Активни период | 2003— |
Занимање | глумица, продуцент |
Веза до IMDb-а |
Тијана Вишковић (Пожаревац, 1980) српска је телевизијска, позоришна и филмска глумица и продуцент.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 30. јуна 1980. године у Пожаревцу. Одмах по рођењу одлази у Босну и Херцеговину, где проводи детињство, а у својој једанаестој години се сели поново у Пожаревац, где завршава основну школу и гимназију. У Пожаревцу се бави глумом у аматерском позоришту „Миливоје Живановић” све до завршетка средње школе, када одлази у Београд, где је дипломирала 2006. године на Академији уметности „Браћа Карић” на одсеку глуме у класи проф. Мирјане Карановић са представом „Љубавник” Харолда Пинтера.
У току студирања, играла је у студентским филмовима, а након студија, у представама, серијама и филмовима разних продукција. Идејни покретач и продуцент је два пројекта/представе: „Сан о Милени” ( представа о Милени Павловић Барили) и „Пут великана” (представа посвећена великанима српског глумишта измедју два светска рата, а пре свега Миливоју Живановићу), које су доживеле велики успех у земљи и иностранству и освајале бројне награде на фестивалима. Тиме је подсетила на значајне историјске личности и уметнике пореклом из града Пожаревца.
Оснивач и заступник је Удружења уметника АРТИСТА, у чијој продукцији су настале представе „Сан о Милени” и „Пут великана”.
Била је удата за музичара Марка Миливојевића, са којим има кћерку Уну. Живи и ствара у Београду.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
2000.-те | ||
2003. | Ф (краткометражни филм) | Маргарета |
2006. | Гуча! | млада |
2010.-те | ||
2007. | ОН-ЛИНЕ (краткометражни филм) | мајка и супруга |
2009/2011. | Село гори а баба се чешља (ТВ серија) | влајна Ленуца |
2015. | Реквијем за Адама (краткометражни филм) | Нада Ламбада |
2013/2015. | Звездара (ТВ серија) | Весна, Лепа, апотекарка |
2019. | Шифра Деспот | секретарица |
2019/2020. | Ургентни центар (ТВ серија) | Нада Ерић |
Улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]- 2008. „Ћелава певачица”, улога Мерy, сцена „Мата Милошевић”, продукција: ФДУ
- 2010. „Ради ми свашта”, улога сумњиве теткице, режија Владимир Лазић, продукција: Позориште Славија
- 2011. „Анархија у Баварској”, главна улога – Фониx, продукција: СКЦ
- 2017. „Кнез Лазар и кнегиња Милица”, улога приповедача, трупа Театар Маска
- 2018. „Нови фрагменти о Милени Павловић Барилли”, перформанс
- 2018. „Сан о Милени” идејни покретач, организатор, продуцент представе о Милени Павловић Барилли, у којој игра главну улогу – улогу Милене Павловић Барилли.
- 2021. „Пут великана”, идејни покретач и продуцент представе, у којој игра улогу Јаворке Милосављевић
- Представе за децу
- 2008. „Чудно друштво”, улога виле, Позориште Славија
- 2009. „Чаробна књига”, главна улога – улога Пинокија, „Театар Додир”
- 2016. „Земља Дембелија”, улога мајке и руске балерине
- 2017. „Иза дуге”, улога Блесане
- 2017. „Побуна играчака”, улога девојчице Маше и Лулане
Сан о Милени
[уреди | уреди извор]Представа „Сан о Милени” је о Милени Павловић Барилли, сликарки поетеса, сценографкињи, илустраторки, претечи савремене мултимедијалне уметнице централна је тема представе. Настала је из вишемесечног документарног позоришног истраживања биографије сликарке у контексту социјалног политичког концепта међуратног периода 20. века у ком је живела, те позоришног истраживања језика и форме представе у контексту личне ликовне естетике Милене Павловић Барилли.
Драматуршку матрицу представе чине писма, критике, дневничке белешке, аналитички текстови, поезија Милене Павловић Барилли, те поетски записи Јелене Богавац и Миодрага Ковачевића, по биографској документарној грађи породица Павловић Барилли.
Представа дефинише најважније животне догађаје Милене Павловић Барилли, преламајући је кроз призму њених ремек дела- зато представа говори о Милени језиком симбола њене уметности.
