Томас Браун
Томас Браун | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. септембар 1876. |
Место рођења | Брисел, Белгија |
Датум смрти | 11. септембар 1961. (85 год.) |
Место смрти | Иксел, Белгија |
Занимање | Адвокат, песник |
Образовање | Институт Свети Луи |
Породица | |
Супружник | Маргерита Ван Монс, Хелена Молер |
Родитељи | Александар Браун Фени Марк |
Књижевни рад | |
Језик стварања | француски |
Томас Браун (1876–1961) био је белгијски адвокат и песник на француском језику. Објављивао је радове под именима Бониссарт, Бруниссарт и Ранхиссарт.
Биографија[уреди | уреди извор]
Томас Браун је рођен у Бриселу 8. септембра 1876. године као син сенатора Александра Брауна и Фени Марк. Школовао се на Институту Свети Луи у Бриселу, а одмор је проводио у Ардени, Багимонт. Студије права је започео на факултету Свети Луи у Бриселу, провео је један део свог живота у Бону, а студије је на Католичком Универзитету у Левену.[1]
Пре него што је дипломирао, објављивао је стихове и порозу под различитим именима у различитим часописима укључујућиː L'Авенир ду Луxембоург, L'Авенир социал, Ла Јустице социале, Ле Луxембоург, Ла Белгиqуе, Јоурнал де Бруxеллес, L'Етудиант, Ла Фамилле, Ла Петите ревуе белге, Цхассе ет пêцхе и Ла Ревуе вéлоципéдиqуе белге.[1] Године 1895. је отишао у Париз како би упознао Жорж-Шарл Уисманса.
Био је један од оснивача L'Есцхолиер и Социéтé Гéнéрале Бруxеллоисе дес Етудиантс Цатхолиqуес и редовни сарадник шружајући свој допринос у новим критикама као што су Ле Драпеау, Дурендал и Ле Спецтатеур цатхолиqуе. Од 1898. године па надаље био је активан у правној професији. Био је ко-аутор два рада у вези права, један од тих радова је био о заштитним знаковима (енгл. традемарк), а други је био о патентима. Године 1900. године се оженио са Маргеритом Ван Монс. Заједно су живели у Бриселу, а летњиковац су поседовали у Ардени. Током Првог светског рата радио је адвокат бранилац многим Белгијанцима, изведеним пред судове које су основале окупационе снаге.[1]
Након смрти његове прве жене 1919. године оженио је Хелену Молер (нећаку Хенрија Молера). Године 1939. био је изабран за члана Белгијске Краљевске академије језика и литературе, али је тек 1946. године почео да ради. Био је један од оснивача Луксембуршке академије.[1]
Умро је у Икселу 11. септембра 1961. године.
Дела[уреди | уреди извор]
Поезија[уреди | уреди извор]
- L'Ан (1897)
- Ле Ливре дес бéнéдицтионс (1900)
- Пхилатéлие (1910)
- Фумéе д'Арденне (1912)
- Лес Бéнéдицтионс (1941)
- Ле Зодиаqуе (1949)
Право[уреди | уреди извор]
- са Албертом Капитене, Лес марqуес де фабриqуе ет де цоммерце (Брисел, 1908)
- са Полом Струји, Прéцис дес бреветс д'инвентион ет де ла цонтрефаçон матéриелле (Брисел, 1935)