Пређи на садржај

Тонко Шољан

С Википедије, слободне енциклопедије
Тонко Шољан
Лични подаци
Датум рођења(1907-04-18)18. април 1907.
Место рођењаХвар, Аустро-Угарска
Датум смрти18. фебруар 1980.(1980-02-18) (72 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина
Породица
РодитељиЈован
Научни рад
ПољеБиологија – Ихтиологија
ИнституцијаУниверзитет у Сарајеву
Познат покњизи "Рибе Јадрана"

Тонко Шољан (град Хвар, оток Хвар, 1907. - Сарајево, 1980), академик, угледни свјетски ихтиолог, аутор првог научно заснованог кључа за детерминацију риба Јадрана, истраживач биологије мора, међународно признат стручњак у познавању и организирању морског риболова и рибарствене технологије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 18. априла 1907. године у Хвару. Основну школу је похађао у Задру и Сплиту, а гимназију у Задру, Дубровнику и Шибенику, гдје је и матурирао 1925.. Студије природних наука је започео на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, а наставио на универзитетима у Бечу и Гразу, гдје апсолвира 1929. Убрзо затим је и докторирао 1930, када је, на позив Српске академије наука у Београду и Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, постављен је за кустоса новоосноване Станице Биолошко-океанографског института у Сплиту и уједно обављао дужност сталног консултанта за морско рибарство Коморе за трговину, обрт и индустрију у Загребу (од 1930. до 1939).

Године 1932. је обавио специјализацију из марине биологије на Институту за биологију мора у Хелголанду. Након полагања испита за професора зоологије, ботанике, минералогије и географије (1932) обавља и дужност професора, ангажиран је у Реалној гимназији у Сплиту (1935—1941.]]) и директора Градског природословног музеја, Зооврта и Морског акваријума у Сплиту (1939—1941.]]). Након италијанске окупације Сплита у II свјетском рату морао је преселити у Загреб, гдје је преузео дужност Шефа Катедре зоологије на Филозофском факултету (1943−1945), као и директора Зоолошког музеја (1943−1944). Одмах по ослобођењу Загреба, именован је за начелника Одјела за рибарство, а затим шефа његовог Одсјека за научно унапређење рибарства у Министарству обалног поморства и рибарства НР Хрватске (1945-46.) На тој позицији је основао неколико станица за истраживање мора и унапређење рибарства, дуж јадранске обале. Затим је 1946-47. директор Технолошке станице за унапређење шкољарства у Стону до 1955) До јуна 1956. је Начелник Одјељења за ихтиологију и рибарство, а затим је јула 1956. прешао у Сарајево. Овдје је изабран за редовног професора зоологије на тадашњем Филозофском, а затим од њега издвојеном Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву, гдје је од 1957-59. и шеф Катедре за биологију. Од 1959. до краја 1970. био је директор Биолошког института Универзитета у Сарајеву. Истовремено је и Начелник његовог Одјељења за ихтиологију и рибарство.

У овим институцијама је био међу покретачима савремених ихтиолошких истраживања у области инвентаризације рибљег фонда, биосистематике и екологије, укључујући и тада новодолазеће методе из области физиологије, генетике и цитотаксономије. Под његовом водством стасале су двије генерације успјешних и интернационално афирмираних научника у поменутим и другим ихтиолошким областима[1].

Академик Тонко Шољан био је члан већег броја научних и стручних друштава. Од 1927. године је члан Хрватског природословног друштва у Загребу. Године 1949. изабран је за сарадика Југославенске акадеије знаности и умјетости у Загребу (ЈАЗУ). За дописног члана Научог друштва Босне и Херцеговине изабран је 1961, а одах затим за редовног члана тог друштва. Године 1967. је изабран за редовног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, која је те године и основана. За члана Социетy оф Сyстематиц Зоологy УСА изабран је 1950.. Од 1951. до 1954. био је потприједсједник Сталне међународне комисије за Медитеран (Цоммисион интернатионале поур л'еxплоратион сцеинтифиqуе е ла Мер Мéдитерандéе), са сједиштем у Монаку, а од 1962. је члан њеног радног комитета, Цомитé цомбинé дес Вéртбрéс маринс ет дес Цепхалоподес, док је од 1952. до 1956. био потпредсједник сталног савјета, Цонсéил гéнéрал дес пêцхес поур ла Мéдитеранéе, при организацији ФАО у Риму. Од 1956. године је члан Биолошког друштва Босне и Херцеговине. Био је, такођер, члан и проминентни функционер низа других научних и стручних друштава и њихових форума. Од самог оснив]ања југословенског ихтиолошког друштва 1967, проф. Шољан врши дужност његовог предсједника[2][3][4].