Видео рад формулисан је тако да прекрива прегршт ликовних репродукција, те скенова докумената и писама уметнице. Животни, емотивно рационални, спознајни, те каријерни успони и падови славне уметнице проблематизују и покрећу вечите теме уметничког пута или пута уметности- трагање, остварење, живот условљен тржиштем,уметност у раљама капитализма, уметничка слобода, дихотомија наслеђа, трагика историјских околности, свемир појединца, политички аутизам, судар локалног и глобалног, међузависност личног и колективног.
Представа је едукативни, високопоетизовани запис о животу и делу једне од најзанимљивијих локалних уметница 20. века, која је стекла светску славу.
Покретач и продуцент је Тијана Вишковић, професионална глумица и председница Удружења уметника АРТИСТА, у чијој продукцији је настала ова представа, уз подршку града Пожаревца.[2] Режију и драматургију потписује Јелена Богавац, Миодраг Ковачевић је стручни сарадник, истраживач, композитор и извођач песама на поезију Милене Барили. Костиме је осмислио Александар Ковачевић, а дизајн звука и видео-рад Игор Марковић.[3]
У представи играју:
- Тијана Вишковић,
- Јован Здравковић,
- Марко Панајотовић,
- Александра Вељковић и
- Миодраг Ковачевић.
Своју успешну премијеру, представа је имала у Пожаревцу 17. децембра 2018. године у Центру за културу у Позаревцу, а београдску премијеру 6. фебруара 2019. године у Битеф театру у Београду.[4][5] До сада представа је гостовала у бројним градовима Србије и ван граница наше земље.
Пут великана
[уреди | уреди извор]Представа „Пут великана” говори о нашим легендама српског глумишта и њиховим сусретима: Миливоју Живановићу, Браниславу Нушићу, Жанки Стокић, Љубинки Бобић.
„Пут великана“ је прича о великанима позоришне уметности с почетка 20. века. Дан уочи Нушићеве смрти, обилазе га пријатељи, колеге, глумци које је волео и који су њега дубоко поштовали и волели. Миливоје Живановић, Жанка Стокић, млада глумица Јаворка, у вечитом камчењу нове улоге, касније се појављује и Љубинка Бобић.
Да би разонодили и орасположили вољеног Нушића, пуни досетки, песме и анегдота приказујући једно прошло време, кад је позориште у Србији значило више од живота. Духовита, забавна, али и сетна прича о једном времену, пуном носталгије, зачињено урнебесним причама о ондашњем начину живота, али такодје и драматичним судбинама ових великана српске уметности.
Представа је рађена према тексту Бошка Пулетића, у драматизацији и режији Весне Станковић. Костимограф је Ивана Ристић, сценограф Драган Совиљ и музика Властимира Павловића Царевца.
Улоге:
- Миливоје Живановић – Лепомир Ивковић
- Бранислав Нушић – Бошко Пулетић
- Јаворка Милосављевић- Тијана Вишковић
- Жанка Стокић – Весна Станковић
- Љубинка Бобић – Соња Кнежевић
Своју успешну премијеру је имала у Центру за културу Пожаревац 28. децембра 2021. године, а београдска премијера је изведена у Народном позоришту 19. јануара 2021. године. Представу је подржао Град Пожаревац и Центар за културу Пожаревац, а настала је у продукцији Удружења уметника АРТИСТА, чији је заступник Тијана Вишковић.[6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Чување успомене на великане уметности – интервју са Тијаном Вишковић”. Боом 93. Приступљено 6. 5. 2022.
- ^ „Сан о Милени”. Политика. Приступљено 6. 5. 2022.
- ^ „Новости”. ЈЕЛЕНА БОГАВАЦ ЗА НОВОСТИ: Тужни Сан о Милени. Приступљено 6. 5. 2022.
- ^ „"Сан о Милени"”. б92. Приступљено 6. 5. 2022.
- ^ „„Сан о Милени“ у Битеф театру”. Данас. Приступљено 6. 5. 2022.
- ^ „Тијана Вишковић: Пожаревац има све чиме се може поносити”. Реч народа. Приступљено 6. 5. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тијана Вишковић на сајту IMDb (jezik: engleski)
- „Predstava „San o Mileni“: „Na celom svetu joj je bio dom, na celom svetu bila je sama“”. Krug Portal. Приступљено 6. 5. 2022.