Трансексуалност
Трансексуалност или трансполност је термин који је усвојио ЛГБТ покрет, који не прихвата медицински термин транссексуалност, јер сматра елементарним правом сваке особе да прихвати или не прихвати друштвене норме које се односе на концепт пола и рода, и да на доношење одлуке о сопственим телима никаква политичка, медицинска или религијска норма не сме кршити интегритет нечијег тела и против воље кочити одлуке у вези тога што неко жели радити са сопственим телом, и у циљу подршке трансексуалним особама уводи термин трансексуалност (енгл. transexuality) из којег је, осим једног „с”, избачен и медицински контекст термина.[1]
За разлику од ЛГБТ покрета медицина користи термин транссексуалност, који у науци представља ментални поремећај на основу којег се доноси дијагноза која носи ознаку Ф64.0 у складу са Међународном класификацијом болести (МКБ-10). Из овог разлога медицина користи термин транссексуалност (енгл. transsexuality) — са два „с”.
Како у српском језику реч секс искључиво подразумева сексуални однос, а не и пол, а бројне норме у српском друштву крше интегритет нечијег тела и против воље индивидуе усмеравају одлуке, у вези са тим, шта неко жели да уради са властитим телом, можда би медицинскиправно било адекватније и јасније користити термин трансполност.[1]
Терминологија
[уреди | уреди извор]- Транссексуалност
Овим термином означава се сложени поремећај па се многобројни термини користе како би се описале биолошке и психосоцијалне категорије, али и процес промене пола. Људи су одређени својим полом и родом, односно полним и родним идентитетом.[2]
Пол се односи на биолошке карактеристике са којима је нека особа рођена, а која омогућава бинарну категоризацију на мушки односно женски пол. Основу за ову поделу чини изглед полних органа.
За разлику од пола род је социопсихолошка категорија која укључује индивидуални доживљај припадања одређеном полу; особа зна да ли је мушко или женско (или у врло ретким случајевима обоје или ниједно). Код већине људи усклађени су пол у којем је особа рођена и родни идентитет. Међутим, уколико се ове две категорије не подударају, настаје поремећај за који постоје разни називи:
- Транссексуалност, која се односи на особе које у своме трансродном идентитету теже према модификацији свога тела како би промениле пол. Зато је транссексуалност стање које захтева медицинско лечење.
- Трансродност, која се одликује у надилажењу родне улоге и идентитета, и друштвена је категорија.[3]
- Поремећај родног идентитета (енгл. gender identitydisorder-GID) надређени је појам и означава скуп поремећаја којима је заједничка карактеристика бити особа супротног пола. Афективна компонента овога поремећаја је родна дисфорија (енгл. gender dysphoria), коју осим незадовољства сопственим полом и жеље да се буде супротнога пола карактерише и то што тај пол бива прихваћен од других.[2]
Хомосексуалност се још од 1973. не сматра душевном болешћу — а сексуална оријентација се одређује на основу онога шта (или ко) код одређене особе изазива сексуалну реакцију.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Саша Гајин (ур) Модел закона о признавању правних последица промене пола и утврђивања трансексуализма Права транс особа – од непостојања до стварања законског оквира Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2017) БИБЛИОТЕКА СУОЧАВАЊА, 42, (2012) Центар за унапређивање правних студија Гоце Делчева 36, 11000 Београд.
- ^ а б Бегић D. Транссексуалност као интердисциплинарни ентитет, у: Сувремени приступ транссексуалности, Послиједипломски течај сталнога медицинскога усавршавања I категорије, Загреб, Медицинска наклада, 2013.
- ^ Јокић-Бегић Н, Бабић Чикеш А, Јурин Т и сур. Транссексуалност: Живот у кривоме тијелу? Лијеч Вјесн 2008; 130: 237—247.
- ^ Дијагностички и статистички приручник за душевне поремећаје, 4. Издање (ДСМ-IV). Сексуални поремећаји: поремећаји сполнога идентитета и парафилије. Јастребарско: Наклада Слап, 1996: 385—422.