Био је, такођер, и главни и одговорни уредник часописа Ицхтхyологиа (Ихтиолошког друштва Југославије), Годишњака Биолошког института Универзитета у Сарајеву и Биолошкога листа (гласила Биолошког друштва БиХ), те редактор Буллетин Сциентифиqуе, Сецтион А (за БиХ). Године 1973. је био предсједник Организационог комитета првог европског ихтиолошког конгреса (Фирст Еуропеан Ицхтхyологицал Цонгресс; Сарајево, 1973)[5]. Академик Шољан је био и један од првих потпредсједника Уније биолошких научних друштава Југославије. Био је члан Ихтиолошког друштва БиХ (и Југослвије), Друштава еколога Југославије, Друштва биосистематичара БиХ, Српског биолошког друштва, Друштва биосистематичара Југославије итд.

Трагично је (као пјешак) страдао у саобраћајном удесу, заједно са својом супругом.

Дјела[уреди | уреди извор]

Тонко Шољан је свој публицистички опус посветио проблемима биосистематике и екологије риба, њихове биологије, размножавања, проблемима популационе динамике, рибарствене биологије и рибарства уопће. Из тих области је објавио преко 170 научних и стручних радова [6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21][22], а превођена су и на стране језике. Најајпознатије му је „Рибе Јадрана"[23], досад непревазиђени "инвентар" риба овог дијела Средоземља и најупотребљавани кључ за њихово одређивање. Незаобилазно се цитира и у свим озбиљнијим студијама живог свијета Јадранског и других европских мора.

Динамика објављивања радова, а највише је публицирао варира и највећи у првим годинама стварања. Касније, у средњем раздобљу, интензитет објављивања радова опада, да би се пред крај активне каријере полахко утихнуо. Међутим, с примјетним ентузијазмом је радио на окончању планиране круне свог стваралаштва, под радним насловом "Рибе Медитеранског и Црног мора".

Прво раздобље стваралаштва академика Шољана полази од 1927. до 1938. год. и обухвата изузетну активност. Тада је написао више од 100 стручних, знанствених и популарних чланака, а све уз пратеће послове уз израду докторске тезе. У том раздобљу је публицирао чак око 10 радова годишње.

У наредном периоду, слиједећих 20-ак година 1939−1958, укупно је објавио 47 објављених радова (просјечно два рада годишње). У овом раздобљу доживљава врхунац стваралачке зрелости, која је резултирала капиталним дјелом Рибе Јадрана, првом књигом о рибама Јадранског мора, и то у времену када ни други европски народи који живе на Медитерану нису имали тако квалитетан "кључ" за детерминацију средоземних риба.

Треће раздобље стваралачке активности академика Шољана, обухвата слиједећих 20-ак година (од 1958. до каја живота). Тада је објавио укупно 15 радова.

У хронологији публицистичке активности Тонка Шољана, уочљива је и једна празнина: од 1958. до 1963. није написао ниједан рад. Међутим, 1968. у Wасхингтону излази његова књига Рибе Јадрана на енглеском језику, а 1975. (у Милану) и на италијанском. Репринт издање на хрватском језику објављено је 1995.. Државне делегације СФРЈ су је поклањале у међународним контактима, а један примјерак је Јосип Броз Тито лично уручио јапанском цару (Хирохито), приликом посјете његовој земљи.

