Тиранска пирамида

**Тиранска пирамида**
	Тиранска пирамида
	Међународни центар културе „Пјетер Арбнори“Међународни центар културе „Пјетер Арбнори“
Информације
Локација	Тирана, Албанија
Координате	41° 19′ 23″ С; 19° 49′ 17″ И / 41.32308° С; 19.821503° И
Статус	завршена
Саграђена	14. окробар 1988.
Компаније
Архитекта	Пирро Васо, Клемент Коланетси, Пранвера Ходге и Владимир Брегу

Тиранска пирамида или мумија како је популарно називају ову грађевину у главном граду Албаније, свечано је, отворена 1988. године као музеј посвећен преминулом албанском диктатору Енверу Хоџи 1985. године. Пирамида коју су осмислили Хоџине ћерке Пранвере и његов зет, била је наводно најскупља икад изграђена грађевина у Албанији у другој половини 20. века. Након што је срушен режим који је установио Енвер Хоџа, 1990. године покренута је иницијатива да се пирамида (која многе грађане Тиране подсећа на мрачну прошлост Албаније) поруши и на њеној локацији изгради нова зграде парламента. Како је у току јавна расправа о уништавању прошлости и очувању парка у којем се она налази, зграда је изложена зубу времена и пропадању.^[1] Данас је музеј претворен у „Међународни културни центар".

Називи[уреди | уреди извор]

Међународни центар културе „Пјетер Арбнори“ (алб. Qендра Ндëркомбëтаре е Културëс „Пјетëр Арбнори") — Тиранска пирамида — Музеј „Енвера Хоџе“

Историјски предуслови[уреди | уреди извор]

За време Другог светског рата, албански фашисти су енергично помагали Италијанима у њиховој инвазији на Грчку (октобар 1940.) и чак учествовали у (мада у врло малом броју) у муслиманским формацијама које су помагале немачким СС трупама у репресији над југословенским и албанским покретима отпора. На крају Другог светског рата комунисти су преузели власт у новембру 1944, под вођом покрета отпора, Енвера Хоџе.

Од 1945. до 1990, Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи. Комунистичка партија је формирана 1941. Сви који су јој се противили су били елиминисани. Енвер Хоџа је дошао на чело партије. Почевши да влада као совјетски савезник, Хоџа је након Стаљинове смрти прогласио СССР ревизионистичким и анти марксистичким, а убрзо су све државе Варшавског пакта отказале верност Албанији. Хоџа је тада узео Кину за савезника Албаније, што је трајало само до 1977. године, након чега је покушао да земљу учини самодостатном. Након те те одлуке током више деценија његовог страховладања, Хоџа је стварао и уништавао односе са Београдом, Москвом и Кином, увек по својим личним интересима. Земља је била изолована, прво од стране запада (западна Европа, Канада, САД), због односа са комунистичким земљама, а касније чак и од комунистичког истока.

У склопу нарушених односа како са истоком тако и са западом, Енвер Хоџа је сматрао да је Албанија угрожена и нааредио да се на подручју Албаније сагради преко 750.000 бункер, по неколико на сваком квадратном километру. За бункере који су изграђени у периоду између 1960. и 1980. године, утрошене су велике суме новца, јер је изградња једног бункера у то време коштала колико и да се направи стан од 30 - 40 метара квадратних.

Године 1985, Енвер Хоџа је умро, и Рамиз Алија који је дошао на његово место одобрио је изградњу Тиранске пирамида у главном граду Албаније, која је свечано отворена 16. октобра 1988. године, са намером да буде музеј посвећен лику и делу преминулом албанском диктатору Енверу Хоџи.^[2]

Алија је прво покушао да прати Хоџине кораке, али се источна Европа већ мењала: Михаил Горбачов се појавио на сцени Совјетског Савеза са новом политиком (гласност и перестројка). Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа. Потписао је Хелсиншки споразум (који су остале земље потписале 1975.) који обавезује на поштовање неких људских права. Такође је дозволио плурализам, и иако је његова партија победила на изборима 1991. године, било је јасно да се промене не могу зауставити. 1992. на општим изборима је победила Демократска странка Албаније са 62% гласова.

