Пређи на садржај

Тонска реализација концерта

С Википедије, слободне енциклопедије

Концерти се организују са разним поводима и различитих садржаја. Посвећени су разним догађајима. Организују се током целе године на различитим местима. Долазак људи на концерт, зависи првенствено од њихове жеље, затим од маркетинга који треба да привуче њихову пажњу и мотивише их да присуствују концерту, а такође и од цене карата која у неким ситуацијама може бити и пресудна.

Од чега зависи да ли ће посетиоци бити задовољни концертом?

Првенствено зависи од тога колико је бенд увежбан и са каквим ће се репертоаром и сценским наступом представити. Све то не би било могуће без људи који се баве продукцијом чији је основни задатак да тај програм употпуне са адекватним озвучењем, расветом, сценским ефектима, бинском опремом...

Концерт

Сама реч концерт представља назив за наступ уживо, музичког садржаја, пред публиком. Понекад се неформално назива и „гажа или свирка“. Одржавају се на разним местима као што су: тргови, кафићи, ноћни клубови, за ту сврху саграђене концертне дворане, спортски стадиони, тржни центри... Музику може изводити појединачни музичар или музички ансамбл, као оркестар или музичка група. Музичари, без обзира на место одржавања, најчешће наступају на позорници или сцени која је осветљена, а често (на концертима популарне музике) је комбинована и скупим светлосним, димним и пиротехничким ефектима. Концерти су често намењени великом броју посетилаца, па самим тим захтевају и подршку професионалне аудио опреме. Пре почетка доминације дискографске индустрије, концерти су били једина прилика да се уопште чује музика.[1]

Концерти могу бити у зависности од:

Продукција

[уреди | уреди извор]

Да би концерт у потпуности био професионално реализован потребна је добра продукција свих сегмената (звука, светла, видеа...). Сваки сегмент је уско повезан са продукцијом којом се бави, заједно са људима који су задужени за ту струку. Продукција се може превести као успешност реализације, у овом слуцају концерта, за који су потребни људи из те стуке који добро познају свој посао.

Аудио продукција и тонска реализација концерта

[уреди | уреди извор]

Аудио продукција представља успешност реализације звука. Обухвата све сегменте који су повезани са звуком за које брину људи који су предодређени за то.

У аудио продукцију спадају:

Ствари које је потребно обавити пре самог концерта, а које су везане за аудио продукцију су:

  • Остваривање контакта са менаџером или вођом бенда (размена телефона, маил - ова)
  • Достављање ридер и инпут листе, као и стаге поставке.
  • Договор око звучног система, мониторинга, бинске опреме и тонске пробе.

Када се све прецизира и одреде људи који ће се бавити аудио продукцијом, следе све остале припреме око реализације концерта. По достављеним материјалима и оствареним договорима важно је да менаџеру или вођи бенда пренесемо утиске досадашњих концерата извођених у том простору, као и колики је могућ број посетилаца.

Остваривање контакта са менаџером или вођом бенда

[уреди | уреди извор]

Остваривање контакта са менаџером или вођом бенда подразумева упознавање и размену мишљења око реализације концерта. Најбитнија ствар која се тада договара јесте да менаџер или вођа бенда достави ридер и инпут листе ради могућих даљих договора око реализације концерта.

Ридер и инпут листа

[уреди | уреди извор]

Ридер листа представља списак опреме која је потребна за реализацију концерта. Оно што се налази на том списку јесу врсте микрофона који су потребни за сваки инструмент посебно, ди боx - ови, сталци, каблови, миксете које долазе у обзир за фох и мониторинг, број и групе монитора...

Инпут листа представља такође списак свих инструмената који се користе и на којим каналима их је потребно прикључити на миксеру.

Зашто је потребно да бенд достави ридер и инпут листу?

Ридер и инпут листа је потребна да би продукција сазнала шта извођачи желе од опреме за реализацију концерта, а самим тим да би и извођачи знали ста их очекује на самом месту концерта. Ридер и инпут листу је потребно доставити раније продукцији како би се сва поставка и повезивање извршило пре самог доласка извођача на тонској проби. Након достављања ридер и инпут листе, продукција је у обавези да размотри списак наведене опреме извођача. У случају да она није у могућности да оствари све наведене жеље извођача, потребно је да обавести менаџера или вођу бенда о оним заменама коју она може понудити. Ако се извођачи не слазу са тим, поставља се питање, да ли су они у могућности да обезбеде опрему која недостаје. У већини случајева се направи компромис и договор између извођача и продукције.

Поставка на бини

[уреди | уреди извор]

Бенд поред тога што је дужан да пошаље ридер и инпут листу, дужан је и да пошаље поставку на бини (СТАГЕ ПЛОТ), где је сликовно приказано каква је поствака бенда на сцени, где желе да им се налазе монитори са означеним ауx-ом или групом... Поред тога, треба навести да ли је потребан додатни практикабл за бубњара и које површине.[2]

Бинска опрема

[уреди | уреди извор]

Ова ставка нам говори о томе да ли бенд са собом носи или захтева од продукције да им се омогући адекватна бинска опрема. У ридер листи се наводи који бубањ, гитарска појачала, бас појачала долазе у обзир за реализацију концерта, да би се продукција потрудила да има то обезбеди. Ово је један од главних проблема, јер музичари неће увек да свирају на оном што продукција може да им обезбеди, а са друге стране не би да носе своју опрему. У већини случајева се направи компромис да се нешто од тога обезбеди сто њима одговара, а остало они понесу, али постоје и ситуације када им све одговара или када они носе сву своју опрему.