Најпознатији и најучинковитији теренско-истраживачки пројекат му је 15-то мјесечна рибарствено-биолошка експедиција "Хвар", коју је организирао и предводио 1948. и 1949, а за који је добио и значајна друштвена признања.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Диздаревић M. ет ал., Ур. (1977): 30 година Биолошког института Универзитета у Сарајеву. Годишњак Биолошког института Универзитета у Сарајеву, Посебно издање: 30, Сарајево.
  2. ^ Шољан Т. (1974): Поводом избора за редовног члана Друштва за науку и умјетност Црнр Горе. Глас. Републ. Завода зашт. Природе –Природњачког музеја Титоград, 6: 141-148., Титоград.
  3. ^ Мучибабић С., Ур. (1980): Академик проф. др Тонко Шољан (Ин Мемориам). Год. Биол. инст. Унив. У Сарајеву, 33: 5-8, Сарајево.
  4. ^ Сучевић П. (2000): Знанствени еад академика Тонка Шољана. Хрватска водопривреда, Год. IX, бр. 89: 48-52, Загреб.
  5. ^ Агановић M. ет ал., Ур. (1973): Папер абстрацтс оф Фирст Еуропеан Ицхтхyологицал Цонгресс, Сарајево.
  6. ^ Шољан Т. (1930): Нестбау еинес адриатисцхен Липпфисцхес (Цренилабрус оцеллатус Форск.) Зеитсцхрифт фüр Морпхологие уне Оекологие дер Тиере Абт. А: Зеитсцхрифт фüр wиссенсцхафтлицхе Биологие, 17, 1-2, Берлин.
  7. ^ Шољан Т. (1930): Дие Фортпфланзунг унд дасWацхстум вон Цренилабрус оцеллатус Форск. еинен Липпфисцх дес Миттелмеерес. Зеитсцхрифт фüр wиссенсцхафтлицхе Зоологиес, 137, 1, Леипзиг.
  8. ^ Шољан Т. (1930): Брутпфлеге дурцх Нестбау беи Цренилабрус qуинqуемацулатус Риссо, еинес адриатисцхен Липпфисцх. Зеитсцхрифт фüр Морпхологие унд Оекологие дер Тиере, Абт. А: Зеитсцхрифт фüр wиссенсцхафтлицхе Биологие, XX, 1, Берлин.
  9. ^ Шољан Т. (1932): Унтерсуцхунген üбер дие Ернäхрунг дер адриатисцхен Сцорпаена-Артен. Ацта адриатица Институти Биологицо-оцеанограпхици, 1, Сплит.
  10. ^ Шољан Т. (1932)Бленниус галерита L., поиссон ампхибиен дес зонес супралитторале ет литторале еxпосéес де л'Адриатиqуе. Ацта Ацта адриатица Институти Биологицо-оцеанограпхици, 2, Сплит.
  11. ^ Шољан Т. (1938): Скрб риба за потомство и њена систематика. Зборник радова посвећен Живојину Ђорђевићу. пп. 191–210, Београд.
  12. ^ Шољан Т. (1948): Рибе Јадрана (Писцес). Фауна ет флора адриатица (Институт за оцеанографију и рибарство ФНРЈ), Вол. 1, Сплит.
  13. ^ Шољан Т. (1953): Рибарствено-биологијска експедиција м/б „Хвар“ Института за оцеанографију и рибарство у Сплиту (реферат). Зборник I конгреса биолога Југославије. пп. 343–344, Загреб.
  14. ^ Шољан Т. (1954): Лес институтионс сциентифиqуес ау сервице де ла пéцхе маритиме ен Yоугославие ет леур ацтивитé (Дебатс ет доцументс тецхниqуес Цонсеил Гéнéрал дес Пéцхес поур ла Мéддитерранéе, Но 2/1, ФАО, Роме.
  15. ^ Шољан Т. (1956): Рибарствено-биологијска експедиција м/б „Хвар“. Морско рибарство, VIII, 7, Ријека.
  16. ^ Шољан Т. (1963): Фисцхес оф тхе Адриатиц (II, ревисед анд енларгед фор Енглисх Едитион). Департмент оф Интериор анд тхе Натионал Сциенце Фоундатион УСА, Wасхингтон D. C., Wасхингтон.
  17. ^ Шољан Т. (1964): Нуови цонцетти, дефинизионе е систематица делле цуре пер ла проле неи песци. Арцхивио ди Оцеанографиа е Лимнологиа, XIII, Но 3, Венезиа.
  18. ^ Шољан Т. (1968): Родитељске адаптације у остваривању његе легла код риба. Билтен Биолошког друштва Босне и Херцеговине, бр. 56, Посебно издање бр. 6, Сарајево.
  19. ^ Шољан Т. ет ал. (1968): Лимнолошка истраживања доње Неретве (Међународни елаборат ), Сарајево.
  20. ^ Шољан Т., Вуковић Т. (1971): Űбер дие Саисонсдyнамик дер маринен Грундфисцхпопулазионен ин Малостонски Канал унд сеинер Буцхт Неум-Клек (öстлицхе Адриа). Тхе Еуропеан Сyмпосиум он Марине Биологy - Ровињ. Yугославиа, 1, Тхалассиа Југославица), Београд.
  21. ^ Шољан Т. (1975): I песци делл'Адриатицо (IV, знатно допуњено издање с упутствима на 7 језика за потенцијално и искључиво иконографску употребу дијагноза – са националним именима риба), Милано.
  22. ^ Шољан Т. ет ал. (1979): Састав и динамика мјешовитих рибљих популација Залива Неум-Клек и босанско-херцеговачког дијела малостонског канала. Биолошки институт Универзитета у Сарајеву, Сарајево.
  23. ^ Шољан Т. (1965): Рибе Јадрана: Писцес Мари Адриатици. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије, Београд.
  24. ^ „Добитници Шестоаприлске награде од 1956. године до данас”. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tonko_Šoljan&oldid=26789317”