Тршља

С Википедије, слободне енциклопедије

Тршља је зимзелени грм или ниско дрво, висине до 5м. Кора јој је зеленосива, у младости глатка, касније тамно зелена и испуцала на ситне љуске; ако се зареже, из ње цури миришљави смоласти сок звани мастикс, који се користи у медицини и индустрији, а којег највише има у култури варијанте чиа, узгајаној у ту сврху нарочито на неким острвима Егејског мора, одакле се годишње извози око 200.000 килограма. Коренов систем је добро развијен, продире доста дубоко у скелетну подлогу. Листови су зимзелени, кожасти, сјајни, голи, парно перасти, дуги 5-10цм, 3-5 пари јајолико ланцетастих листића, тупих врхова, 2-4цм дужине и око 1цм ширине, на лицу тамно зелени, а на наличју светлији, са спљоштеном, жљебастом главном петељком; имају карактеристичан мирис. Цветови тршље су тамно црвени, ситни, збијени у ресасте цватове који се развијају на младим гранчицама у пазуху листова, цветови имају једноставан цваст састављен из 3-5 листића; тучак има један врат, који је у горњем делу троделно подељен. Плод је коштуница, округласта, 2-3мм у пречнику, у почетку црвенкаста, у фази зрења црне боје, садржи доста масног уља. Семе је јајасто-округласта коштица, по једна у плоду. Тршља је дводомна, ентомофилна, ксерофитна врста. Подноси велику врућину, сушу и сенку као и засољена земљишта. Из тих разлога може се с успехом користити при озелењавању терена уз морску обалу. Време цветања јој је март, април, мај. Размножава се из семена. Општа распрострањеност је око Средоземља.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Атлас дрвећа и грмља”, Аутор: Чедомил Шилић, Издавач: Завод за издавање уџбеника Сарајево, Година издања: 1973, Текст са стране 127