Од 1990. Албанија је оријентисана према западу. Примљена је у Савет Европе и у НАТО. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку. Корупција у власти је постајала све очигледнија. Политичари нису испуњавали наде народа у брзу и не превише болну транзицију.

Након наведених политички промена у Албанији 1990-тих, 6 година након смрти Енвера Хоџе, један од симбола његове власти Пирамида у Тирани, нашла се на удару власти која је изразила јаку шељу да грађевину сруши.

Након пада комунистичког режима у Албанији 1991. године, музеј је затворен, а у згради је формирана конференцијска дворана и изложбени центар, а како су се национални ставови почели мењати, и све више су се чуле идеје о рушењу грађевина.

За време рата на Косову 1999. године зграду су користиле НАТО јединице за борбу против Југославије и хуманитарне организације.^[3]

У јануару 2014. на хиљаде људи окупило се код Пирамиде и чак се попело на њу у склопу протеста против изборне преваре и корупције државног апарата.^[4]

Опште информације о грађевини[уреди | уреди извор]

Грађевина у облику пирамиде, површине 17 000 м2, саграђена је као меморијални музеј у част преминулог Енвера Хоџе, бившег албанског вође који је деценијама након смрти руског диктатора, био наследника идеаја стаљинизма.

Грађевину је по идеји Хоџине ћерке и зета дизајнирала група архитеката, коју су чинили: Пирра Васу, Цлемента Цланесија, Пранвер Ходгеа и Владимира Брегуа.^[5] Овај музеј, који је коштао 3,5 милиона долара, изграђен је у време политичких превирања када је албански народ живио у екстремном сиромаштву. Музеј је изграђен за дв године, а на његовој изградњи радило је 300 радника.

Након што се примарна сврха грађевине, покривене мемермерним плочицама, трансформисла из музеја у конгресни центар — из војног призора у телевизијску станицу, промена власништва над објектом довела је до његовог великог занемаривања. У таков ситуацији на њено убрзано пропадање утцало је и свеже сећање на непопуларну комунистичком заоставштину и услови њене изградње, што је на становници Тиране негативно утицало — зграду су почела пљачкати, уништавати и исцртавати њене зидове графитима, што је довело до њене озбиљне девастације.

Током 2010. парламент Албаније је са 71 гласом за и 64 против одобрио предлог закона којим се предлагало рушење Пирамиде и уместо тога изградња нове зграде парламента. На конкурсу за изградњу зграде парламента учествовало је 25 архитектонских уреда. Овај предлог је у Албанији је дово до политичких сукоба око рушења зграде. Под снажним утицајем историчата Ардиана Клосија и његових следбеника избегнуто је рушење зграде Пирамиде, на основу петиције коју је потписало 6.000 грађана.^[6] Међутим, у марту 2011. године, влада је организовала Конкурс на коме је победила бечка канцеларија Цооп Химмелб (л) ау , а пројекат је коштао 110 милиона евра. Изградња је требало да се завршити на стоту годишњицу проглашења независности Албаније 28. новембра 2012. године, али градња није започела.^[7]

Реконструкција зграде планирана је за 2013. годину. У октобру 2014. године кинеска канцеларија за архитектуру победила је на конкурсу за извођење овог пројекта. Годину дана касније, кренули су радови око „Пирамиде“ поново се почело са чишћењем околине и уређењем чесме. Очекивало се да се да ће у 2016. започети радови на архитектонској обнови Тиранске пирамиде.^[8]

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Како постоје супротстављени ставови о судбини Тиранске пирамиде (у којој још увек ради независна албанска радиодифузна компанија), и њеној намени, влада Албаније покушава да изгласа рушење пирамиде. Међутим, гласање у парламенту оспоравају мештани који би желели да сачувају делић своје (иако мрачне) културно-историјске баштине.