Мониторинг

[уреди | уреди извор]
Монитори на сцени

Мониторинг представља скуп звучника који се налазе на сцени, окренути ка извођачима и служе за контролу између њих. Монитори се деле у групе ради лаксег прављења посебног микса сваком извођачу појединачно. На сцени се поред монитора налази и миксета која слузи за прављење микса по групама у мониторима. Таква миксета се битно разликује од миксете за фох, због већег броја ауx-а (што је већи број ауx-а, већи је и број група). Намењен је само за прављење микса у мониторима. У данашње време већина извођача са собом носи свој ин - еар који им омогућава додатни мониторинг само за њих.[3]

Звучни систем

[уреди | уреди извор]
Звучни систем - Лине арраy

Један од пресудних фактора да ли ће бенд хтети да свира, зависи од озвучења и пратеце опреме која је у понуди. У последње време, систем озвучавања је наметнут од стране изводјаца, јер они доносе своју миксету са већ одрађеним миксом, па само завршни сигнал из миксете дају у озвуку. Пошто се извођач задужен за звук налази на сцени, потребно му је у зависно од његове стручности, сугерисати око звучне слике и подешавања звука ради што бољег завршног квалитета. У принципу се оваква озвучавања избегавају, јер се скоро никада нису показала довољно квалитетно. Много је боље када извођјачи са собом воде свог човека који је задужен за звук (тонца), јер је тада звук много квалитетнији и може се лаксе и брзе одреаговати у случају јављања било каквог проблема у звуку.[4]

Миксета за ФОХ

[уреди | уреди извор]
Миксета за фох

Миксета за ФОХ представља позицију миксете која се налази у публици заједно са тон мајстором који је задужен да управља њоме и самим тим направи звук у амбијенту који ће посетиоци слушати. Разлика у тон мајсторима који се баве студијским снимањем и ливе озвучавањем је у томе што код ливе озвучавања тон мајстор одмах ради еквализацију, обраду динамике, временску обраду аудио сигнала итд., док се у студију све то ради накнадно, после снимљеног материјала. Укратко речено, тон мајстор за ливе озвучавање мора имати доста искуства, јер грешке не мозе поправити касније.[5]

Тонска проба

[уреди | уреди извор]

Тонска проба као што и сама реч каже је проба тона, коју извођачи морају да обаве пре почетка концерта. На тонској проби се врши коначна поставка микрофона, подешава се звук у мониторингу као и звук за публику. На тонској проби се испуњавају сви захтеви музичара и тиме се дефинитивно поставља звук за предстојеци наступ.[6]

Телевизијски пренос концерта

[уреди | уреди извор]
Репортажна кола

За телевизијски пренос концерта важно је да ТВ репортажна кола буду енергетски повезана на истој фази или се у противном модулација везује преко сплитера да би се избегле сметње, у виду зујања услед фазне разлике, пада напона, различитог уземљења... За потребе мањих ТВ станица уз сагласност извођача прослеђујемо независтан моно или стерео сигнал кроз сплитер – линковањем или директно, који они воде до свог миксера и мешају га са својим амбијенталним микрофонима којим хватају аплаузе, певање публике итд. Понекад амбијентални микрофони покваре звучну слику јер буду превише јаки, а телевизија их не контролише током концерта па се звук меша из амбијента и озвуке.[7]

Аудио продукција једног концерта састоји из доста сегмената и обавезе које треба обавити, а које нису нимало једноставне. Приметили смо да се за концерте користе две миксете (за фох и мониторинг), на којим се сва обрада сигнала ради одмах, као и да тон мајстори морају имати доста искуства. Такође код ливе снимања нема накнадне исправке у обради звука (пост-продукције), ако се снимљени материјал директно из миксете пошаље на снимање. Постоји могућност када је пост-продукција могућа, али се тада сваки сигнал из миксете (ДИРЕЦТ ОУТ) пошаље посебно на екстерну звучну карту и снима сваки канал посебно. Микрофонска поставка се не разликује пуно од снимања у студију, сем што преовлађује упротреба динамичких микрофона.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Live_event_support Концерт - приступљено 14.05.2015.
  2. ^ Поставка на бини - приступљено 14.05.2015.
  3. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Stage_monitor_system Монитори на сцени - приступљено 14.05.2015.
  4. ^ Звучнички системи - приступљено 13.05.2015.
  5. ^ ФОХ миксета - приступљено 13.05.2015.
  6. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Soundcheck Тонска проба - приступљено 14.05.2015.
  7. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/Outside_broadcasting Телевизијски пренос - приступљено 14.05.2015.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • "Снимање и обрада звука", Алек Низберт, Београд, 1990.
  • "Акустика и тонско снимање", Основић Арпад, Феце Иван, Тибаи Стеван
  • "Ливе соунд миxинг", Дунцан Р Фрy
  • "Ливе соунд оператор'с хандбоок", Билл Гибсон
  • "Ливе соунд еqуипмент", Ханс Ницклассон

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]